"Људи иду тамо где мисле да им је боље и где могу да прођу, али када у Авганистану и Пакистану буду знали да не могу да прођу, неће ни да крену у ЕУ", рекао је Иванишевић за Н1.

Он каже да се чека повратак министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александра Вулина са важних састанака који треба да дефинишу шта би била будућност мигрантске кризе и додаје да ће онда радна група одлучити шта ће да се уради у Србији.

"Премијер је рекао да нећемо дизати ограде, није лако донети такву одлуку. Тешко је доћи до јединственог решења, јер нико не жели да буде тај који ће да каже - нећемо да примимо људе. Мађарска сваки дан прима тридесетак захтева за азил, у супротном би се могло десити да крше међународне обавезе", рекао је Иванишевић.

Он наводи да уколико крене враћање миграната из Западне Европе, они неће бити враћани у Србију или Македонију, већ у земље из које су ушли - Грчку или Бугарску.

Како каже став немачких власти је да мигранти морају тамо да буду враћени и да те земље морају да преузму ту обавезу.

Говорецу о референдуму у Мађарској, Иванишевић каже да није успео, јер није изашло довољно људи, али да ће одлуке бити преточене у уставне измене.

"Вишеградска група има своје ставове који се веома разликују од Немачке и Аустрије. ЕУ мора да се договори да ли постоји јединствена политика, инаце, свака група ће да доноси своје одлуке. ЕУ мора да види који терет мигрантске кризе може да поднесе, Европа мора да одговори да ли може да прими још избеглица", казао је Иванишевић.

Он је навео да се у Србији налази између 6.000 и 7.000 миграната, а да дневно уђе око 100 до 150 људи.

"Имамо капацитете за зиму, ми смо спремни, разговарамо о помоћи са ЕУ. Грчка је добила 500 милиона, а сваки мигрант који је био тамо прошао је кроз Србију, поставља се питање зашто ми нисмо добили још средстава. Тражимо равноправан приступ", рекао је Иванишевић.

Он додаје да Србија није транзитна земља, да се мигранти задржавају 20 до 30 дана и да ће то представљати изазов за зиму.

"Дужина боравка може да створи нервозу код тих људи. Завршавамо мрежу прихватних капацитета да људи који се нађу у Србији могу да буду збринути. Потребни су нам људи, јер немамо могуцност да запошљавамо људе у мигрантској кризи, потребна је помоћ здравственом систему. Кад отворимо нове центре потребно нам је ново људство", истакао је Иванишевић.

Он додаје да мало људи долази из Сирије и да много више миграната има из Авганистана, Пакистана и Марака, као и да они неће добити азил у Мађарској.