Четрнаестог маја 2016. године, у 10 часова, код споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године у месту Ебензе, биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти којој ће присуствовати представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, конзул Републике Србије у Салцбургу, представници Министарства унутрашњих послова Републике Српске, преживели логораши, представници Српске православне цркве, као и више стотина припадника српске дијаспоре који живе у Аустрији. У наставку комеморације предвиђен је одлазак до спомен-комплекса и јединог тунела отвореног за јавност у којем су логораши радили, као и до места злогласног дворца Хартхајм у општини Алковен, близу Линца, који је био „центар за еутаназију“. У периоду од маја 1940. до децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.
Петнаестог маја 2016. године, у 8 часова, одржаће се комеморација у некадашњем подлогору Маутхаузена, Гусену 1, код споменика српским жртвама на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс, где је истакнута и застава Републике Србије. Државни секретар Драган Поповић положиће венац и одати почаст. У 10 часова планирана је централна, заједничка комеморативна свечаност у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену, код централног споменика на Апел плацу, која ће почети читањем „Маутхаузен заклетве“. Заклетва се чита на више језика, а ове године део заклетве ће бити прочитан и на српском језику. После заклетве уследиће церемоније полагања венаца и одавања почасти. Истог дана, у 12 часова, код националног меморијала, споменика Југословенима палим у Другом светском рату, биће одржано полагање венаца, одавање почасти, обраћања представника Удружења логораша „Маутхаузен“, представника амбасаде Републике Србије у Бечу и државног секретара Драгана Поповића, као и пригодан уметнички програм у организацији Удружења свих српских заједница у Републици Аустрији.
У 13 часова истог дана планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Реифердорфу, у близини Маутхаузена, где је сахрањено 7.600 Срба. У 15 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на српском војничком гробљу из Првог светског рата у месту Ашах, где је сахрањено 5.600 српских војника.

Захваљујући истрајном ангажовању Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектора за борачко-инвалидску заштиту, дипломатских и војно-дипломатских представника Републике Србије у Републици Аустрији, као и удружењима свих српских заједница у Аустрији, из године у годину је све већи број грађана Републике Србије и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије који присуствују комеморативним свечаностима.

Логор смрти у Маутхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.
Осмог августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора Дахау, концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.
Концентрациони логор у Маутхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195.000 мушкараца и жена били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације.
Концентрациони логор у Маутхаузену су 5. маја 1945. ослободиле јединице совјетске Црвене армије. Суђења за почињене злочине у Маутхаузену одиграла су се почетком 1946. Године 1947. совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Маутхаузену Републици Аустрији. Године 1949. установљен је Државни музеј у Маутхаузену и исте године отпочело је подизање националних меморијала.
Поред логора смрти који се налазио у самом месту Маутхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Маутхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Маутхаузену.