У обраћању присутнима на "Руском некропољу" на Новом гробљу, патријарх српски Иринеј, који је у Иверској капели служио парастос палим војницима, рекао је да се увек, а данас посебно, сећамо храбрих јунака који су из Русије дошли у српску земљу да помогну браћи да се изборе са злом.

Они су нас, истакао је патријарх, заувек везали својом љубављу и својом жртвом и тиме учврстили наше вековне односе, који су почели још у време светог Саве и од тада никада нису прекинути.

"Ми поштујемо и негујемо ту љубав и ту жртву", нагласио је и додао да данас, када се на Србију врши велики притисак да бацимо сенку на руски народ, "ми то никада ни по коју цену не можемо учинити".

Према његовим речима, Србија има пуно разумевање за своје окружење, према Европи којој сматрамо да припадамо али, како је истакао, пре свега припадамо словенској породици народа, међу којима су и наша браћа Руси и моћна и славна Руска Федерација.

Он је изразио подршку државном руководству Србије у испуњавању жеља народа и одржавању односа са Русијом.

"Желимо да се то и настави", закључио је патријарх Иринеј и истакао да је руски народ нама више од пријатеља - то је, како је нагласио, наш братски, једнокрвни и једноверни народ са којим смо везани најтешњим везама.

Осврнувши се на 1914. годину и почетак Првог светског рата, министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Александар Вулин истакао је да је "једина светлост у том мраку била далека, а опет блиска Русија".

"Никада у историји света тако велики народ није поднео толико жртава зарад тако малог народа, нити му је пребацио за иједну једину жртву", указао је Вулин и додао да су "Срби премали народ да би заборавили величину руске жртве".

"Зато наше памћење није ни упитно ни условљено", истакао је.

Ни Срби ни Руси, како је приметио, нису погрешили када су одговорали на најтежа историјска питања и када су бирали између добра и зла.

"Србија и Русија су увек биле на правој страни света", закључио је министар Вулин.

Шеф руске Федералне агенције за питања Заједнице независних држава, сународника у иностранству и међународну хуманитарну сарадњу, Константин Косачов, рекао је да је рат који је избио пре сто година многе светске државе ставио пред тежак избор како да се понашају, а руски избор је био, на првом месту, моралан.

Према његовим речима, "тренутна политика наших двеју земаља је најлепша надокнада за оно што се догодило пре сто година" када су руски војници пролили крв на српском тлу.

"Сасвим сам сигуран да ће Русија и Србија бити заједно и даље", рекао је и додао да заједничким снагама треба да омогућимо да трагичан сукоб у Украјини не прерасте у неки велики рат.     

"Ми то нећемо допустити", поручио је Косачев.

Председник Комитета за социјалну политику Савета Федерације (Горњи дом руског парламента) Валериј Рјазански захвалио је свима који су помагали у обнови руског гробља у Београду.

"Сматраћемо да је наша мисија испуњена када овде, испред гробова сахрањених војника, почне да тече река људи из Русије, Украјине, Белорусије, свих земља које су биле у саставу државе чији су држављани погинули овде", закључио је Рјазански.

Присутнима се обратио и званични представник Руске православне цркве у Србији Виталиј, који је истакао значај "Руског некропоља" и његове обнове, а Директор српске Фондације за реновирање Некропоља Ненад Поповић рекао је да је тај спомен-комплекс симбол нашег заједничког страдања, али и снаге.

"Овом обновом Србија и Русија шаљу недвосмислену поруку свима да су биле, јесу и биће свуда заједно", рекао је Поповић.

Након интонирања српске и руске химне, положени су венци код Споменика руске војничке славе и Спомен-кострунице браниоцима Београда.

Пројекат "Руског некропоља" који је данас, поводом стогодишњице Првог светског рата, свечано отворен после рестаурације, реализован је на иницијативу председника Русије Владимира Путина.

У више од 800 гробова "Руског некропоља" сахрањено је око хиљаду генерала и официра, истакнути представници руске интелигенције, делатници науке и културе, свештенство...

У питању је први обиман пројекат реновирања јединственог меморијалног објекта у иностранству средствима из буџета Русије и средствима крупних руских корпорација са учешћем државе, као што су "Гаспром" и "Руске железнице", саопштила је Амбасада Русије у Србији.