Венце и цвеће ће такође положити представници Министарства Одбране и Војске Србије, Градова Бора, Зајечара, Неготина, Сремске Митровице, Шапца као и представници Удружења и грађана.

Спомен-костурница на пољу Легет у потпуности је обновљена и реконструисана средствима Министарства за рад, запошљавање, борачкa и социјалнa питања 2014. године.

13. пук тимочке дивизије ,,Хајдук Вељко Петровић,, је уз делове 15. пука форсирао реку Саву 6. септембра 1914. године, прешавши на поље Легет крај Сремске Митровице. Прелазак Саве је започет код Чеврнтије са мачванске стране у раним јутарњим часовима. На сремску обалу први су се искрцали војници 13. пука ,,Хајдук Вељко Петровић,,. Циљ им је био постављање мостобрана на Сави, који је требао да омогући Тимочкој дивизији изградњу понтонског моста и даљи борбени развој у правцу Митровице и Шашинаца. Тиме је требало олакшати главни напад Прве армије на правцима код Купинова и Земуна. Током раних преподневних часова борба се развила према селима Шашинци и Јарак. Српска војска је у почетку постизала успехе. На жалост, изградња понтонског моста није на време завршена и већ до тринаест часова Аусто-Угари су у борбу увели свеже јединице из правца Митровице и Руме и бројчано надјачали Србе. До мрака, српске снаге су остале без муниције и око 4800 људи се предало. Епилог битке је био трагичан за Србе. Преко 6000 војника и официра је избачено из строја, а заставу Пука је невиђеном храброшћу спасао санитетски мајор Миливоје Петровић, потомак Милутина, брата Хајдук Вељка Петровића. Због недостатка материјала за форсирање реке Саве офанзивни планови српске војске нису остварени. У жестокој борби погинуло је много српских и аустро-угарских војника. Бројни војници из Тимочке Крајине су на овом месту оставили своје животе и пали у заробљеништво зарад слободе своје браће у Срему. Српска војска је ослободила Срем у новембру 1918. године, чиме је остварена вековна тежња становништва за прикључењем матичној држави.