"Срушен је међународни поредак који је скоро пола века чувао Европу од новог великог сукоба и зло које је пуштено тог пролећа данас ломи земље по свету, уништава народе, државе и нације", рекао је Вулин на Дан сећања на цивилне жртве НАТО агресије који се ове године по први пут обележава у склопу Државног програма годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

Вулин је рекао да нико не може да каже где ће се то велико зло завршити, али може да каже где и када је почело подсетивши да је 7. маја 1999. године од касетних бомби у Нишу погинуло 16 цивила међу којима је била и једна жена у седмом месецу трудноће (Љиљана Спасић).

Вулин је рекао да би било праведно да знамо ко је на Ниш послао касетне бомбе, да знамо бар име пилота који је испустио касетне бомбе и зашто су му онолико ордење прикачили и како су тај велики подвиг убијања труднице и 15 Нишлија назвали, јесу ли је битком назвали, јесу ли му ордење дали за убијање "чеда под срцем".

Вулин је рекао да се сваки светски суд одрекао правде за Србе, да су рекли да су ненадлежни за нашу муку и да за нас нема правде као ни за убијену трудницу и "њено чедо под срцем".

Он је казао да верује да ће баш тај пилот, можда пред последњи удах, рећи да је то ордење претешко за њега и да ће затражити да му се опрости.

"Истина је да је Србија кажњена и бомбрадована зато што се борила против тероризма, против оног истог терорирзма који данас крвари улице Париза, раније Лондона и Њујорка", рекао је министар.

Истина је да зло које смо ми препознали, велики и силни тада нису хтели или умели да препознају и сада га препознају на својим улицама, казао је Вулин и подвукао да ми нисмо никога нападали и да смо се бранили.

"Истина је да никада нећемо признати плод НАТО агресије и да никада нећемо признати државу која је настала на тероризму", рекао је министар.

Говорећи о слободи, Вулин је рекао да је слобода да ствари назове правим именом и да то што се догодило није била никава акција, операција, већ да је била НАТО агресија, да Љиљану нису убили ни политика, ни небо ни сунце, већ су је убиле НАТО бомбе.

"Слобода је да изаберемо свој пут, да не будемо никада део савеза који ће радити другима оно што су радили нама, слобода је да чувамо своју неутралност, да јачамо своју армију, развијамо земљу, да васпитавамо своју децу, да будемо на правој страни света, да будемо такви кави јесмо", поручио је Вулин.

Он је додао да је реч слобода реч због које се вреди борити.

Градоначелник Ниша Зоран Перишић је подсетио да је више нишких квартова 7. маја 1999. године у 11,20 часова гађано касетним боммбама, да је тешко пронаћи речи утехе за родбину погинулих и

да верује да се такав злочин, када је прекршено међународно право, никада неће више поновити.

Вулин је положио венац на споменик жртвама НАТО и присуствовао церемонији одавања почасти, а венце су положили представници дипломатског кора, града, војске, полиције, округа, Српско-руског

хуманитарног центра и удружења и организација које чувају традиције ослободилачких ратова.

Сирене су се огласиле у Нишу, почев од 24. марта, па до краја ваздушних напада, укупно 129 пута, а Нишлије су у склоништима провеле 52 дана, пет сати и 14 минута, колико је град био под ваздушном опасношћу, што је око 70 одсто укупног времена.

Ниш је гађан из ваздуха 40 пута, 28 пута ноћу и 12 пута дању.

На град је током ваздушне кампање испаљено 324 разорних пројектила: 161 авио-бомба, 36 контејнера касетних бомби, 71 крстарећа ракета и осам графитних пројектила.

Од касетних бомби 7. маја 1999. године погинуло је 16 грађана, а више десетина било је рањено.