Херојима Кадињаче биће положени венци и одате државне и војне почасти. Венце ће положити представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, градоначелник Ужица, представници СУБНОР-а Србије, бројних удружења, ветерани Другог светског рата и велики број грађана.
Oрганизатор државне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са Народним музејом у Ужицама.
Спомен-комплекс „Кадињача” код Ужица обновљен је током 2011. године средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Меморијални комплекс на Кадињачи код Ужица сведочи о херојским новембарским данима 1941. године када су припадници Радничког батаљона којим је командовао Андрија Ђуровић, као и борци 1. батаљона Посавског одреда и Орашке чете 2. Шумадијског одреда, пружили жесток отпор далеко надмоћнијем непријатељу који је у том периоду спроводио офанзиву на ослобођену територију, у историји познату као Ужичка Република.
Борци Радничког батаљона храбро су страдали у борбама на Кадињачи 29. новембра 1941. године.
Непријатељске снаге су пробиле последњу одбрану слободног Ужица, али хероизам тих јунака остао је упамћен у временима која су уследила.
Сам комплекс представља сложену архитектонско-музеолошку целину који чини низ сегмената грађених у периоду између 1952. и 1979. године. У првој фази, (1952) на Кадињачи је подигнут споменик пирамидалног облика под којим се налази костурница у којој почивају посмртни остаци припадника Радничког батаљона страдалих током битке.
Знатно проширење и обогађење комплекс је доживео 1979. године када је, по пројекту вајара Миодрага Живковића и архитекте Александра Ђокића, окончано његово уређење чиме је он добио данашњи изглед.
На самој Спомен-костурници исписан је део поеме песника Славка Вукосављевића „Кадињача”:
„Рођена земљо јеси ли знала?
Ту је погино батаљон цео...
Црвена крв је процветала
кроз снежни покров хладан и бео.

Ноћу је и то завејо ветар.
Ипак на југу... војска корача...
Пао је четрнаести километар,
ал` никад неће
Кадињача.”