Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић говорио је на отварању конференције „Тhe Economist: Свет у 2019“ која се одржава у Дому Народне скупштине Републике Србије.

Овом приликом министар је истакао да се у Републици Србији спроводи процес опсежних друштвених, политичких и економских реформи, као и реформи правног система које су утицале на то да Србија постане кандидат за чланство у Европској унији и 2014. године крене у процес приступних преговора.

„Министарство следи политику Владе Србије, коју је 2014. године поставио председник Републике Србије Александар Вучић, а то је стварање модерне, богате и јаке државе и верујем да ћемо успети у томе“, изјавио је Ђорђевић и додао да је оквирни рок за достављање Трећег нацрта Акционог плана за Поглавље 19 Европској комисији, чија израда је у току, крај ове односно почетак 2019. године.

Према његовим речима, процес прикључења Србије ЕУ захтева даље усклађивање националног законодавства са прописима ЕУ, као и њихово пуно спровођење, а то се односи и на област социјалне политике где су извршене одређене реформе са којима треба наставити и у наредној години.

„Реформа  социјалне заштите усмерена је на развијање интегралне социјалне заштите кроз развој услуга, плурализам пружалаца услуга и унапређење квалитета услуга и квалитета стручног рада. Предузете су бројне активности на развоју услуга као што су: дневни боравци, становање уз подршку, помоћ у кући, сервис персоналних асистената, док је смештај у установе (домове) услуга за којом се посеже ако се подршка не може обезбедити у неком облику који је мање рестриктиван“, рекао је Ђорђевић.

Како је министар истакао, Србија је земља са најнижом стопом институционализације деце у Европи, јер је 90% деце без родитељског старања смештено у хранитељске породице, а свега око 10% у домове за децу и ради се углавном о деци са сметњама у развоју, али да је циљ државе да се и за њих нађу одговарајуће специјализоване хранитељске породице.

„У 2019. очекује нас доношење нове Стратегије развоја социјалне заштите који ће дефинисати правце развоја система социјалне заштите и унапређења услуга које се у оквиру овог система пружају. Израда Стратегија деинституционализације и развоја услуга у заједници као и измене и допуне Закона о социјалној заштити заједно треба да допринесу унапређењу квалитета услуга и ширењу капацитета за пружање услуга“, навео је министар.

Ђорђевић је истакао и да се доношење Закона о правима детета и Заштитнику права детета, чији се преднацрт налази се већ дуже време на сајту Министарства, и којим ће Србија испунити међународно прихваћену обавезу пред Комитетом за права детета, такође очекује у првој половини 2019.

„Спречавање и сузбијање насиља над децом и заштита деце од насиља представљају један од приоритета националне политике Републике Србије. Због тога је урађен нови вишегодишњи стратешки оквир за превенцију и заштиту деце од насиља као и акциони план за примену ''Стратегије превенције и заштите деце од насиља'', као и нови, унапређени Општи протокол за заштиту деце од насиља, а усвајање сва три документа биће у наредној години“, рекао је министар и додао да ће и Закон о изменама и допунама Породичног закона ће бити још један у низу законодавних активности које су планиране за 2019.

Као још један од приоритета Министарства, Ђорђевић је навео увођење социјалних карата као допринос праведнијем, бржем и лакшем остваривању социјалних права, и наставак пројекта реорганизације центара за социјални рад.

Конференцију је отворила председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић, а поред министра Ђорђевића у уводном делу су се обратили и министар одбране Александар Вулин,  министар иновација и технолошког развој Ненад Поповић и директорка УНИЦЕФ-а у Србији Регина Де Доминицис.