„Сматрао сам за своју обавезу као министар који је надлежан за социјалну заштиту да данас посетим Центар за социјални рад у Новом Саду, а нарочито поводом немилих дешавања  која су се овде збивала у петак поподне, када се испред Центра одигравао један скуп незадовољних грађана, који су провалили заштитну ограду, ушли у центар.

Сматрам за своју обавезу и своју дужност  првом месту, да апелујем  на читаву јавност, да  када год постоје предмети у раду, а у сваком озбиљном државном органу, а центар за социјални рад то свакако јесте, постоје предмети који  су веома осетљиви, где се одлучује, где се доносе одлуке о веома важним питањима, као што је надзор над децом, као што је родитељство, као што је питање занемаривања деце од стране родитеља. Дакле, у таквим случајевима свака  прејака реч, а да не причамо  о томе када су у питању конкретни физички акти, може да доведе  до проблема.

Запослени у свим центрима за социјални рад у Србији су људи који раде веома одговоран, веома важан посао и веома тежак посао. Таквим људима неопходно је омогућити да тај посао раде у условима који такав посао то и захтева.

Са друге стране, не могу да кажем и као сам родитељ, да сам неко ко не разуме, дакле озбиљно разумем бојазан и опште јавности и сваког родитеља појединачно који је корисник центра за социјални рад, када је у питању било каква промена третмана и односа деце и родитеља, из ових или оних разлога, изазвана.

И оно што је главна порука коју желим да пошаљем одавде из Новог Сада, јесте да грађани Републике Србије треба да имају поверења у своје државне институције, центре за социјални рад, па тако и Центар за социјални рад Града Новог Сада, јесте институција у коју треба да имају поверења и која ће само уколико постоји озбиљна сарадња, међусобна сарадња, дакле никако надређеност, никако центар који ће наређивати, никако корисник центра који ће наметати своју вољу или који ће одбијати сарадњу. Такве ситуације никад не доведу до доброг резултата.

Овде је потребна сарадња, оних који су корисници центра за социјални рад са самим Центром. Овај Центар има људе изузетне стручности, људе доказане у свом послу, свом занату. Само та сарадња може да доведе до доброг исхода.

Мој главни апел је и са једне стране смирити страсти, сарађивати, разговарати, имати поверење у своју државу, у свој Град, у центар за социјални рад.  А са друге стране, дакле подршка запосленима у центру за социјални рад и као држава која озбиљан значај  придаје  деци и породици.

Као држава која је основала посебно Министарство за демографију и бригу о породици, као држава која улаже много у промовисање родитељства и у демографско јачање наше нације, дакле, придајемо овој теми озбиљну пажњу, дајемо подршку државним органима који овим треба да се баве и увек смо спремни да помогнемо и оним родитељима којима је тешко да та своја права и обавезе извршавају и испуњавају.

Управо је центар за социјални рад тај корективни фактор у друштву који ономе који не може то сам да помогне прискаче у помоћ, и помаже да превазиђе различите препреке, различите животне баријере и на крају опет изведе децу на прави пут. Мој трећи апел је упућен свим надлежним државним органима, овде је данас Град Нови Сад, који је од почетка ту, наравно, Центар за социјални рад, али и свим државним органима који су релевантни и који су надлежни. Од Републике где имате надлежно Министарство за бригу о породици и деци, па до нивоа локалне самоуправе, наравно, Покрајине, да не заборавим, јер ми овде говоримо о надлежностима које је законом Република поверила Покрајини да свој посао ради како треба и да никада више не гледамо нити присуствујемо, као што су присуствовали запослени у Центру за социјални рад онаквим немилим догађајима, који су резултирали проваљивањем у двориште Центра, у једну посебну службу за заштиту деце, нећу да именујем коју, знамо и зашто.

У сваком случају, да не бисмо више гледали такве ствари, ја шаљем ову поруку из Новог Сада данас и уверен сам да као држава, решавајући много компликованија и веће проблеме бићемо у стању да решимо и ово“.