Државни секретар је у име Владе Републике Србије положио венце, одао почаст жртвама и обратио се присутнима. Истог дана одржана је заједничка, међународна комеморација код саркофага (централног споменика) на Апел плацу. Комеморативним свечаностима су присуствовали представници Амбасаде Републике Србије у Бечу, Конзулата у Салцбургу, велики број удружења српских заједница у Аустрији, представници Министарства унутрашњих послова Републике Србије и Републике Српске.

Истог дана у 13 часова, одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Реифердорфу у близини Маутхаузена где је сахрањено 8.000 Српских војника страдалих у Првом светком рату. У 15 часова одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти у месту Ашах на српском војничком гробљу из Првог светског рата где је сахрањено 5.625 српских војника.

14. маја 2016. године код споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945 године у месту Ебензе одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти којој су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, конзул Републике Србије у Салцбургу, представници Министарства унутрашњих послова Републике Српске, преживели логораши, представници Српске православне цркве, као и више стотина припадника српске дијаспоре који живе у Аустрији. Истог дана делегација је обишла спомен-комплекс као и јединог отвореног тунела за јавност у којем су логораши радили као и злогласни дворац Хартхајм у општини Алковен близу Линца који је био „центар за еутаназију“. У периоду од маја 1940 и децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.
Захваљујући истрајном ангажовању Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектору за борачко инвалидску заштиту, дипломатских и војно-дипломатских представника Републике Србије у Републици Аустрији, као и удружењима свих српских заједница у Републици Аустрији из године у годину је све већи број грађана Републике Србије и Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије који присуствују комеморативним свечаностима.

Логор смрти у Матхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.
Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу, концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.
Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195. 000 особа, мушкараца и жена, били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. .
Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Суђења за почињене злочине у Матхаузену одиграла су се почетком 1946. године. 1947. године, совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Матхаузену Републици Аустрији. 1949. године установљен је Државни музеј у Матхаузену и исте године отпочето је са подизањем националних меморијала.
Поред логора смрти који се налазио у самом месту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Матхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Матхаузену.