Србија је направила велики напредак у оснаживању жена и поспешивању њиховог учешћа на тржишту рада, што показује податак да је Србија међу земљама са најнижим платним јазом у Европи. Државне институције и ресорна министарства улажу доста напора у циљу елимисања родног јаза на тржишту рада изјавила је државна секретарка Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Стана Божовић, на округлом столу о равноправности на тржишту рада у организацији Агенције Уједињених нација.

Државна секретарка Божовић указала је и да се Родни јаз на тржишту рада испољава се кроз мању стопу запослености жена, разлику у заради, мању заступљеност на руководећим местима, дискриминацију приликом запошљавања и кршење радних права. У нарочито неповољном положају су жене са малолетном децом, Ромкиње, жене са инвалидитетом и старије жене.

Шефица Агенције Уједињених нација за родну равноправност (UN Women), Милана Рикановић,указала је на то да је Србија урадила много у погледу унапређивања политике родне равноправности али и да је положај жена на тржишту рада код нас далеко неповољнији у поређењу са другим земљама Европе. “Ми смо земља која гарантује једнака права својим грађанима, али ми морамо да им омогућимо начине како да их остваре“

На округлом столу, о контроли услова рада и примене Закона о равноправности полова говорио је директор Инспектората за рад Стеван Ђуровић, а о активним мерама запошљавања и ситуацији на тржишту рада податке је изнео директор Националне службе за запошљавање Зоран Мартиновић.

Жене се најчешће жале на кршење права из радног односа који се односе на заштиту материнства, истакла је Повереница за равноправност Бранкица Јанковић.

Наташа Вучковић из Фондације Центар за демократију представила је студију Положај жена на тржишту рада и указала да политиком запошљавања није формулисан нити један циљ или мера која се односи на усклађеност пословног и приватног живота, што додатно отежава позицију жена када је рад у питању.

Hilde Van Crieking из компаније IKEA представила је политику родне равноправности и кампању којом подстичу принципе једнаких могућности која је изузетан пример добре праксе.

Закључено је да су сви учесници, представници Владе Републике Србије, регулаторних тела, компетентних организација цивилног друштва, синдиката, удружења послодаваца и друштвено одговорних компанија говорили о истим изазовима и препрекама са којима се сусрећу жене на тржишту рада, али из друге перспективе и да једино сви заједно могу постићи циљеве у процесу достизања социјалне правде и родне једнакости на тржишту рада.