Обележавање 102. годишњице Брегалничке битке
Поводом обележавање 102. годишњице Брегалничке битке, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, присуствоваће 29. јуна 2015. године, у 12 часова, у име Владе Републике Србије, свечаној церемонији откривања спомен-плоче и одавања почасти српским ратницима погинулим у Брегалничкој бици, у Каленици код Штипа, на месту где се некада налазила спомен-костурница са посмртним остацима 6.000 српских ратника палих на Брегалници.
Церемонији ће присуствовати и званичници општине Штип. Након откривања спомен-плоче, министар Вулин ће положити венац Владе Србије и обратити се присутнима.
На скупу ће, поред министра, говорити председник Удружења Срба из Македоније, Бора Ристић, и градоначелник Штипа, Илчо Захариев.
Од ове године Брегалничка битка се по први пут обележава у Републици Македонији и саставни је део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.
По завршеној церемонији у Штипу, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, ће, у име Владе Републике Србије, у 14:00 часова положити венац на спомен обележје Доње Карасларе код Велеса. Церемонији ће присуствовати градоначелник Велеса, Славчо Чадиев.
Битка на Брегалници трајала је од 30. јуна до 9. јула 1913. године.
После Првог балканског рата српске и бугарске дипломате нису могле да се договоре око поделе територија које су освојиле од Османског царства. Србија је, према савезном уговору, сматрала да решење спора треба предати арбитражном суду Русије. Али Бугарска, под утицајем војничке партије, уз подстицај Аустроугарске, није хтела да сачека решење руског цара, већ је 30. јуна 1913, без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела битку, а у исто време и рат. Простор на коме се одвијала битка протеже се од Царевог врха на Осоговској планини, низ оба његова гребена на југу и југозападу, са обе стране Злетовске реке, до њеног ушћа у Вардар.
У бици су учествовале са српске стране: 1. и 3. армија, 7 пешадијских и 1. коњичка дивизија (127 батаљона, 253 топа и 33 ескадрона), укупно око 176.000 бораца са 253 топа; са бугарске стране: 4. армија, македонско-једренско ополчење, 4 дивизије и 3 бригаде (95 батаљона, 230 топова), са око 130.000 бораца.
Српски план за битку предвиђао је стратегијски дочек бугарског напада на брегалничком фронту и наступање 3. српске армије, заједно са Грцима. Упркос томе што је план предвиђао напад Бугара, а српска војска била на опрезу, није се знало време напада и битка је била изненадна.
Губици 1. и 3. српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, код 4. бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених.
Најжешћу битку водила је Тимочка дивизија, успешно бранећи јурише два пута надмоћнијих Бугара.
