Он је предводио државну делегацију одавања почасти поводом обележавања јубиларне стогодишњице борби на Добруџанском фронту и том приликом истакао да је мало сто година да би Срби заборавили ко је са њима делио сузе и крв, а ко је сузе и крв пуштао.

"Захваљујући костима ових праведника, Србија је изборила право да сама одлучује ко су јој пријатељи и тог се права никада неће одрећи. Пријатеље бирамо сами, а непријатељи лако изаберу нас", рекао је Вулин.

Србија се захваљује, како каже, својој румунској и чешкој браћи, што се чува успомена на "сјајне људе" који су животе дали за слободу, те да све што можемо да желимо јесте да будемо бар мало као они, да заслужимо захвално сећање потомака.

"Срби где год живе увек се окрену и препознају како изгледа небо над Србијом. И зато на овом месту, светој земљи, ја смем да кажем пред костима својих земљака: Будите мирни ратници, ваша Србија је слободна", поручио је министар.

Како каже када би требао једном речју да опишем српски народ, српску историју, али и будућност свог народа, била би то реч - слобода.

"Мало је народа у свету који својој деци дају име по највишој вредности у коју верују- слобода. Ми Срби своје синове назовемо Слободаном и своје кћери Слободанком и тако кажемо зашто смо се родили и зашто живимо", каже Вулин.

Он додаје да су Срби добар, скрома, вредан народ и све што желе то је да "граде своје мале куће крај друмова, да их крече у бело и граде кровове на четири воде", да гледају децу како расту и слушају звук њихових босих стопала".

"Срби су добар народ, вредан и скроман. Тражи од Србина шта год хоћеш и добићеш више од тога. Никада немој да тражиш да ти уступи своју слободу. Тек када од Србина затражиш да не говори својим језиком, да не пише својим писмом, под својим небом, под својим правилима, тек онда ће се Србин борити за своју слободу", надставља он.

Вулин додаје да Србин само своју слободу не може да да, Србин зна да нема богатог роба и да само слободни људи рађају слободне људе.

"Србија је била сиромашна и презрена само када су други одлучивали о њој, а богата и поштована када је одлучивала сама о себи. Томе нас уче кости ових праведника похрањених за нас", каже министар.

Подсећа да је мало 100 година да заборавимо да су Срби заједно са Румунима и Чесима гинули против истог зла и сањали исту слободу и да су веровали у исто сунце слободе.

"Измешале су нам се кости, али више од костију измешала нам се вера у право народа да живе слободно. Велики дођу и оду, велике силе царства и империје протутњају преко наших села и градова, али ми рођени на Балкану останемо једни уз друге и када велике олује прођу", закључио је министар.Вулин је предводио државну церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања јубиларне стогодишњице борби на Добруџанском фронту, код споменика српским борцима Прве српске добровољачке дивизије у Првом светском рату у Меџидији у Румунији.

Церемонија је почела верским обредом, а присуствовали су амбасадори Србије у Румунији, министар одбране Чешке, представници Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и удружења за неговање традиције ослободилачких ратова Србије.

Организатор комеморативне церемоније је Лига румунско- српског пријатељства и Асоцијација култа хероја "Регина Мариа", филијала Констанца.

Споменик јунацима Прве српске добровољачке дивизије (Бела пирамида) је посвећен борцима Прве српске добровољачке дивизије погинулим на фронту у Добруџи током Првог светског рата.

Споменик је подигла Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, а открио га је 7. септембра 1926. године краљ Александара И Карађорђевић заједно са својим тастом, краљем Фердинандом I од Румуније.

Монумент од белог венчачког мермера у облику пирамиде налази се на узвишењу православног гробља у Меџидији, а до њега воде "Алеја српских јунака".

У спомен костурници у Меџидији почива око 8.000 бораца Прве српске добровољачке дивизије.