Претрага

Полагањем венаца и одавањем почасти крај Споменика жртвама геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. године на Старом Сајмишту обележен је Дан сећања Републике Србије на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве фашизма.

Обележавању Дана сећања Републике Србије на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве фашизма присуствовао је председник Републике Србије Александар Вучић, који је положио венац и на Обали јасеновачких жртава открио спомен-плочу посвећену жртвама система концентрационих и логора смрти Независне Државe Хрватске у Јасеновцу.

Венце су положили и председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председница Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије проф. др Дарија Кисић, градоначелник Београда Зоран Радојичић, представници Удружења „Јасеновац“, СУБНОР-а, представници јеврејске и ромске заједнице, удружења и грађани. 

Председник Републике Србије Александар Вучић упутио је иницијативу градским властима у Београду да се део леве обале Саве, од Бранковог моста до моста Газела, прогласи Обалом јасеновачких жртава. Градске власти су прихватиле иницијативу председника Републике, чиме су се стекли сви неопходни услови да Београд, први пут након 1945. године, добије трајно обележје у спомен на жртве система концентрационих и логора смрти Независне Државе Хрватске у Јасеновцу.

На спомен плочи пише: ,,Од 1941. до 1945. године систем концентрационих и логора смрти  Независне државе Хрватске у Јасеновцу био је најокрутнији део система терора у Другом светском рату. Многе јасеновачке жртве донела је река Сава до Старог сајмишта које је од лета 1942. године једно време функционисало као део јасеновачког система логора. Ову обалу посвећујемо јасеновачким жртвама на вечни спомен, а поколењима на незаборав. Грађанке и грађани Београда“.

Национални Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и друге жртве фашизма, успостављен је у спомен на пробој заточеника система концентрационих и логора смрти Независне Државе Хрватске у Јасеновцу, до кога је дошло 22. априла 1945. године.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводио је државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Комеморативна свечаност је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату Спомен-комплекса „Стратиште” у Јабуци, код Панчева. Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима су се обратили председник Скупштине града Панчева Тигран Киш, председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић и државни секретар Миодраг Капор. Церемонији су присуствовали представници ромске националне мањине, града Панчева, представници Дипломатског кора и удружења.

Организатор церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са градом Панчевом.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. 

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано. 

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима или Порајмос у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводиће државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату која ће бити одржана 16. децембра 2020. године у 11 часова у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату Спомен-комплекса „Стратиште“ у Јабуци код Панчева.

Државна церемонија подразумева полагање венаца и одавање почасти, обраћање представника Града Панчева, председника Националног савета Рома Далибора Накића и државног секретара Миодрага Капора. 

Венце и цвеће ће положити и представници Дипломатског кора у Републици Србији и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Церемонија ће бити одржана у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. 

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано. 

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима или Порајмос у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић предводио је државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Комеморативна свечаност је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, Спомен-комплекс „Стратиште” у Јабуци код Панчева. Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима су се обратили председник Скупштине Града Панчева Тигран Киш, председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић и државни секретар Ненад Нерић. Церемонији су присуствовали представници ромске националне мањине, града Панчева, представници Дипломатског кора, удружења и грађани.

Државна церемонија завршена је уметничким програмом. Организатор церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са градом Панчевом.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. 

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано. 

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима или Порајмос у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводио је државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Комеморативна свечаност била је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, у оквиру Спомен-комплекса „Стратиште” у Јабуци код Панчева.

Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима су се обратили градоначелник Панчева Саша Павлов, председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић и државни секретар Зоран Антић. Церемонији су присуствовали представници ромске националне мањине, града Панчева, представници Дипломатског кора, удружења и грађани.

Централна државна церемонија окончана је уметничким програмом. Организатор државне комеморативне церемоније је Владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager.

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима или Порајмос у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић предводиће државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату која ће бити одржана 16. децембра 2019. године у 11 часова у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, у оквиру Спомен-комплекса „Стратиште“ у Јабуци код Панчева.

Државна церермонија подразумева полагање венаца одавање почасти, обраћање председника Скупштине Града Панчева, Тиграна Киша, председника Националног савета Рома, Далибора Накића, и државног секретара Ненада Нерића. После церемоније полагања венаца и  обраћања биће одржан и културно-уметнички програм. 

Венце и цвеће ће положити и представници, Дипломатског кора у Републици Србији, удружења и грађани.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. 

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано. 

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима или Порајмос у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

Панчево, Јабука  – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводиће државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату која ће бити одржана 16. децембра 2017. године у 11 часова у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, у оквиру Спомен-комплекса „Стратиште“ у Јабуци код Панчева.

Државна церемонија подразумева полагање венаца и одавање почасти, обраћање градоначелника Панчева, Саше Павлова, заменице председника Националног Ромског савета Србије, Јелене Јовановић и државног секретара Негована Станковића. После церемоније полагања венаца и  обраћања ће бити одржан и културно-уметнички програм.

Венце ће такође положити представници Ромске националне мањине, Дипломатског кора у Републици Србији, удружења и грађани.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године, одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године. Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager.

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чешко-Словачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима у Другом светском рату представља један од најтрагичнијих сегмената тог оружаног сукоба.

"Онај који разбија ћириличну таблу само зато што један народ баш тим језиком говори и пише, разбијао би и дечију главу само да може и да се не боји да ће бити кажњен", рекао је Вулин након помена на дечијем гробљу у Сиску где сахрањено око 2.000 деце жртава усташког логора у том месту од 1942. до 1945. године.

"Тражим од Европе, тражим од Хрватске да не дозволи да се усташка идеологија икада и било где појави и да не заборави да онај који разбија ћириличну таблу једног народа разбијао би главе деце тог народа, само да може и немојмо чекати да пале књиге, да некажњено пале људе", рекао је Вулин.

Он је замолио Европу, истакавши да је немогуће да у Европи којој сви заједно тежимо, може бити места за усташе, као и да је немогуће да у Хрватској коју поштујемо за такве може бити места.

"Не у овом веку и не на гробу ове побијене деце", рекао је Вулин и замолио и Европу и Хрватску да мисле о томе.

"Европа, у коју Србија жели, и у којој је Хрватска већ, не може бити слепа и глува када гледа како се усташка идеологија поново роди, појави и проговори", навео је министар.

Он је у обраћању окупљенима у згради "Кристална коцка врлине", а која је некад била део усташког логора, рекао да је мало народа на свету који могу да изброје и наброје толико имена побијене деце.

"Мало је народа који као Срби никако да прегурају бар једну генерацију у којој не постоји бар једна прича о детету отетом из мајчиног наручја и убијеног", казао је Вулин.

Он је додао и да када год помислимо да је са тако нечим готово и да се више никад неће поновити да се зло поново врати.

"Кад год помислимо да је готово, зло се врати, а често и не промени име", закључио је Вулин.

Дечији логор у Сиску, највећи те врсте у НДХ и јединствен у тадашњој поробљеној Европи, био је под покровитељством Женске лозе усташког покрета и Усташке надзорне службе.

Непосредно управљање "Дечијим прихватилиштем" било је у рукама усташе и др Антуна Најжера. Логор је деловао на пет локација у граду.

Кроз њега је за шет месеци постојања прошло око 7.000 малишана, док број умрлих варира од 1.152 до преко 2.000, како пише на споменику на дечијем гробљу.

За обнављање сећања на страдање сисачке деце најзаслужнија је Невенка Кончар, једна од преживелих логорашица.

1. 20. јануар
Годишњица смрти генерала Павла Јуришића Штурма – 14. јануар 1922. године

2. 20. јануар
Годишњица смрти војводе Петра Бојовића – 19. јануар 1945. године

3. 20. јануар
Годишњица смрти војводе Живојина Мишића – 20. јануар 1921. године

4. 27. јануар
Међународни дан сећања на жртве Холокауста

5. 11. фебруар
Годишњица смрти краља Милана Обреновића – 11. фебруар 1901. године

6. 14, 15 и 16. фебруар
Сретење – Дан државности Србије – 15. фебруар 1835. године

7. 15. фебруар
Годишњица Првог српског устанка – 15. фебруар 1804. године

8. 26. фебруар
Топлички устанак

9. 17. март
Дан сећања на погром на Косову и Метохији – 17. март 2004. године

10. 24. март
Дан сећања на страдале у НАТО агресији – 24. март 1999. године

11. 6. април
Дан сећања на почетак Другог светског рата у Југославији – 6. април 1941. године

12. 12. април
Годишњица пробоја Сремског фронта – 12. април 1945. године

13. Прва седмица после Ускрса. Април
Дан сећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина

14. 22. април
Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату – 22. април 1945. године

15. 23. април
Годишњица Другог српског устанка – 23. април 1815. године

16. 27. април
Годишњица смрти војводе Степе Степановића – 27. април 1929. године

17. 28. април
Годишњица смрти Гаврила Принципа – 28. април 1918. године

18. 28. април
Годишњица страдања Срба у Логору Јиндриховице у Чешкој Републици

19. Датум одређује Међународни комитет Маутхаузена. Мај
Годишњица ослобођења логора Маутхаузен, Република Аустрија – 5. мај 1945. године

20. 7. мај
Дан сећања на цивилне жртве НАТО агресије – 7. мај 1999. године

21. 9. мај
Дан победе – 9. мај 1945. године

22. 17. мај
Годишњица смрти војводе Радомира Путника – 17. мај 1917. године

23. 31. мај
Годишњица Боја на Чегру – 31. мај 1809. године

24. 6. јун
Годишњица Битке на Љубићу и смрти Танаска Рајића – 6. јун 1815. године

25. 10. јун
Годишњица смрти кнеза Михаила Обреновића – 10. јун 1868. године

26. 14. јун
Годишњица Битке на Кошарама – 14. јун 1999. године

27. 21. јун
Српско-словачке комеморативне свечаности

28. 28. јун
Видовдан – спомен на Косовску битку – 28. јун 1389. године

29. 29. јун
Годишњица Брегалничке битке – 29. јун 1913. године

30. Јул
Годишњица Битке на Козари – 15. јул 1942. године

31. 7. јул
Дан устанка у Другом светском рату – 7. јул 1941. године

32. 25. јул
Годишњица смрти вожда Ђорђа Петровића Карађорђа – 25. јул 1817. године

33. 4. август
Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ – 4. август 1995. године

34. 8. август
Годишњица смрти Арчибалда Рајса – 8. август 1929. године

35. 13. август
Годишњица Боја на Мишару – 13. август 1806. године

36. 16. август
Годишњица смрти краља Петра Првог Карађорђевића – 16. август 1921. године

37. 17. август
Годишњица злочина на Теразијама – 17. август 1941. године

38. 18. август
Годишњица Боја на Иванковцу – 18. август 1805. године

39. 19. август
Годишњица Церске битке – 19. август 1914. године

40. 27. август
Годишњица оснивања Правитељствујушчег совјета српског – 27. август 1805. године

41. 4. септембар
Годишњица Боја на Делиграду – 4. септембар 1806. године

42. 20. септембар
Српско-грчке комеморативне свечаности

43. 26. септембар
Годишњица смрти кнеза Милоша Обреновића – 26. септембар 1860. године

44. Последњи викенд. Септембар
Годишњица повлачења српске војске на острво Крф (Албанска голгота) – 5. април 1916. годин

45. Последњи викенд. Септембар
Годишњица пробоја Солунског фронта – 15. септембар 1918. године

46. Последњи викенд. Септембар
Годишњица Битке на Кајмакчалану – 30. септембар 1916. године

47. 29. септембар
Годишњица смрти Милана Тепића – 29. септембар 1991. године

48. Октобар
Годишњица страдања цивила и војника у логору Велики Међер, Словачка

49. Прва недеља. Октобар
Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја у Јајинцима

50. 9. октобар
Годишњица смрти краља Александра I Карађорђевића – 9. октобар 1934. године

51. 14. октобар
Дан сећања на стрељање цивила у Драгинцу – 14. октобар 1941. године

52. 15. октобар
Српско-руске комеморативне свечаности

53. 16. октобар
Годишњица страдања интернираца у логору у Араду, Република Румунија

54. 19. октобар
Српско-француске комеморативне свечаности

55. 20. октобар
Годишњица ослобођeња Београда у Другом светском рату – 20. октобар 1944. године

56. 21. окробар
Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – спомен на 21. октобар 1941. године

57. Претпоследња недеља. Октобар
Годишњица Кумановске битке – 24. октобар 1912. године

58. 9. новембар
Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма

59. 11. новембар
Дан примирја у Првом светском рату – 11. новембар 1918. године

60. 21. новембар
Дан уласка српске војске у Бањалуку – 21. новембар 1918. године

61. 29. новембар
Годишњица Битке на Кадињачи – 29. новембар 1941. године

62. 15. децембар
Годишњица Колубарске битке – 15. децембар 1914. године

63. 16. децембар
Међународни дан сећања на Роме страдале у Другом светском рату

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводио је државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

„Памтећи систематско искорењивање ромског, српског и јеврејског народа, којем је претходио најтежи облик дискриминације, обавезује све нас, али и будуће генерације, да заједно радимо на утемељењу друштва, у којем разлике неће бити мета на челу, ни препрека, већ оно што нас зближава,“ рекао  је државни секретар Антић код Спомен комплекса „Стратиште“ у Јабуци код Панчева.

Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима су се обратили и председник Скупштине града Панчева Тигран Киш, председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић.

Комеморативна свечаност одржана је у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату Спомен-комплекса „Стратиште” у Јабуци, код Панчева.  Церемонији су присуствовали представници Министарства одбране и Војске Србије, ромске националне мањине и ромске делегације, Скупштине града Београда, града Панчева, Јеврејске општине Панчево као чланови Дипломатског кора у Републици Србији и удружења за неговање традиција.

Повод за одржавање комеморативних окупљања у Јабуци јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. 

Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано. 

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима или Порајмос у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.