Претрага

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић присуствовала је церемонији којом је обележен почетак радова на извођењу мера заштите на објекту Централне куле Меморијалног центра „Старо сајмиште“, у којем је током Другог светског рата у два нацистичка логора страдало више од 6.500 Јевреја, око 10.000 Срба и више стотина Рома.

Присутнима се обратио председник Републике Србије Александар Вучић који је истакао да је реконструкција централне куле симбол решености да се реконструише сопствено колективно сећање. 

Председник Вучић је навео да је ово тек прва од неколико изворних логорских зграда у којима ће бити успостављена два музеја меморијалног центра, посвећена двема фазама логора, а у којима ће се одвијати активности меморијалног центра попут меморијализације логора и комеморација његових жртава.

Вучић је указао да су на овом месту људи зверски пребијани, вешани и стрељани и умирали од глади и болести и да је овај центар посвећен управо свима њима, без обзира на њихову националност веру, род или идеолошка опредељења.

Меморијални центар "Старо сајмиште“ заједнички је пројекат Министарства за културу и информисање и Града Београда, а основан је као установа посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору данашњег Старог сајмишта.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, а у оквиру комеморативних свечаности у Чешкој Републици, предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти код спомен-костурнице у некадашњем концентрационом логору у Јиндриховицама у Чешкој Републици, у којој почива 7.100 српских заробљеника из Првог светског рата.

Церемонијама су присуствовали и представници Амбасаде Републике Србије у Прагу,  делегације Министарства одбране и Војске Србије,  кадети Војне Академије, студенти и представници Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда.

Спомен-костурница у месту Јиндриховице, недалеко од Карлових Вари, је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске (Хајнрихсгрин) кроз који је прошло око 40.000 заробљеника, и у коме је сахрањено 7.100 Срба. На месту на коме се налази маузолеј је за време Првог светског рата био изграђен резервоар за воду и део тог земљиштa, тадашњи чешки председник Масарик поклонио је краљу Александру Карађорђевићу, како би послужио као костурница у коjу су пренети посмртни остаци српских војника и цивила који су били сахрањени широм Чешке. Преуређење резервоара је извршено средином 1926. године. Поред војника умрлих у Чешкој, пренети су и посмртни остаци српских војника из Холандије. Свечано откривање спомен-костурнице у Јиндриховицама је било 8. јула 1932. године, под патронатом чехословачког председника Томаша Масарика и краља Александра Карађорђевића.

Државни секретар Минстарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Светозар Алексов предводио је комеморативну свечаност у оквиру Арадске тврђаве у граду Араду. Венци је су такође положени код спомен обележја у оквиру Арадске тврђаве,  на градском гробљу „Поменириа“ у Араду поводом обележавања 104. годишњице од страдања српских интернираца у логору у Араду у Румунији. 

У част страдалих церемонији је присуствовала и делегација Министарства одбране и Војске Србије, Генерални конзул Републике Србије у Темишвару, представници Арадске жупаније, представници града Арада, Савеза Срба из Румуније, кадети Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, званичници Републике Румуније као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Истог дана венац је положен и на Споменик страдалим југословенским пилотима у Другом светском рату на централном градском гробљу „Липова“ у Темишвару. 

У раздобљу Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је Аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима страдало је њих 4317.

Сахрањивање страдалих вршено је на две локације:

у непосредној близини саме тврђаве, на обали реке Мориш и

на арадском градском гробљу „Поменириа“;

Локалитет у непосредној близини тврђаве, за који се зна да је ту покопан највећи број страдалих, достојно је обележен и 2019. године је први пут положен венац на новоизведеном споменику. Овај споменик је пројектовао Републоички завод за заштиту споменика културе, а реализован је из средстава Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

На Арадском градском гробљу „Поменириа“ 1932. године подигнут је скромни камени споменик изнад костурнице у којој је сахрањен мањи број страдалих.

Залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Генералног конзулата у Темишвару, румунске службе су извршиле 2006. године радове на уређењу споменика и костурнице на арадском градском гробљу „Поменириа“.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од тада, посредством Генералног конзулата у Темишвару, измирује трошкове редовног одржавања тог војног меморијала.

Церемонији су такође присуствовати генерални конзул Амбасаде Србије у Темишвару, студенти Полицијске Академије из Београда и Бања Луке, званичници Румуније као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Државни секретар се после верског обреда и церемоније полагања венаца обратио присутнима. Обележавање страдања српских интернираца у логору у Араду први пут се обележава у склопу Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.

У раздобљу Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима страдало је њих 4317.

Сахрањивање страдалих вршено је на две локације:
- у непосредној близини саме тврђаве, на обали реке Мориш и
- на арадском градском гробљу ``Помениреа``;

Локалитет у непосредној близини тврђаве није обележен и претпоставља се да је ту покопан највећи број страдалих.

На Арадском градског гробљу ``Помениреа`` 1932. подигнут је скромни камени споменик изнад костурнице у којој је сахрањен мањи број страдалих.
Залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Генералног конзулата у Темишвару, румунска страна извршила је 2006. године неопходне радове на уређењу споменика и костурнице на арадском градском гробљу ``Помениреа`` те се садашње стање може сматрати у потпуности задовољавајућим.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од тада, посредством Генералног конзулата у Темишвару, измирује трошкове редовног одржавања тог војног меморијала.

Локалитет у близини Арадске тврђаве представља масовну гробницу чија обрада (одређивањем величине, ексхумација, антрополошка обрада посмртних остататака, привремено похрањивање и др.) представља дуготрајан и сложен процес коме треба приступити тек након што са румунском страном буде усаглашена одлука о подизању спомен-костурнице или спомен-обележја на том или неком другом локалитету.
2014. године Генерални конзулат Републике Србије у Темишвару је поднео захтев за постављање спомен-обележја у оквиру Тврђаве у Араду Министарству националне одбране Румуније и спровео поступак јавне набавке, али имајући у виду да је Арадска тврђава историјско обележје потребно је да се прибаве дозволе Министарства културе за гробнице и ратна спомен-обележја која су регистрована на листи историјских споменика. Поступак прибављања дозвола је у току.

Јиндриховице - Чешка Република – Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, а у оквиру комеморативних свечаности у Чешкој Републици, предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти код спомен-костурнице  у некадашњем концентрационом логору у Јиндриховицама у којој почива 7100 српских заробљеника из Првог светског рата.

Церемонијама су присуствовали и први саветник Амбасаде Републике Србије у Прагу Љиљана Говедарица, делегација Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне Академије, студенти и представници Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, Републичког завода за заштиту споменика културе,  борачких удружења и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Спомен-костурница у месту Јиндриховице, недалеко од Карлових Вари, је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске (Хајнрихсгрин) кроз који је прошло око 40.000 заробљеника, и у коме је сахрањено 7100 Срба. На месту на коме се налази маузолеј је за време Првог светског рата био изграђен резервоар за воду и део тог земљиштa, тадашњи чешки председник Масарик поклонио је краљу Александру Карађорђевићу, како би послужио као костурница у коjу су пренети посмртни остаци српских војника и цивила који су били сахрањени широм Чешке. Преуређење резервоара је извршено средином 1926. године. Поред војника умрлих у Чешкој, пренети су и посмртни остаци српских војника из Холандије. Свечано откривање спомен-костурнице у Јиндриховицама је било 8. јула 1932. године, под патронатом чехословачког председника Томаша Масарика и краља Александра Карађорђевића.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић присуствовала је данас у Доњој Градини обележавању Дана сећања на жртве усташког злочина-геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини.

Поводом Дана сећања на жртве усташког злочина-геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини, венац је положио председник Републике Србије Александар Вучић, у пратњи министарке Дарије Кисић Тепавчевић и министра унутрашњих послова Александра Вулина.

Поводом Дана сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја данас је у Спомен парку у Јајинцима одржана државна комеморативна свечаност коју је предводила председница Владе Републике Србије Ана Брнабић.

Церемонији су присуствовали и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, представници других министарстава у Влади Републике Србије, представници Народне скупштине, представници Министарства одбране и Војске Србије,  Града Београда, Општине Вождовац и других  градских општина, дипломатски и војно-дипломатски представници више од четрдесет држава, представници Националног савета Ромске националне мањине, представници Јеврејске националне заједнице, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије, велики број ратних ветерана, некадашњи заточеници логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомци страдалих, представници бројних установа културе, науке, образовања и уметности, као и грађани Београда и других места у Србији.

Присутнима се обратио и преживели логораш и председник Удружења логораша Јасеновца из Београда Славко Милановић.

Јајинци су највеће место страдања на територији окупиране Србије у Другом светском рату. На овом стратишту у периоду од 1941. до 1944. године убијено је више од 80.000 људи - Срба и Јевреја, припадника Народноослободилачког покрета и антифашиста.

В.д. помоћника министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић предводио је комеморативну свечаност у оквиру Арадске тврђаве у граду Араду и код спомен обележја на градском гробљу „Помениреа“ у Араду поводом обележавања 103. годишњице  од страдања српских интернираца у логору у Араду у Румунији.

Церемонији су такође присуствовали представници делегација Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Амбасаде Србије у Темишвару, кадети Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда, званичници Републике Румуније као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Истог дана положени су венци и одата почаст код споменика страдалим југословенским пилотима у Другом светском рату који се налази на централном градском гробљу Темишвару.

У раздобљу Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је Аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима страдало је њих 4317.

Сахрањивање страдалих вршено је на две локације:

у непосредној близини саме тврђаве, на обали реке Мориш и

на арадском градском гробљу „Помениреа“;

Локалитет у непосредној близини тврђаве није обележен и претпоставља се да је ту покопан највећи број страдалих.

На Арадском градског гробљу „Помениреа“ 1932. године подигнут је скромни камени споменик изнад костурнице у којој је сахрањен мањи број страдалих.

Залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Генералног конзулата у Темишвару, румунска страна извршила је 2006. године неопходне радове на уређењу споменика и костурнице на арадском градском гробљу „Помениреа“ те се садашње стање може сматрати у потпуности задовољавајућим.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од тада, посредством Генералног конзулата у Темишвару, измирује трошкове редовног одржавања тог војног меморијала.