Дан сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији, обележен је одржавањем комеморативне академије на Великој сцени Народног позоришта у Београду, на којој је говорио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић. 

Како је министар истакао, широм Косова и Метохије, од стране разуларене нахушкане руље коју је чинило између и 50 и 70 хиљада косовских Албанаца, бомбама, снајперским хицима и пребијањем до смрти убијено најмање 19 особа, рањено и злостављано нешто мање од 1000 Срба, а њих не мање од 4000 заувек протерано из својих домова и са имања која су вековима била у њиховом породичном власништву, док је српска средњевековна културна баштина непроцењиве вредности и прворазредног значаја заувек уништена на почетку 21. века, у срцу Европе, на Балкану, који је колевка европске цивилизације. 

„О том тродневном варварском дивљању и иживљавању над српским становништвом и његовим наслеђем на Косову и Метохији западни медији су се оглушили, док су они који су били задужени за одржавање мира и реда на тој територији Србије, са које су наша војска и полиција били повучени у складу са одредбама Кумановског војно-техничког споразума из 1999. године, снаге КФОР-а и службеници УНМИК-а, уз неколико часних изузетака, мирно посматрали албанске екстремисте или су их чак и подстрекивали на злочин од 17. до 19. марта 2004. Године“, рекао је министар.

Како је навео и поред тога што је у извештају Међународног окружног тужилаштва у Косовској Митровици од 4. априла 2004. негирана одговорност Срба за дављење албанских дечака, фалсификатор и хушкач Хаљит Барани није одговарао за своја злодела. Напротив, Основни суд у Косовској Митровици 2016. године осуђује Оливера Ивановића на затворску казну од 9 година на основу клевете лажног сведока Баранија који је годину дана пре сведочења, вероватно несвесно, признао да није лично присуствовао догађајима које ставља на терет лидеру Срба на Косову и Метохији. 

„Трагична судбина Оливера Ивановића свима нам је позната, али нам је мање познато да је распиривању мржње албанског народа према Ивановићу кумовао нико други него лажни активиста цивилног друштва Хаљит Барани, који је након изрицања пресуде Основног суда изјавио да је казна од 9 година робије недопустиво мала за  злочине које је Ивановић наводно починио“, истакао је министар.

Како је министар рекао, Република Србија потпуно је решена да се коначно утврди број полицајаца, војника и цивила који су киднаповани, мучени, убијени или нестали приликом терористичких акција и криминалних активности на Косову и Метохији у периоду пре и после Мартовског погрома. 

„У том смислу поздрављамо и препознајемо као драгоцен рад Удружења породица киднапованих и несталих лица са Косова и Метохије, као и других организација цивилног друштва које су посвећене утврђивању и расветљавању истине о страдалим и несталим лицима на подручју наше јужне покрајине. То је наш дуг и наша обавеза према невино страдалим жртвама тероризма и њиховим породицама“, рекао је министар и додао да је уверен да је, након 20 година неправде и наношења бола и туге нашем народу, дошло време правде за Републику Србију и српски народ на Косову и Метохији.

Према речима министра, све више држава повлачи своја исхитрена и непромишљена признања самопроглашене независности Косова и Метохије од стране привремених власти у Приштини 2008. године, и данас у свету има више земаља које не признају нашу јужну покрајину као самосталну државу него оних које је као такву препознају. 

„Верујем да ће и они који до сада то нису, у скорој будућности препознати тзв. Републику Косово као то што она заиста и јесте – један лоше режиран и лоше одглумљен филм, који има за циљ да извргне руглу међународно право и правду, као и све цивилизацијске норме које је човечанство вековима изграђивало. Српском народу, ма где он живео, поручујемо да му се ништа налик Мартовском погрому више неће догодити, и да ће Србија имати снаге и начина да осигура његову безбедност увек и свуда“, закључио је Ђорђевић.