Nadležnosti - arhivirano

INSPEKTORAT ZA RAD obavlja poslove inspekcijskog nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i radnih odnosa nad primenom Zakona o radu, Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakona o privatnim preduzetnicima, Zakona o privrednim društvima (u delu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu) Zakona o štrajku, Opšteg kolektivnog ugovora, kolektivnih ugovora (posebnih i pojedinačnih), opštih akata i ugovora o radu kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u organizacijama, pravnim licima i drugim oblicima organizovanja, kao i ustanovama.

Pored zakona, inspekcija rada vrši nadzor i nad primenom drugih propisa o merama i normativima bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim merama koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, standarda i opšte priznatih mera u delu kojim se uređuju pitanja iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Ovlašćenja i dužnosti inspektora rada regulisani su na nekoliko načina uključujući ovlašćenja i dužnosti inspektora rada, koja su utvrđena Zakonom o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 20/92, 48/93, 79/05 i 101/07); Zakonom o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05 i 54/09) i Zakonom o radnim odnosima u državnim organima ("Službeni glasnik RS", br. 48/91, 39/02 i 79/05).

Inspektor rada ima ovlašćenja da u obavljanju inspekcijskog nadzora kod poslodavca:

• pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju;
• sasluša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;
• pregleda poslovne prostorije, objekte i sl.
• uzima u postupak prijave građana, zahteve zaposlenih, drugih fizičkih i pravnih lica,
• nalaže rešenjem izvršenje mera i radnji u cilju otklanjanja utvrđenih povreda zakona,
• podnosi prijave nadležnom organu za učinjeno krivično delo ili privredni prestup,
• podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka,
• obaveštava drugi organ ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadležan,
• pokreće inicijativu za obustavljanje od izvršenja, odnosno za poništavanje ili ukidanje propisa ili drugog opšteg akta koji nije u skladu sa Ustavom ili zakonom,
• u slučajevima nepravilnog otkaza ugovora o radu, donosi rešenje o odlaganju od izvršenja donetog rešenja o otkazu ugovora o radu, zaposlenog vraća na rad do okončanja sudskog spora.

Prilikom vršenja nadzora, inspektor rada mora imati službenu legitimaciju kojom dokazuje svojstvo inspektora. Legitimaciju inspektora rada izdaje Ministarstvo rada i socijalne politike i u istoj su navedena ovlašćenja inspektora rada, odnosno da u vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada ima prava i dužnosti utvrđene članom 93. Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 79/05 i 101/07), u vezi člana 22. i 23. Zakona o državnoj upravi ("Službeni glasnik RS", br. 20/92).

Inspekcijski nadzor u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu
Cilj ukupne politike nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, je pre svega sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja, a zasniva se na pokretanju niza aktivnosti u više oblasti delovanja kao što je na primer uspostavljanje odgovornosti poslodavca u svim fazama rada, primena preventivnih mera u svim oblicima rada i tehnološkim fazama rada, procena rizika i upravljanje istim na svim mestima rada, osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, praćenje njihovog zdravstvenog stanja, praćenje parametara uslova radne sredine i slično.

Nadzor se vrši kod domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica koji imaju zaposlene, odnosno imaju status poslodavca. Nadzor kod poslodavaca odnosi se na primenu:

• Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu,
• podzakonskih propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
• opštih, posebnih i pojedinačnih kolektivnih ugovora i opštih akata, kojima se uređuju prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
• opštih akata kojima se uređuju radna mesta, vrsta i stepen stručne spreme, potrebna znanja i drugi potrebni uslovi za zasnivanje radnog odnosa na tim radnim mestima,
• ugovora o radu, u delu u kojem se uređuju prava, obaveze zaposlenih i poslodavaca u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
• tehničkih propisa i nacionalnih standarda, u delu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu.

Vrste inspekcijskih nadzora
Postupak inspekcijskog nadzora pokreće se po službenoj dužnosti i po zahtevu stranke.

Nadzor po službenoj dužnosti, koji pokreće inspektor na osnovu Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, je kad inspektor utvrdi ili sazna da, s obzirom na postojeće činjenično stanje, treba u cilju obezbeđivanja bezbednog i zdravog mesta za svakog zaposlenog, da pokrene postupak nadzora (upravni postupak).

Nadzor po službenoj dužnosti po obimu može biti redovan i kontrolni nadzor kod poslodavca i nadzor povodom dešavanja smrtne, teške i kolektivne povrede na radu.

Nadzor povodom zahteva stranke se pokreće na zahtev poslodavca, na zahtev zaposlenog za intervenciju inspektora, kao i povodom zahteva za ispunjenost propisanih uslova iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, a u skladu sa Pravilnikom o postupku utvrđivanja ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (''Sl. glasnik RS'', br. 60/06).

Redovan nadzor poslodavca je sveobuhvatan nadzor nad primenom propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkih mera i nacionalnih standarda u delu koji se odnosi na bezbednost i zdravlje na radu.

Kontrolni nadzor obuhvata proveru nad izvršenjem rešenja o otklanjanju nedostataka, koje je inspektor doneo u prethodnom postupku nadzora kod poslodavca. Kontrolni nadzor se može vršiti i radi uvida u primenu pojedinih propisa ili instituta Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu kod poslodavca i to u obimu kako to utvrdi rukovodilac inspekcije rada. Kontrolni nadzor može se vršiti na zahtev poslodavca, ili na zahtev zaposlenog za intervenciju inspektora.

Postupak inspekcijskog nadzora
U postupku inspekcijskog nadzora inspektor rada ima pravo i dužnot da preduzima radnje, kojima se kontrolišu bezbednost i zdravlje na radu a naročito higijena i uslovi rada, proizvodnja, stavljanje u promet, korišćenje i održavanje sredstava za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, opasnih materija i drugo, kao i da:

1. pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju;
2. sasuša i uzima izjave od odgovornih i zainteresovanih lica;
3. pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje, sredstava i opremu za ličnu zaštitu, predmete i robu i sl;
4. uzima uzorke radi analize, ekpertize i sl;
5. naređuje merenja koja obavlja druga stručna organizacija, kad poslodavac samostalno ili preko određene stručne organizacije vrši merenja u odgovarajućim oblastima, a rezultati izvršenog merenja pružaju osnov za to;
6. poslodavcima, zaposlenima, njihovim predstavnicima i sindikatu daje obaveštenja i savete u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i o merama čijom primenom se obezbeđuje izvršavanje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu na najefikasniji način;
7. u skladu sa podnetim zahtevom poslodavca i zaposlenog ili predstavnika zaposlenih obavesti o izvršenom inspekcijskom nadzoru i utvrđenom stanju;
8. preduzima druge radnje za koje je ovlašćen drugim propisom;

Inspektor rada dužan je da izvrši nadzor odmah, nakon prijave poslodavca o svakoj smrtnoj, teškoj ili kolektivnoj povredi na radu, kao i opasnoj pojavi koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje na radu, odnosno odmah po prijemu zahteva, odnosno obaveštenja.

Inspektor rada dužan je da poslodavcu, odnosno zaposlenom naloži preduzimanje mera i radnji za otklanjanje uzroka koji su izazvali povrede, doveli do nastanka opasnosti po bezbednost i zdravlje na radu, odnosno koje mogu sprečiti nastanak povrede i umanjiti ili otkloniti opasnosti po bezbednost ili zdravlje na radu.

Inspektor rada je dužan da, za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, zabrani rad na radnom mestu kod poslodavca, a naročito kad utvrdi:

• da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog;
• da se koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu;
• da se ne koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu;
• da zaposleni radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, a ne ispunjava propisane uslove za rad na tom radnom mestu, kao i ako se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku;
• da zaposleni nije osposobljen za bezbedan rad na radnom mestu na kom radi;
• da poslodavac nije sproveo mere ili izvršio radnje koje mu je, radi otklanjanja uzroka koji dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog, naložio inspektor rada.

Inspektor rada može da naloži da se sprovede i opšte priznata mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti rizik po zdravlje zaposlenog, u meri u kojoj je to moguće.

Pokretanje prekršajnog postupka
U slučaju da poslodavac nije obezbedio potrebne mere bezbednosti inspektor rada podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u slučaju kada poslodavac:

• nije obezbedio zaposlenom obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
• nije obezbedio zaposlenom korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu;
• nije pokrenuo postupak procene rizika za sva radna mesta u radnoj okolini;
• nije najmanje osam dana pre početka rada, izvestio nadležnu inspekciju rada o početku svoga rada, radu odvojene jedinice i svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada;
• je zaposlenima dao na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije bez propisane tehničke dokumentacije na srpskom jeziku, za njihovu upotrebu i održavanje, odnosno pakovanje, transport, korišćenje i skladištenje;
• nije osposobio zaposlenog za bezbedan i zdrav rad,prilikom zasnivanja radnog odnosa ili premeštaja zaposlenog na druge poslove, ili prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad;
• nije odmah a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pisanoj formi prijavio nadležnoj inspekciji rada svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povredu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih;
• nije u roku, koji odredi inspektor rada, preduzeo naložene mere i otklonio utvrđene nedostatke, itd.

Takođe, inspektor rada podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i u slučaju kada zaposleni ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad i nenamenski koristi sredstava za rad i opasne materije.

Visina propisane kazne u slučaju neprimenjivanja propisanih mera za bezbedan i zdrav rad, a u skladu sa odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu, iznosi:

• 800.000 - 1.000.000 dinara za poslodavca - pravno lice,
• 400.000 - 500.000 dinara za privatnog preduzetnika i
• 10.000 - 20.000 za zaposlenog, koji ne primenjuje propisane mere za bezbedan i zdrav rad (ukoliko je poslodavac obezbedio sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu (zaštitni šlem, zaštitni opasač za rad na visini, zaštitne rukavice i sl) a zaposleni iste nije koristio).