Данас је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић, одржао састанак са највишим представницима свих локалних самоуправа – градова и општина из целе Србије.

На састанку су размотрене могућности за системска решења за унапређење рада Центара за социјални рад, чији су оснивач локалне самоуправе које су и надлежне и одговорне за њихово функционисање. Оно што су изнели директори центара за социјални рад на састанку са министром 17. јула, укрштено је са информацијама које има локална самоуправа и сагледава се на који начин заједничким радом може да се унапреди рад у у овом сегменту у целој Србији.

Говорећи о састанку, Ђорђевић је рекао да већина Центара за социјални рад у Србији има добру сарадњу са локалном самоуправом и да је то доказ да сви могу тако да сарађују, те да ће у наредном периоду успостављање такве сарадње и односа између свих локалних самоуправа и центара бити императив.

"Порука градоначелницима и председницима општина је да је влада Србије вољна и жели да сарађује са локалном самоуправом, да смо партнери, да желимо да унапредимо рад поред социјалних и свих осталих установа на локалу", рекао је Ђорђевић. Договорено је да у наредном периоду буду успостављени стални контакти, да се ради заједнички, а биће успостављени нови, виши критеријуми и стандард рада из којих ће врло брзо доћи резултати.

Министар Ђорђевић је најавио израду регистра социјалних осигураника, чиме ће једном комплетном базом која ће бити успостављена бити омогућено укрштање свих података из одговарајућих база које постоје у нашој држави. Информација о сваком кориснику социјалних услуга ће постојати као „социјална карта“ и тако ће социјална помоћ бити праведније распоређена. Тиме ће се сузбити и неке ситуације које се дешавају тренутно, а то је да у складу са законом постоје поједини социјални случајеви који примају ту помоћ, а који не би требало и они ће као такви бити у том систему видљиви.

Директор Центра за социјални рад у Лесковцу Бобан Илић рекао је да је састанак био веома конструктиван, да су чули једни друге, изнели одређене дилеме и проблеме и да су заузели ставове - шта чинити по питању решавања свих проблема, али и по питању постављања система на нову основу, много хуманију и организованију основу.

Говорећи о процени ризика, министар Ђорђевић је изјавио:

План Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је да у наредном периоду изради софтвер који ће пружити низ погодности и могућности радницима у Центрима за социјални рад, и који ће између осталог имати могућност и "паник тастера". Тај комплексан софтвер, објаснио је министар, треба да заживи у Центрима за социјални рад, и додао да за "паник тастер" постоји низ идеја како га спровести. "Није то класичан "паник" тастер. Ми имамо просторију у којој се одигравају разговори, а изменом и допуном закона требало би да видимо на који начин можемо да снимамо те разговоре и да постоји видео надзор, као и да евентуално, када су ризични састанци, може да буде присутан неко из физичко-техничког обезбеђења (ФТО)“, рекао је Ђорђевић. „То је врло шкакљива тема, сматра министар, јер постоји породични закон који не дозвољава да треће лице, без сагласности обе стране, присуствује тим разговорима. Уколико постоји ситуација, ми морамо брзо да реагујемо, брзина је мерена у секундама, не у минутима или сатима. Морамо промптно да реагујемо уколико се деси нешто у Центру за социјални рад", рекао је Ђорђевић, након састанка са директорима Центара за социјални рад, градоначелницима и председницима општина из целе Србије.

Али, како је додао, те ситуације дешавају се свуда, и потребно их је препознати и предупредити.

"Морамо да видимо како да социјални радник, када препозна такву ситуацију, да његова реч на суду има исту тежину као тужиочева. За коју он, из психоанализе, или из било које друге анализе, види да постоји опасност, да се предупреди и забрани приступ, а не да радник каже нешто, а да његова реч на суду није обавезујућа", рекао је министар Ђорђевић. Такође, министар је обавестио присутне да је план Министарства и да у врло кратком року уведе СОС телефон у Београду, који ће реализовати држава по примеру добре праксе каква је у Војводини, да обезбеди едукацију и људе који ће да раде на томе, да се успостави правилник и да се пропише, како ће се реаговати у ситуацијама.

"Очекујем да све то врло брзо заокружимо и тада ће прорадити СОС телефон у Београду, а онда ћемо овај пројекат проширити и на целу Србију", закључио је министар.