Данас  када померамо границе у законској регулативи и доприносимо цивилизацијском напретку у примени људских права,

морамо се сетити и захвалити онима које су уложиле своје животе да би смо ми данас могле да гласамо на изборима, да бирамо и будемо биране, да учествујемо у доношењу одлука,да имамо право да се образујемо и право да радимо.

Побољшање положаја жена у директној је вези са напретком друштва у целини и на овом питању је потребно да се додатно ангажују и жене и мушкарци.

Доношењем Закона о равноправности полова 2009. године задовољени су формални захтеви да се овакав закон усвоји,

али суштински је потребно значајније ангажовање свих актера у друштву за делотворно унапређивање стања у пракси, односно за спровођење политике једнаких могућности за жене и мушкарце.

 

Желим да нагласим да је Формална равноправност  само први корак ка суштинској једнакости која се може постићи једино уз равномерну заступљеност жена на позицијама на којима се управља новцем, знањем и одлучује о капиталним друштвеним питањима.

Економско оснаживање жена ће свакако, између осталог, омогућити корениту проимену друштвених образаца и сузбијања насиља над женама.

 

Република Србија је напредовала у области родне равноправности у периоду од 2014. до 2016. године .

 

Највећи успех у остваривању родне равноправности постигнут је у домену моћи на националном нивоу, што значи да је увођење квота за политичко учешће жена остварило значајан успех.

 

С друге стране, највећи заостатак у остваривању родне равноправности у односу на ЕУ бележи се у области рада и новца.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у складу са стратешким документима Владе, пре свега Националном стратегијом запошљавања 2011-2020 већу пажњу ће усмерити на тржиште рада и економско оснаживање жена кроз Активне мере политике запошљавања посебно из руралних подручја.

 

Стопа запослености мушкараца (50%) значајно је виша од стопе запослености жена (35%).

У оквиру радно способне популације 11,20% жена и 9,50% мушкараца има завршен факултет, мастер или докторске студије.

Комбиновани подаци у погледу стопа незапослености и степена образовања жена и мушкараца указују на то да иако жене у просеку имају виши степен образозања, њихова стопа запослености знатно је нижа.

Посматрајући само запослене жене, уочава се да 19,20% запослених жена има универзитетску диплому или титулу мастера или доктора наука, док је то случај само код 13,2 % мушкараца.

 

Стопа активности мушкараца радног узраста (15-64) такође је виша (69,9%) од стопе активности жена (53,8%).

 

Запослене жене претежно раде у сектору услуга (76%), док је мушка радна снага претежно концентрисана у области грађевинарства, саобраћаја, пољопривреде, рударства и прерађивачке индустрије.

 

Жене чине већину запослених у области образовања, здравствене и социјалне заштите.

 

Због свега наведеног, разлика у висини плата између мушкараца и жена износи 16%.

 

Жене теже напредују на пословима и ређе долазе у прилику да своје знање усаврше.

 

Жене учествују са 30,50% на управљачким местима у друштву и привреди, а од тога на директорским местима са 20,80%, а на челу управних одбора са свега 14,30%.

 

Република Србија у 2018. години има 19 жена на челу дипломатско-конзуларних представништава у свету (5 амбасадора и 14 генералних конзула).

 

Упркос чињеници да је Закон о равноправности полова врло прогресиван, постоје извесна ограничења у погледу његове имплементације због чега се приступило изради новог Закона о родној равноправности.

 

Закон о родној равноправности

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је на основу члана 16. став 1. Закона о министарствима - надлежно за ову област, у оквиру Сектора за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности,

почевши од октобра 2017. године започиње веома сложен и транспарентан процес усаглашавања супротстављених ставова органа државне управе и локалне самоуправе, социјалних партнера, академске заједнице, организација цивилног друштва, медија и појединих грађана и грађанки у вези садржаја овог документа који подразумева:

• прибављање мишљења органа државне управе у октобру 2017. године,
• организацију on line консултација у децембру 2017. године,
• организацију јавне расправе у јуну и јулу 2018. године,
• прибављање мишљења органа државне управе у августу 2018. године
• и Европске комисије у децембру 2018. године,
• као и дораду тог документа од стране Радне групе за евалуцију на основу

529 достављених мишљења, примедаба и сугестија (од којих 103 током on line консултација) у којој су учествовали представници Министарства и два национална експерта за родну равноправност из академске заједнице.

 

Јавна расправа о Нацрту закона о родној равноправности одржана је од 14. јуна до 5. јула 2018. године за представнике: државних органа, јавних служби, привредне субјекте, удружења послодаваца и синдиката, удружења грађана, стручну јавност и друге заинтересоване учеснике и учеснице.

 

У складу са Програмом јавне расправе о Нацрту закона о родној равноправности, реализована су и јавна слушања и презентације Нацрта закона у пет градова у Републици Србији и на њима је узело учешће укупно 540 лица и то у: Новом Саду, Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Пазару.

 

Након спроведене јавне расправе и дораде Нацрта закона о родној равноправности 20. августа 2018. године нацрт тог документа достављен је на мишљење органима државне управе, од којих је пристигло укупно 67 мишљења, примедби и сугестија које су евалуиране и уграђене у садржај Нацрта закона о родној равноправности и у посебно изјашњење о надлежном поступању по доствљеним мишљењима органа државне управе.

 

Такође, Нацрт закона о родној равноправности је достављен, 25. септембра 2018. Године, Европској комисији на став и мишљење. Европска Комисија доставила је своје коментаре на Нацрт закона о родној равноправности ресорном Министарству 18. децембра 2018. године.

 

Након добијеног позитивног мишљења Европске комисије, као и сугестијама које су прихваћене, израђен је дорађен Нацрт закона о родној равноправности, закључно са 23. јануаром 2019. године.

 

У току су припреме за улазак овог закона у скупштинску процедуру.

 

Новине и позитивни ефекти доношењаЗакона о родној равноправности

 

Имплементација будућег закона допринеће већем степену родне равноправности у Србији и веће учешће жена у органима управљања, руковођења и надзора у:

образовним, научним, културним, информативним институцијама и организацијама у области спорта;

у управљачким и надзорним телима политичких сгранака, синдикалних организација и струковних удружења;

као и приликом избора и именовања сталних делегација и приликом избора и именовања на одређене функције и образовања радних тела и утврђивања састава званичних делегација.

 

Законом о родној равноправности као значајна новина, предвиђа се да се приликом избора или именовања сталних делегација које представљају Републику Србију у међународним телима обезбеђује најмање 40% представника мање заступљеног пола, као и приликом избора и именовања на одређене функције, образовања радних тела и утврђивања састава званичних делегација.

 

Такође, предвиђа да се у управљачким и надзорним телима политичке странке, синдикалне организације и струковног удружења, обезбеди најмање 40% представника мање заступљеног пола

 

Доследна примена закона допринеће и искорењивању друштвених и културних образаца, обичаја и пракси које су засноване на родним стереотипима и предрасудама, кроз подизање свести најшире јавности о родној равноправности, дискриминацији и родно заснованом насиљу и насиљу над женама.

 

Посредно, примена закона ће исто тако допринети смањењу дискриминаторног понашања и поступања и креирању културе толеранције и инклузивности. На ширем плану, допринеће економски одрживом развоју привреде у Републици Србији, имајући у виду међународна искуства и потврђен допринос које жене дају унапређеном пословању, већој продуктивности и профитабилности свих привредних субјеката, те дугорочно већем друштвеном благостању.

Ово су биле кључне информације о статусу родне равноправности у Србији које су у надлежности Министарства за рад, запошпљавање, борачка и социјална питања.

Радимо озбиљно и посвећено на унапређивању родне равноправности и достизању циљева Европске уније, европских вредности као и Агенде одрживог развоја 2030, достизању 17 циљева а посебно циља 5. увек имајући на уму да права нису лако достигнута и још једном се захваљујем онима које су нам омогућиле да данас учествујемо на овом догађају и померамо границе у формалним условима за достизање праведнијег и хуманијег друштва.

 

Срећан вам 8 март.