Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Др Стана Божовић говорила је данас на на уводној конференцији поводом представљања програма ИПА 2016 „ПОДРШКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ИНКЛУЗИЈИ РОМА – ОСНАЖИВАЊЕ ЛОКАЛНИХ ЗАЈЕДНИЦА ЗА ИНКЛУЗИЈУ РОМА“. Текст њеног обраћања преносимо у целини.

 

 Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је предлагач и један од главних носилаца спровођења Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године. Отуда, ми у Министарству снажно подржавамо све програмске и пројектне активности Сталне конференције градова и општина у Србији, Канцеларије за људска и мањинска права, Националног савета ромске националне мањине и Европске уније, усмерене ка локализацији социјалне инклузије Рома и Ромкиња у Републици Србији.

 

Ромско питање је интернационално и европско питање јер су Роми најбројнији народ у Европи у којој немају своју државу, већ су заступљени у свим државама Европе. Роми у Републици Србији, према последњем попису из 2011. године, чине свега 2,1% популације Србије. Али, Роми представљају младо становништво, чија би енергија и демограска структура могла да унапреди цело друштво.

 

Побољшање положаја свих грађана, њихова правна сигурност и једнаке могућности за све грађане и грађанке у Републици Србији су наша обавеза и предуслов изградње просперитетног грађанског друштва. Циљ нам је да спровођењем конкретних политика, пројеката и мера код грађана ромске националности створимо поверење у институције, омогућимо им да нађу своје место у друштву и да постану његов интегрални део. 

 

Стратешки оквир за систематско решавање овог важног питања постоји од 2009. године а додатно је ојачан усвајањем Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2016-2025 са Акционим планом чија је примена у току. Један од основних принципа на којима се Стратегија базира је преношење тежишта реализације мера на ниво јединица локалне самоуправе. С тим у вези, основни предуслов за успешно функционисање механизама за социјалну инклузију Рома и Ромкиња на локалном нивоу јесте постојање локалних акционих планова као и усвојени буџети за њихову примену. Ови акциони планови морају да буду у сагласности са поменутом Стратегијом и подржани другим локалним стратегијама из приоритетних области. 

 

Механизам за спровођење мера предвиђених стратешким документима представљају мобилни тимови за инклузију Рома, као радна тела скупштине или већа града/општине, формиранa у циљу јачања сарадње између службеника у одговарајућим локалним институцијама. Чланови мобилних тимова организују заједничке теренске посете ромским насељима и пружају заједничку и координисану подршку и помоћ појединцима и породицама.

 

Поред тога, координатори за ромска питања су лица ангажована у јединицама локалних самоуправа ради пружања стручне подршке у оквиру локалних самоуправа у спровођењу Стратегије кроз подршку у дефинисању приоритета, спровођењу, координисању и праћењу стратешких мера за инклузију Рома на локалном нивоу.

 

Координатори, као и здравствене медијаторке и педагошки асистенти имају незаменљиву посредничку улогу између ромског становништва и локалних институција. Поред наведених лица, саставни део сваког мобилног тима чине представници филијале Националне службе за запошљавање и помесних центра за социјални рад. 

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања активно је укључено у различите програме и пројекте који доприносе реализацији мера предвиђених Стратегијом.

 

Министарство је учествовало на пројекту „Подршка Европске уније инклузивном друштву”, који је финансиран из програма ИПА 2012. Општи циљ пројекта био је подршка мерама социјалне инклузије и развој обима и квалитета социјалних услуга у заједници за маргинализоване и угрожене групе, укључујући Роме. Пројекат је подразумевао три посебна циља, односно јачање институционалних капацитета на националном и локалном нивоу ради управљања мерама политике социјалне инклузије у земљи; развој социјалних услуга у заједници за угрожене групе; и подршка спровођењу иницијативе активне инклузије ромског становништва. Социјалне услуге развијају се у оквиру пет кластер пројеката и 13 иницијатива социјалне заштите у укупном износу од скоро 3 милиона евра.

 

Поред тога, реализацијом пројекта „Подстицање запошљавања младих” предвиђен је обухват 100 младих, незапослених Рома и Ромкиња путем реализовања кратких обука у пет профила за којима постоји потреба на тржишту рада, са ефектом на запошљавање и самозапошљавање од 60%, у сарадњи са Немачком организацијом за међународну сарадњу ГИЗ. Укупна вредност планираних пројектних активности процењена је на 250 хиљада евра.

 

Завршен је и пројекат „Економско оснаживање Ромкиња: унапређивање капацитета за запошљавање и самозапошљавање“ чији је циљ био похађање курсева од стране Рома и Ромкиња и стицање нових вештина за разна занимања, као и унапређење капацитета цивилног друштва за рад у области запошљавања и самозапошљавања. Пројекат је трајао 18 месеци, а пројектне активности су се реализовале на територији Града Београда као и на територији Новог Бечеја, Зрењанина и Панчева.

 

Поред наведеног, морам да истакнем да је у 2017. години, израђена процена запошљивости и закључени су индивидуални планови запошљавања (укључујући и ревизије) за 17.365 Рома и Ромкиња, док је услуге професионалне оријентације у Националној служби за запошљавање користило 376 Рома и Ромкиња.

 

Mрeжa ромских кooрдинaтoрa дaљe ћe сe рaзвиjaти и jaчaти, укључуjући пoвeћaње њихoвoг брoja, са циљем да се са садашњих 47 општина обухват повећа на преко 60,у складу са локалним потребама. Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у наредном периоду ће активније радити са мрежом ромских координатора и унапредити њихов стручни капацитет у извршавању редовних активности.

 

Пројекат ,,Овде смо заједно – Европска подршка за инклузију Рома 2013-2017“ представљао је прекретницу у систематском приступу решавању проблема ромског становништва на нивоу јединица локалне самоуправе. Уз подршку Европске Уније, Мисије ОЕБС-а у Србији и уз ангажовање невладиног сектора реализоване су мере предвиђене Стратегијом, пре свега у областима као што су: приступ основним правима кроз добијање личних докумената, социјална заштита, стипендирање ученика, развој урбанистичких планова и уношење података о подстандардним насељима у Географско информациони систем, запошљавање кроз подршку послодавцима који запошљавају Роме и Ромкиње, и јачање капацитета ромских невладиних организација. Нарочито су биле важне мере спровођене у 20 општина у оквиру пилот-програма са циљем формирања и опремања мобилних тимова за социјалну инклузију Рома и Ромкиња. Искуства ових локалних самоуправа биће нам драгоцена при планирању и реализацији даљих мера. При том, треба подједнако размотрити и примере добре праксе, као и оне који нису били позитивни примери, а којих је било и који јасно указују на ризике у процесу имплементације стратешких мера о којима треба водити рачуна.

 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања види себе као једног од главних партнера на свим пројектима намењеним побољшању положаја Рома и Ромкиња. Министарство је, да поновим, не само предлагач важеће Стратегије у којој су две од пет приоритетних области – запошљавање и социјална заштита, у његовој директној надлежности, већ се и три сектора у Министарству непосредно баве унапређењем положја Рома и Ромкиња, а то су: 1. Сектор за рад и запошљавање, 2. Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту и 3. Сектор за антдискриминациону политику и унапређење родне равноправности.

 

Доношењем Стратегије и активном партиципацијом у реализацији активности током Декаде Рома и Оперативних закључака са семинара о социјалном укључивању Рома и Ромкиња, учињен је значајан напредак у свеукупном сагледавању положаја ромске националне мањине и идентификацији системских решења, односно мера и активности које је неопходно реализовати у циљу потпуније укључености исте у друштвено-економске токове.

 

Имајући у виду да је област запошљавања Рома и Ромкиња посебно обрађена у поменутим документима, као и да је унапређење положаја Рома на тржишту рада посебно препознато и у Националној стратегији  запошљавања за период 2011-2020. године и Програму реформи политике запошљаавња и социјалне политике (ЕСРП), мере и активности утврђене годишњим оперативним документом из области запошљавања – Националним акционим планом запошљавања имају за циљ подстицање укључивања радно способних Рома на тржиште рада, подизање запошљивости, запошљавање и самозапошљавање, посебно припадника оних који припадају категоријама вишеструко теже запошљивих незапослених лица.

 

Према подацима Националне службе за запошљавање, на дан 31. децембар 2017. године, на евиденцији незапослених лица налазило се 26.456 припадника ромске националне мањине, од којих је 12.411 жена. Учешће у укупној регистрованој незапослености (618.827 незапослених лица) износило је 4,3%.

 

Током 2017. године  мерама активне политике запошљавања обухваћено је 5.140 незапослених Рома/Ромкиња (2.252 жене), што представља учешће од 3,54% у укупном броју незапослених укључених у мере АПЗ (145.356 лица).

          Велики је помак направљен када је Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености и Правилником о ближој садржини података и начину вођења евиденције у области запошљавања, када је омогућено пријављивање лица на евиденцију Националне службе за запошљавање, само на основу Изјаве о незапослености, што је омогућило укључивање у поједине програме и примену мера активне политике запошљавања појединим категоријама теже запошљивих лица, међу којима су и припадници ромске националне мањине.

 

Поред наведеног, желела бих да истакнем да је у јуну 2017. године, у оквиру Министарства, формиран је Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности који у оквиру креирања и примене антидискриминационих мера у посебном фокусу има ромско становништво. Сектор је успоставио директну комуникацију са лицима задуженим за спровођење мера за инклузију Рома и Ромкиња из 85 јединица локалне самоуправе и добијени су актуелни подаци о реализованим мерама у претходној години и плановима за текућу годину. Анализа ових података омогућује нам да створимо реалну слику о стању у појединим општинама што ће бити од значаја при њиховом одабиру за реализацији мера предвиђених овим пројектом.

 

На крају, користим прилику да изразим захвалност на подршци нашим европским и домаћим партнерима, као и изразим наду да ће овај пројекат, уз нашу заједничку посвећеност, бити реализован у планираном обиму, као и да ће његови ефекти бити дугорочни и у функцији директног бољитка за наше суграђане Роме и Ромкиње.