Aa

Aa

Министар Вулин: Нема тог циља због којег бисмо заборавили прогнане

Министар Вулин: Нема тог циља због којег бисмо заборавили прогнане

Читај ми

БЕОГРАД - Изложба докумената и фотографија о страдању Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини у рату деведесетих година отворена је вечерас у Београду, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин поручио је да неће бити тог идеолошког разлога и вишег циља због којег би Србија заборавила 250.000 прогнаних, побијених и несталих.

Вулин је, отварајући изложбу "Олуја - Злочин који се памти (страдања Срба у Хрватској)", истакао да су Срби постали бољи, храбрији и мудрији, да знају да само истина може да буде гарант добрих односа са суседима, као и да само онај ко има храброст да говори истину о свом народу, може да сведочи истину и о другом народу.

Он је поручио да нема тог идеолошког разлога и вишег циља због којег ће Србија икада заборавити 250.000 програних, побијених и несталих Срба током и после "Олује".

"Нема тог идеолошког разлога и вишег циља због којег ћемо престати да говоримо о ранама свог народа. А да бисмо их залечили морамо да их препознамо, покажемо и затражимо од света да их разуме и прихвати, и барем оћути у немом поштовању када их буде видео", рекао је Вулин.

Министар је нагласио да о Србима не треба судити на основу истине која је стварана да би се оправдало разбијање држава и стварање нових земаља.

ww1

"Немојте о нама судити по истини која је била потребна да би се оправдала бомбардовања, протеривања и убијања. Судите о нама по нашим живима, како сада живимо, радимо и стварамо, како смо гарант мира, јер без Србије нема мира, јер без способне, храбре и снажне Србије нема ни снажних и успешних држава у њеном окружењу", нагласио је Вулин.

Градски менаџер Горан Весић подсетио је да је у току процедура одабира идејног решења за меморијални центар посвећен српским жртвама и грађанима Србије који су страдали за отаџбину у ратовима 90-их.

"Недавно смо завршили конкурс, али нисмо изабрали решење, јер желимо да тај споменик који будемо изградили на најбољи начин ослика све оно што се десило нашем народу. Зато желимо заиста најбоље решење", рекао је Весић.

Идејно решење, према његовим речима, требало би да буде изабрано до краја године, а меморијални центар изграђен током 2016.

Говорећи о изложби, Весић је оценио да она показује на најбољи начин страхоте "Олује" која је, како је рекао, била "државни злочин".

Он је поручио да 1995. Србија није могла да помогне свом народу, јер је била слаба и без пријатеља, али да је данас ситуација другачија.

"Данас Србија постаје све јача. Она је земља са пријатељима у свету, која може да наметне тему, да спречи да неко обележава злочин као велику победу, у коју долазе европски државници. Таква Србија може да помогне свим Србима", рекао је Весић.

Према његовим речима, управо зато је важно да сви стану иза политике Владе Србије и премијера Александра Вучића.

"Само таква Србија, поштована и економски јака, може да се избори за права прогнаних Срба и сваког Србина где год да живи. Зато је важно да све радимо како би наша земља убудуће могла да има ту снагу", рекао је Весић.

Председник Коалиције удружења избеглица, које је организовало изложбу, народни посланик Миодраг Линта истакао је да 20 година од завршетка ратова у БиХ и Хрватској, као и 16 година од завршетка НАТО агресије, стотине хиљада Срба не може да оствари своја основна људска права, да врате своју имовину, пензије, радни стаж...

"Влада Србије води принципијелну и озбиљну политику која се заснива на инсистирању да све жртве морају једнако да се поштују, а да сви злочинци морају да буду кажњени, без обзира на националну и верску припадност. Само је тако могуће ићи напред и успоставити односе поверења и разумевања међу народима који живе на овом простору", рекао је Линта.

После изложбе, чији су аутори Ненад Антонијевић и Вељко Ђурић Мишина, одржана је и трибина о страдању Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини од 1990. до 1995, на којој су учествовали председник Напредног клуба и историчар Чедомир Антић, директор Института за савремену историју Момчило Павловић и сарадник тог института Милан Гулић.