Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије,  предводио је државну церемонију у склопу обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен у месту Ашах на Дунаву, на српском војничком гробљу из Првог светског рата, где је сахрањено 5.600 српских војника.

Венци су положени и на спомен плочу у злогласном дворцу Хартхајм, у општини Алковен у близини Линца, који је био „центар за еутаназију“, а где је од маја 1940. и децембра 1944. године убијено више од 18.000 људи.

Такође, у месту Ебензе код Споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године, положени су венци и одата почаст, а делегација из Србије обишла је спомен-комплекс и једини за јавност отворени тунел у којем су логораши радили.

Церемонијама су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу Светлана Станковић, питомци Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко- полицијског универзитета из Београда, те представници Удружења логораша Маутхаузен, Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије, Савеза удружења бораца Србије и српске дијаспоре који живе у Аустрији.

Логор Ашах на Дунаву био је један од концентрационих логора за Србе и друге неподобне народе које је основала Аустроугарска за за време Првог светског рата.

Званичан назив логора био је „Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Ашах на Дунаву”, основан је у лето 1914. године, а у њега су српски заробљеници доведени почетком 1915. Године.

У логор Ашах, од јесени 1915. до новембра 1918. године, било је заточено 10.903 српских војника, официра и цивила. После Другог светског рата, подигнута је нова спомен-плоча, на којој је уклесано 5.362 имена Срба који су ту сахрањени, углавном војника и официра Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе.

Логор Хартхајм је један од најстаријих логора нацистичког периода, који се од маја 1940. године налази на простору горњег Подунавља у Аустрији код Линца. Током Другог светског рата у њему је до маја 1944. године убијено око 30.000 људи са физичким и менталним инвалидитетом. 

У Ебензеу „кампу” нацистичке Немачке, који су савезници последњи ослободили 6. маја 1945. године, међу 28.000 заточеника било је 900 Југословена, од којих су 70 одсто били Срби. За нешто више од годину и по дана, у Ебензеу је убијено око 8.000 људи.