Венце ће положити и представници Министарства одбране и Војске Србије, града Београда, потомци војводе Радомира Путника, као и представници невладиних организација опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Организатор церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Владе Републике Србије.

Радомир Путник, рођен 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, био је српски војсковођа, војвода, начелник Главног ђенералштаба Војске Краљевине Србије у балканским и Првом светском рату.
Радомир Путник је војничко звање стекао на Артиљеријској школи у Београду. После многих прекоманди и напредовања у служби, 1903. године постављен је за начелника Главног ђенералштаба. Творац је модерне српске војске − у оквиру школовања и обуке официра увео је решавање тактичких задатака, војску је осавременио новим наоружањем и на кључна места поставио талентоване официре. Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за балканске и Први светски рат. Бавио се теоријом ратовања и аутор је неколико дела: „Служба ђенералштаба“ I и II, „Служба и мирно доба“ и „Служба у ратно доба“. Течно је говорио немачки језик.
У периоду од 1912. до 1916. године налазио се на положају начелника Врховне команде. После Кумановске битке 1912. године постао је први српски високи официр са почасним чином војводе. Са грчког острва Крф 1916. године отишао је на лечење у Ницу, у Француској, где је и преминуо 17. маја 1917. године.
Радомир Путник, први високи официр српске војске са чином војводе, био је један од назначајнијих војних заповедника и стратега у националној нововековној историји. Његове посмртни остаци су из Нице пренети у посебну гробницу која се налази у оквиру комплекса београдског Новог гробља.