Министри правде и одбране Никола Селаковић и Братислав Гашић сачекали су Лазаревића у Хагу и допратили га после подне до Ниша, а на аеродрому су га сачекали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, представници града, цркве, као и бројни грађани.

Лазаревић је рекао да у Хашком трибуналу није осуђен ни за једно конкретно недело нити његово, нити било ког припадника приштинског корпуса, који је тада бројао више од 70.000 бораца, као ни за једно дело против живота и имовине, ни за кршење правила ратовања.

Лазаревић је захвалио свима који су га сачекали и рекао да га је Хашки трибунал осудио само зато што је командовао приштинским корпусом и то без иједног материјалног доказа.

"Претекао сам и ово губилиште, дубоко уверен у немерљиву вредност жртвовања за слободу своје земље у славу наших предака и част потомака", рекао је генерал додајући да су извор његовог опстанка били 600 његових страдалих сабораца и више од 2.000 рањених.

Министри су истакли да је за Србију данас велики дан, а Вулин оценио да велики дан и јер Србија показује колико јој је стало, да није заборавила, колико је поносна на оне који су је бранили и одбранили.

"Генерал Лазаревић је пример како би сви једног дана могли да имамо високо подигнута чела. Да није било таквих људи, не би било ни Србије коју волимо. На првом месту захваљујем се породици генерала Лазаревића, што га је очувала свих ових година, а онда њему што је тако високо чувао заставу Србије", рекао је Вулин.

Министар Гашић рекао је да Војска Србије води рачуна о свим својим официрима, подофицирима и генералнима, ддоајући да мало људи зна да се тактике генерала Лазаревића примењују и изучавају и на америчким војним школама.

Селаковић је рекао да је Лазаревић човек захваљујући коме су данас слободни и Ниш, Врање, Лесковац, Београд, Нови сад, Сомбор, Краљево, Ужице, Ваљево... "Ово је велики дан зато што је генерал дочекао да буде дочекан у својој Србији, да га дочекају људи из врха државе, војске, цркве", рекао је Селаковић додајући да би волео да свет дочека дане када ће сви ратни команданти у свету поштовати права и обичаје ратовања, ценити и штитити сваког човека и његов живот, као што је то чинио Лазаревић.

Лазаревић је био осуђен по командној одговорности на 14 година затвора због злочина на Косову и Метохији, као командант Приштинског корпуса, а потом и комадант Треће армије Војске Југославије 1998. и 1999. године.

У Хашком затвору је провео више од 10 година, где се у међувремену и разболео, а неколико пута је и оперисан.

Лазаревић је добровољно отишао у Хаг у фебруару 2005. године, где је четири године касније осуђен на 15 година затвора, али му је казна после жалбе смањена на 14 година.