Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, а у оквиру комеморативних свечаности у Чешкој Републици, предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти код спомен-костурнице у некадашњем концентрационом логору у Јиндриховицама у Чешкој Републици, у којој почива 7.100 српских заробљеника из Првог светског рата.
Церемонијама су присуствовали и представници Амбасаде Републике Србије у Прагу, делегације Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне Академије, студенти и представници Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда.
Спомен-костурница у месту Јиндриховице, недалеко од Карлових Вари, је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске (Хајнрихсгрин) кроз који је прошло око 40.000 заробљеника, и у коме је сахрањено 7.100 Срба. На месту на коме се налази маузолеј је за време Првог светског рата био изграђен резервоар за воду и део тог земљиштa, тадашњи чешки председник Масарик поклонио је краљу Александру Карађорђевићу, како би послужио као костурница у коjу су пренети посмртни остаци српских војника и цивила који су били сахрањени широм Чешке. Преуређење резервоара је извршено средином 1926. године. Поред војника умрлих у Чешкој, пренети су и посмртни остаци српских војника из Холандије. Свечано откривање спомен-костурнице у Јиндриховицама је било 8. јула 1932. године, под патронатом чехословачког председника Томаша Масарика и краља Александра Карађорђевића.
В.д. помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић предводио је комеморативну свечаност у оквиру Арадске тврђаве у граду Араду и код спомен обележја на градском гробљу „Помениреа“ у Араду поводом обележавања 103. годишњице од страдања српских интернираца у логору у Араду у Румунији.
Церемонији су такође присуствовали представници делегација Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Амбасаде Србије у Темишвару, кадети Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда, званичници Републике Румуније као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Истог дана положени су венци и одата почаст код споменика страдалим југословенским пилотима у Другом светском рату који се налази на централном градском гробљу Темишвару.
У раздобљу Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је Аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима страдало је њих 4317.
Сахрањивање страдалих вршено је на две локације:
у непосредној близини саме тврђаве, на обали реке Мориш и
на арадском градском гробљу „Помениреа“;
Локалитет у непосредној близини тврђаве није обележен и претпоставља се да је ту покопан највећи број страдалих.
На Арадском градског гробљу „Помениреа“ 1932. године подигнут је скромни камени споменик изнад костурнице у којој је сахрањен мањи број страдалих.
Залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Генералног конзулата у Темишвару, румунска страна извршила је 2006. године неопходне радове на уређењу споменика и костурнице на арадском градском гробљу „Помениреа“ те се садашње стање може сматрати у потпуности задовољавајућим.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од тада, посредством Генералног конзулата у Темишвару, измирује трошкове редовног одржавања тог војног меморијала.
Државни секретар Минстарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводиће 16. октобра 2019. године у 11.00 часова (по источноевропском времену) комеморативну свечаност у оквиру Арадске тврђаве у граду Араду. Такође венци ће бити положени код спомен обележја у оквиру Арадске тврђаве, на градском гробљу „Поменирeа“ у Араду поводом обележавања 104. годишњице од страдања српских интернираца у логору у Араду у Румунији.
У част страдалих церемонији ће присуствовати и делегација Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Амбасаде Србије у Темишвару, кадети Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда, званичници Републике Румуније као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Истог дана предвиђено је полагање венаца на Споменик страдалим југословенским пилотима у Другом светском рату на централном градском гробљу у Темишвару.
У раздобљу Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је Аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима страдало је њих 4317.
Сахрањивање страдалих вршено је на две локације:
у непосредној близини саме тврђаве, на обали реке Мориш и
на арадском градском гробљу „Помениреа“;
Локалитет у непосредној близини тврђаве није обележен и претпоставља се да је ту покопан највећи број страдалих.
На Арадском градског гробљу „Помениреа“ 1932. године подигнут је скромни камени споменик изнад костурнице у којој је сахрањен мањи број страдалих.
Залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Генералног конзулата у Темишвару, румунска страна извршила је 2006. године неопходне радове на уређењу споменика и костурнице на арадском градском гробљу „Помениреа“ те се садашње стање може сматрати у потпуности задовољавајућим.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од тада, посредством Генералног конзулата у Темишвару, измирује трошкове редовног одржавања тог војног меморијала.
Арад, Темишвар, Румунија – државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводиће 16. октобра 2021. године од 10.00 часова (по источноевропском времену) комеморативну свечаност у оквиру Арадске тврђаве у граду Араду. Такође, венци ће бити положени код спомен обележја на градском гробљу „Поменирeа“ у Араду поводом обележавања 106. годишњице од страдања српских интернираца у логору у Араду у Румунији.
У част страдалих церемонији ће присуствовати и делегација Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Амбасаде Србије у Темишвару, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, званичници Републике Румуније као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Истог дана предвиђено је полагање венаца на Споменик страдалим југословенским пилотима у Другом светском рату на централном градском гробљу у Темишвару.
У раздобљу Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је Аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима страдало је њих 4317.
Сахрањивање страдалих вршено је на две локације:
- у непосредној близини саме тврђаве, на обали реке Мориш и
- на арадском градском гробљу „Помениреа“;
Локалитет у непосредној близини тврђаве није обележен и претпоставља се да је ту покопан највећи број страдалих.
На Арадском градског гробљу „Помениреа“ 1932. године подигнут је скромни камени споменик изнад костурнице у којој је сахрањен мањи број страдалих.
Залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Генералног конзулата у Темишвару, румунска страна извршила је 2006. године неопходне радове на уређењу споменика и костурнице на арадском градском гробљу „Помениреа“ те се садашње стање може сматрати у потпуности задовољавајућим.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од тада, посредством Генералног конзулата у Темишвару, измирује трошкове редовног одржавања тог војног меморијала.
В.д. помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић предводиће 16. октобра 2018. године у 11.00 часова (по источноевропском времену) комеморативну свечаност у оквиру Арадске тврђаве у граду Араду. Такође венци ће бити положени код спомен обележја на градском гробљу „Поменирeа“ у Араду поводом обележавања 103. годишњице од страдања српских интернираца у логору у Араду у Румунији.
У част страдалих церемонији ће присуствовати и делегација Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Амбасаде Србије у Темишвару, кадети Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда, званичници Републике Румуније као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Истог дана предвиђено је полагање венаца на Споменик страдалим југословенским пилотима у Другом светском рату на централном градском гробљу у Темишвару.
У раздобљу Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је Аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима страдало је њих 4317.
Сахрањивање страдалих вршено је на две локације:
у непосредној близини саме тврђаве, на обали реке Мориш и
на арадском градском гробљу „Помениреа“;
Локалитет у непосредној близини тврђаве није обележен и претпоставља се да је ту покопан највећи број страдалих.
На Арадском градског гробљу „Помениреа“ 1932. године подигнут је скромни камени споменик изнад костурнице у којој је сахрањен мањи број страдалих.
Залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Генералног конзулата у Темишвару, румунска страна извршила је 2006. године неопходне радове на уређењу споменика и костурнице на арадском градском гробљу „Помениреа“ те се садашње стање може сматрати у потпуности задовољавајућим.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од тада, посредством Генералног конзулата у Темишвару, измирује трошкове редовног одржавања тог војног меморијала.
Поводом Међународног дана сећања на жртве Холокауста, изасланик председника Републике, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић положиће сутра, 27. јануара 2022. године у 11 часова, венац на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату, у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логорана Старом сајмишту у Београду.
Централној државној церемонији одавања почасти присуствоваће преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Народне Скупштине и Владе Републике Србије, представници града Београда, Савеза јеврејских општина Србије, Националног савета Ромске Националне мањине, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.
Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација, у знак сећања на дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи.
Други светски рат однео је преко 6 милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек, Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор ``Црвени Крст`` у Нишу, нека су од масовних стратишта невиних жртава.
Поводом обележавања годишњице страдања интернираца у логору у Араду на спомен обележјима страдалим интернирцима у Арадској тврђави и градском гробљу Помениреа, као и на Споменику страдалим југословенским пилотима из 1941. године у Темишвару, у име Владе Републике Србије венце је положио генерални конзул Р. Србије у Темишвару Владан Тадић. Церемонија полагања венаца одржана је у присуству представника Префектуре Арад, Жупанијског савета Арад, Града Арад, представника Војске Румуније и представника Савеза Срба у Румунији.
Централна церемонија одавања почасти страдалим интернирцима у Првом светском рату одржана је на улазу у Арадску тврђаву. Присутнима су се, том приликом, кратким и пригодним говорима обратили генерални конзул Владан Тадић, и у име жупаније и града Арада заменик префекта Паул Серђиу. Поред В. Тадића, венце су положили и у име Префектуре жупаније Арад – заменик префекта П. Серђиу и командант јединице распоређене у Арадској тврђави потпуковник Сорин Семениук; Жупанијског савета Арада – јавни администратор Мадона Стојан; Градоначелника Арада – саветник градоначелника Дариус Бозешан; Савеза Срба у Румунији – потпредседници Б. Јоргован и Дарко Воштинар и секретар Златиборка Марков.
Истога дана венци су положени и одата је почаст српским интернирцима, који су сахрањени на обали реке Мориш, на спомен обележје постављено 2019. године, на споменик страдалим српским интернирцима који се налази на арадском градском гробљу Помениреа, као и на Споменик страдалим југословенским пилотима у априлском рату 1941. године на централном градском гробљу хероја „Липова“ у Темишвару.
У раздобљу Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је Аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима страдало је њих 4317.
Сахрањивање страдалих вршено је на две локације:
у непосредној близини саме тврђаве, на обали реке Мориш и
на арадском градском гробљу „Поменириа“;
Локалитет у непосредној близини тврђаве, за који се зна да је ту покопан највећи број страдалих, достојно је обележен и 2019. године је први пут положен венац на новоизведеном споменику. Овај споменик је пројектовао Републоички завод за заштиту споменика културе, а реализован је из средстава Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
На Арадском градском гробљу „Поменириа“ 1932. године подигнут је скромни камени споменик изнад костурнице у којој је сахрањен мањи број страдалих.
Залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Генералног конзулата у Темишвару, румунске службе су извршиле 2006. године радове на уређењу споменика и костурнице на арадском градском гробљу „Поменириа“.
Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од тада, посредством Генералног конзулата у Темишвару, измирује трошкове редовног одржавања тог војног меморијала.
ЈАДОВНО - Код Шаранове јаме у Јадовну данас је одржан православни и јеврејски помен жртава Независне државе Хрватске из 1941. године, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин поручио је да живима треба мир, али да "не може исти венац бити у Блајбургу и у Јасеновцу".
Он је нагласио да не треба мирити мртве, јер се не могу помирити џелат и жртве и да иста рука не може да положи венац на гроб јасеновачког детета и оног ко је Јасеновцем и Јадовном командовао.
Вулин је нагласио да тражи мир, као што Србија тражи и нуди мир и, према његовим речима, хоће да буде најбољи комшија, најбољи пријатељ и најпоузданији партнер.
"И када председник српске владе понуди руку и прилику да се немо, у тишини, са пијететом и поштовањем поклони свакој жртви, онда се према таквом гесту треба односити са поштовањем и пијететом. Камо среће да се крене таквим примером, па да свако погне главу пред жртвом оног другог и ето мира међу живима. Ето векова мира", поручио је Вулин.
Према његовом мишљењу, тако се постаје државник и тако се разликују мали политичари од великих државника.
Вулин се захвалио представницима хрватске државе што су присутни у Јадовну јер, како је навео, верује да заједно са њим деле стид и бригу што не зна шта да каже.
"Шта да кажем ромској браћи што на стадионима гледам кукасте крстове, шта да кажем јеврејској браћи што гледам како заставе Израела горе, шта да кажем побијеној деци у Шарановој јами, ако препознају, чују кроз завесу од 74 године исту песму, са тргова најлепших градова ''Јасеновац и Градишка Стара'', шта да им кажем ако препознају иста имена и исте песме које су их у јаму бацале", рекао је Вулин.
Он се запитао који је то пут и живот који је викара усташке војске Алојзија Степинца препоручио за свеца јер, како је рекао, ако јесте, шта је онда са душама покланих у Јадовну, са душама побијених у Јасеновцу.
"Шта да кажем сени Дијане Будисављевић, мајци 15.000 српске и јеврејске деце, шта њој да кажем, што њу не посветите? Нема Србина који јој не би икону пољубио и свећу запалио. Шта да кажем ако је живот викара усташке војске препорука за небо, где је онда пут оних које је та војска у јаме побацала", запитао је српски министар рада.
Министар културе Хрватске Берислав Шипуш рекао је да је Јадовно на Велебиту једно од најтрагичнијих места хрватске модерне историје, најтрагичније по све, али и по Хрвате, по оно што мисле о себи, не зато што су ту трпели зло, већ зато што га је ту неко чинио у њихово име.
"Логор Јадовно, логор брзе и сигурне смрти, настао је овде тог трагичног лета 1941. године и у име националне и расне чистоће неки су овде масовно убијали Србе, Јевреје, хрватске грађане и друге националности. Ово је место где никакав ревизионизам није могућ, јер чињенице људске смрти, људских костију које су испод наших ногу, сувише су неумољиве", нагласио је Шипуш и додао:
"Задатак Владе Хрватске и свих присутних је да се они, који су испод нас, не забораве и да се не допусти да злочин и злочинци надвладају".
Према његовим речима, једино је на тај начин могуће очувати заједничку садашњост и заједничку будућност.
"Нека је вечна слава жртвама логора Јадовно", поручио је Шипуш.
Председник Српског народног већа Милорад Пуповац навео је да је пре 74 године, у врлети Велебита и у тишини његових безданих јама, као и на каменој голети острва Пага, непуна два месеца са свих простора НДХ доведено и побијено на десетине хиљада Срба, Јевреја и Рома.
"Али, нису у питању бројке, као што нас данас желе уверити да јесу. И као што данас целокупну расправу о страхотама ''ендехазије'' желе да претворе у расправу о бројкама, а не о идеји и злочинима почињеним у име те идеје", рекао је Пуповац.
На помену су говорили и председник Координације јеврејских општина у Хрватској Огњн Краус и Јован Вејиновић из Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске.
Дану сећања на Јадовно присуствовао је велики број поклоника и потомака жртава, а високе државне и верске делегације положиле су венце на споменик жртвама на Шарановој јами, који је обновљен 2011. године.
Само дан након проглашења НДХ, усташе почињу да хапсе Србе из Госпића и околине и тадашње њихово Министарство унутрашњих послова са Андријом Артуковићем на челу у велебитској забити и на острву Пагу оснива комплескс логора "Јадовно".
До сада је у том комплексу, на основу архивских докумената и сведочења познавалаца, установљено постојање 32 бездане јаме, стратишта Срба и Јевреја- "бездануше".
Према дугогодишњем архивару у Карловцу Ðури Затезалу, од 11. априла до 21. августа 1941., у Јадовно је доведено 42.246 мушкараца, жена и деце. Од отварања логора до 24. јуна, прва 74 дана постојања, убијено је 13.346 људи, просечно 180 дневно, а у наставку, до затварања логора 21. августа, у само 58 дана убијено је 28.900 заточеника, просечно 498 на дан.
Комплекс логора Јадовно затворили су Италијани између 15. и 21. августа 1941, страхујући од устанка прогоњених Срба, а за собом су оставили обиље докумената и фотографија који говоре о језивим призорима мртвих мушкараца, лешева жена са децом увезаних жицом.
Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, предводиће централну државну церемонију која ће бити одржана 27. јануара 2020. године у 11 часова код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду. Церемонијi ће предходити верски обред који ће обавити рабин Исак Асиел.
Том приликом, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања уз пуне војне и државне почасти положиће венац и након тога ће се обратити присутнима.
Централној државној церемонији одавања почасти присуствоваће преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, представник Националног савета Ромске Националне мањине, министри Владе Србије, изасланик председника Народне Скупштине Републике Србије, градоначелник Града Београда, са сарадницима, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.
Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.
Други светски рат однео је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор ``Црвени Крст`` у Нишу само су нека од масовних стратишта невиних жртава.
Потреба да се изнова подсећа на страхоте холокауста, као и да се као неистините одбаце тврдње које негирају његов карактер и обим страдања актуелна је у свим демократским државама. Антисемитизам је у одређеној мери присутан и у нашем времену о чему сведоче изоловани, али и даље присутни инциденти. Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте - један од највећих злочина против човечности у историји.
Изасланик председника Републике Србије Александра Вучића, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, предводиће централну државну церемонију 27. јануара 2019. године у 12 часова код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату који се налази у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.
Церемонија ће почети верским обредом који ће обавити рабин Исак Асиел.
Том приликом министар Ђорђевић ће уз пуне војне и државне почасти положити венац и након тога ће се обратити присутнима.
Централној државној церемонији одавања почасти присуствоваће преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти у Другом светском рату, представници Савеза јеврејских општина Србије, представници јеврејске општине Београд, представник Националног савета Ромске Националне мањине, министри Владе Србије, изасланик председника Народне Скупштине Републике Србије, градоначелник Града Београда, председник владе немачке савезне покрајине Тирингије, са сарадницима, чланови дипломатског кора, удружења и грађани.
Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација. Опредељујући се за дан када је 1945. године ослобођен Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина УН руководила се потребом реафирмације људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње заснованих на предрасудама.
Други светски рат однео је, поред осталог, преко шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор ``Црвени Крст`` у Нишу само су нека од масовних стратишта невиних жртава.
Потреба да се изнова подсећа на страхоте холокауста, као и да се као неистините одбаце тврдње које негирају његов карактер и обим страдања актуелна је у свим демократским државама. Антисемитизам је у одређеној мери присутан и у нашем времену о чему сведоче изоловани, али и даље присутни инциденти. Нужност сазнавања чињеница и промишљања страховитих последица холокауста допринеће да се у Србији, као и у другим демократским државама, масовно страдање Јевреја у Другом светском рату и у будућности сагледава као оно што по свом карактеру и обиму јесте - један од највећих злочина против човечности у историји.
