Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводиће, у име Владе Републике Србије, церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 109. годишњице Брегалничке битке.

Церемонија ће бити одржана 29. јуна 2022. године у 10 часова на брду Каленица код Штипа, на месту некадашње спомен-костурнице са сахрањеним посмртним остацима 6.000 српских ратника који су пали у Брегалничкој бици.

Венце ће положити и амбасадор Републике Србије у Републици Северној Македонији Невена Јовановић, представници Војске Србије, Општине Штип, представници удружења и организација Срба у Републици Северној Македонији.

Организатор државне церемоније је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, Амбасада Републике Србије у Републици Северној Македонији и Општина Штип.

Битка на Брегалници водила се у периоду од 30. јуна ‒ 9. јула  1913. године. Бугарска је без објаве рата 30. јуна 1913. године, не желећи да сачека решење спора са Србијом око поделе територија арбитражног суда Русије, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. Простор на коме се одвијала битка протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, па низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар. У бици су учествовале 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), око 176.000 бораца са 253 топа са српске стране, а са бугарске стране 4 армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), око 130.000 бораца. Губици код 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених. Најжешћи бој је доживела Тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише два пута надмоћнијих Бугара.