Тема састанка биће предстојећа међународна конференција која ће бити одржана у септембру ове године у Београду. На састанку ће се разговарати и о редовном комеморативном програму поводом обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен, која је планирана за 7. мај, као и о иницијативи Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да се израде и поставе нове спомен-плоче које ће недвосмислено указати на страдање српског народа у логорима Маутхаузена током Другог светског рата (на централном зиду у оквиру комплекса некадашњег логора Маутхаузен, код централног споменика где се одржавају редовне комеморације и у оквиру комплекса некадашњег подлогора Маутхаузена (Гусен 1) на месту некадашњег крематоријума).
Састанку ће присуствовати и председница Удружења логораша Маутхаузен из Београда, Тамара Ћирић, која је и представник Републике Србије у Међународном комитету Маутхаузен.
Сниматељима и фоторепортерима биће омогућено снимање почетка скупа, а након састанка уследиће саопштење. Акредитације за медије треба послати најкасније до петка, 10. фебруара, до 07:30 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs.

У самом логору Маутхаузен основан је априла 1944. године Међународни комитет логораша са идејом да се заточеници организују и покушају да на сваки начин сачувају своје животе, независно од тога којој нацији припадају или ког су политичког опредељења. По ослобођењу, логораши, чланови Међународног комитета, наставили су рад који траје и данас. У данашњем Комитету има веома мало преживелих заточеника, већина су њихови потомци. Члан Комитета је и Република Србија.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 2009. године, кроз организацију и финансирање студијских путовања за ученике и студенте из Републике Србије, активно учествује у комеморативним програмима обележавања годишњица ослобођења концентрационог логора Маутхаузен.
Сваке године делегацију Републике Србије предводе преживели заточеници логора смрти у Маутхаузену из наше земље, као и званичници Владе Републике Србије, дипломатски и војно-дипломатски представници Републике Србије у Републици Аустрији, представници Српске православне цркве и дијаспоре који живе у Аустрији.

Логор смрти у Маутхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Осмог августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу, концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.
Концентрациони логор у Маутхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195.000 особа било је заточено у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације.
Концентрациони логор у Маутхаузену ослободиле су 5. маја 1945. године јединице совјетске Црвене армије. Суђења за злочине почињене у Маутхаузену одиграла су се 1946. и 1947. године. Совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Маутхаузену Републици Аустрији, а 1949. године установљен је Државни музеј у Маутхаузену и исте године је отпочело подизање националних меморијала.
Поред логора смрти који се налазио у самом месту Маутхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након Другог светског рата сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Маутхаузену проглашена су званичним меморијалима. Трећег маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано је отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама овог концентрационог логора.