1. Однос Закона о раду и Уредбе о фискалним погодностима и директним давањима привредним субјектима у приватном сектору и новчаној помоћи грађанима у циљу ублажавања економских последица насталих услед болести COVID-19 (у даљем тексту: Уредба о фискалним погодностима)

 

Законом о раду, општим актом (колективни уговор и правилник о раду) и уговором о раду, уређује се право на зараду и накнаду зараде, као и начин утврђивања висине зараде и накнаде зараде запослених.

 

Законом о здравственом осигурању и  Законом о финансијској подршци породици са децом, утврђује се висина накнаде зараде за случај одсуства са рада (боловање) преко 30 дана, односно породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и посебне неге детета.

 

Уредбом о фискалним погодностима, уређују се фискалне погодности за одређене привредне субјекте у приватном сектору (предузетници, микро, мала и средња предузећа) и то под одређеним условима. Под фискалним погодностима сматра се одлагање рока доспелости за плаћања порезa и доприносa за обавезно социјално осигурање.

 

Уредбом о фискалним погодностима, уређују се и директна давања из буџета привредним субјектима у приватном сектору. Директна давања тј уплата бесповратних новчаних средстава привредним субјектима у складу са овом уредбом, могу да се користе искључиво за исплате зарада и накнада зарада запосленима. Право на директна давања имају предузетници, микро, мала и средња предузећа у приватном сектору и то за све запослене без обзира да ли ови раде или одсуствују са рада, под условом да испуњавају услове из Уредби о фискалним погодностима. Право на директна давања, имају и велики привредни субјекти, који испуњавају услове према наведеној Уредби, али само за запослене који одсуствују са рада  и то због случајева из чл. 116. и 117. Закона о раду.

 

Према томе, зараде и накнаде зараде уређене су Законом о раду (и други законима), а Уредбом о фискалним погодностима, уређене су фискалне олакшице и директна давања (бесповратна средства) послодавцима, и то као помоћ послодавцима да привремено одложе обавезе плаћања пореза и доприноса, односно да исплате зараде, односно накнаде зараде запосленима.

 

Надзор над применом Закона о раду, других прописа о радним односима, општих аката и уговора о раду, којима се уређују права, обавезе и одговорности запослених врши инспекција рада. Примена и надзор Уредбе о фискалним погодностима је у надлежности Министарства финансија и Пореске управе.

 

2. Да ли је послодавац дужан да запосленима који су радили исплати зараду у висини уговорене и остварене по утврђеним критеријумима или може свим запосленима исплатити само „минималацˮ који ће добити од државе?

 

У складу са одредбама члана 104–117. Закона о раду, запослени има право на зараду за дане када ради, односно накнаду зараде за случаје када одсуствује са рада. Зарада се уговара уговором о раду, односно уређује општим актом (колективним уговором и правилником о раду) и уговором о раду.

 

Минимална зарада се уводи само у случају када постоје разлози за доношење одлуке о увођењу минималне зараде, а ови разлози морају бити утврђени општим актом , односно уговором о раду (чл. 111. ЗОР). Минимална зарада се одређује на основу важеће минималне („нетоˮ) цене рада и времена проведеног на раду запосленог и у себи садржи припадајуће доприносе и порез, што значи да је минимална зарада „брутоˮ. Запослени који прима минималну зараду, има право на увећану зараду,  накнаду трошкова и друга примања која се сматрају зарадом у складу са Законом о раду.

 

Термин „основна минимална зарадаˮ у смислу Уредбе о фискалним погодностима је јединица мере која опредељује месечну новчану помоћ послодавцу за запосленог (директно давање). Термин „основна минимална зарадаˮ није уређен Законом о раду.

 

3. Да ли је послодавац који се пријави за мере из Уредбе, дужан да исплати зараде запослених по закону или може да одложи исплату док држава не пребаци новац, на пример  15. маја 2020. године?

 

Законом о раду је утврђено да се зарада исплаћује у роковима утврђеним општим актом и уговором о раду, најмање једанпут месечно, а најкасније до краја текућег месеца за претходни месец (чл.  110. ЗОР).   

 

Уредба о фискалним погодностима не прописује рокове за исплату зараде, већ прописује друге рокове: рок за отварање наменског рачуна на који ће се уплаћивати директна давања као помоћ послодавцима (најкасније 25. априла 2020. године), као и рок до када средства по основу директних давања могу искористити (најкасније до 15. августа 2020. године).

 

Имајући у виду наведено, послодавац је дужан да зараду, односно накнаду зараде за април 2020. године, у складу са Законом о раду, исплати у роковима утврђеним општим актом и уговором о раду, а најкасније до 30. маја 2020. године.

 

Како је рок за прву уплату „директих давањаˮ, 7. мај 2020. године, послодавац који испуњава услове из Уредбе, имаће благовремено на наменском рачуну износ средства који је намењен за исплату дела зараде, односно накаде зараде или  целе зараде, односно накнаде зараде за месец април 2020. године.

 

4. Да ли послодавац може запосленом да исплати зајам уместо зараде?

 

Општим актом (колективни уговор или правилник о раду), односно уговором о раду, може да се утврди и право запослених на зајам (чл. 120. ЗОР). Одобрени зајам нема карактер зараде. Ако запослени не врати зајам у утврђеном року, односно ако послодавац опрости дуг (отпише зајам), опроштени дуг има карактер зараде.

 

Послодавац може да обустави за рату зајма приликом исплате, од зараде, односне накнаде зараде запосленог, само уколико има писмену сагласност запосленог у складу са чланом 123. Закона о раду.

 

Послодавац је дужан да обрачуна и исплати запосленом зараду, односно накнаду зараде у роковима утврђеним општим актом и уговором о раду, као и да о том обавести запосленог, тако што ће му доставити „платни листићˮ у складу с чланом 121. Закона о раду.

 

5. Ако се послодавац пријавио за помоћ државе, а претходно је исплатио зараду запосленима у пуном износу да ли средства добијена на име ,,минималних зарада,, такође исплаћује запосленима или задржава за своје потребе као помоћ привредној активности?

 

Послодавац исплаћује зараде и накнаде зараде, на начин и у роковима прописаним  Законом о раду и другим законима (Закон о финансијској подршци породици са децом, Закон о здравственом осигурању и др).

 

Уредбом о фискалним погодностима је утврђено да се директна давања из буџета могу користити искључиво за исплате зарада и накнада зарада запосленима и у ту сврху се преносе послодавцу на посебан наменски рачун – исплата директних давања – COVID–19. Уредбом је такође уређен и поступак повраћаја неискоришћених средстава са наменског рачуна.

 

6. Какав је третман запослених који су остали код куће, по датим препорукама да се не отпуштају, а за које послодавац није донео никакво решење о њиховом статусу, нити су радили, у смислу исплате зарада и накнада? 

 

Лице које има уговор о раду, може да ради или да одсуствује са рада по неком од основа у складу са законом и у зависности од тога има право на зараду или накнаду зараде.

 

Запослени који су код куће могу: да раде од куће, користе годишњи одмор или неко друго плаћено одсуство, користе породиљско одсуство или боловање због привремене спречености за рад, односно да буду на неплаћеном одсуству. За све случајеве треба да постоји решење односно дознака у случају привременог одсуства са рада (боловање).

 

Детаљније на линку https://www.minrzs.gov.rs/sr/aktuelnosti/vesti/detaljno-objasnjenje-pra…

 

7. Да ли послодавац по Уредби има право на  ,,минималац,,  и  за запослене које су на породиљском одсуству или су на боловању?

 

За  породиље, односно за родитеље који  су на одсуству са рада ради неге детета и посебне неге детета, исплату накнаде зараде и то директно на рачун запосленог, врши Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом. Такође, Министарство рефундира средства послодавцима за запослене које су то право остварили према старом Закону о финансијској подршци породици са децом.

 

Накнаде зараде запослених, који су на одсуству са рада дуже од 30 дана, обезбеђују се преко Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), у складу са Законом о здравственом осигурању.

 

Уредбом о  фискалним погодностима (чл. 8.) је уређено да се број запослених за које се остварује право на бесповратна средства из буџета (директна давања), умањује за број запослених за које исплата зараде, односно накнаде зараде, за обрачунски период у целости пада на терет других исплатилаца, а које исплате имају ознаку врсте прихода (ОВП) од 204 до 211 у Правилнику о пореској пријави за порез по одбитку („Службени гласник РС”, бр. 74/13, 118/13, 66/14, 71/14 – исправка, 14/16, 21/17, 20/18, 104/18 и 96/19).

 

Према томе, послодавци немају права на фискалне погодности и директна давања за запослене породиље, односно за запослене који  су на одсуству због неге детета и посебне неге детета, као ни за запослене који одсуствују са рада више од 30 дана.

 

8. Коме да се обрати трудница када јој касни трудничко боловање више од 30 дана?

 

Законом о раду је утврђено да запослени има право на накнаду зараде за одсуство са рада због привремене спречености за рад за првих 30 дана одсуства и иста се исплаћује из средстава послодавца.

 

Законом о здравственом осигурању (ЗОЗО), утврђено је да запосленом припада накнада зараде за време привремене спречености за рад због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће (чл. 73.) У случају привремене спречености за рад због компликација у вези са одржавањем трудноће , првих 30 дана исплаћује послодавац из својих средстава, у износу од 100% од основа за накнаду зараде.  Почев од 31. дана привремене спречености за рад, висина накнаде зараде обезбеђује се из РФЗО и то у износу од 100% од основа за накнаду зараде, с тим што се из средстава обавезног здравственог осигурања обезбеђује износ од 65% од основа за накнаду зараде, а износ из 35% из буџета Републике Србије (чл. 95. ЗОЗО). Послодавац врши обрачун накнаде зараде у складу са овим законом и доставља га филијали Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), уз захтев за исплату накнаде зараде. Филијала утврђује право на накнаду зараде и висину накнаде зараде и најкасније у року од 30 дана од дана пријема обрачуна и преноси одговарајући износ средстава на посебан рачун послодавца (чл. 102. ЗОЗО)

 

Према томе, за примену Закона о здравственом осигурању, односно за сва питања када су у питању накнаде зараде преко 30 дана, укључујући и сва питања везана за кашњење у исплати тј рефундацији трудничких боловања, надлежни су Министарство здравља и РФЗО.

 

Међутим, уколико запослени није добио накнаду зараде за првих 30 дана одсуства са рада због привремене спречености за рад (у законски прописаном року) или запослени има сазнања да послодавац није поднео одговарајућу документацију РФЗО и/или да су средстава РФЗО пребачена на посебан рачун послодавца, али да овај јој није исплатио накнаду зараде, може да се обрати Инспекторату за рад за надлежно поступање.

 

9. Послодавац ми није уплаћивао доприносе за обавезно социјално осигурање, коме да се обратим?

 

Контрола и наплата доприноса за обавезно социјално осигурање је у надлежности Министарства финасија, односно Пореске управе.