Претрага

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводиће државну церемонију поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату, која ће бити одржана 16. децембра 2021. године у 11 часова, на локалитету масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, у оквиру Спомен-комплекса „Стратиште“ у Јабуци код Панчева.

Венце и цвеће ће положити и представници града Панчева, представници дипломатског кора у Републици Србији, удружења и грађани.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године, када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано. 

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Јиндриховице, Терезин, Чешка Република – Помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Милошевић предводио је церемонију полагања венаца и одавања почасти код спомен-костурнице у некадашњем концентрационом логору у Јиндриховицама у Чешкој Републици у којој почива 7100 српских заробљеника из Првог светског рата.

Поводом обележавања стогодишњице од смрти Гаврила Приниципа помоћник министра положио је венац и одао почаст у Терезину код спомен-плоче Гаврила Принципа и обратио се присутнима.

Церемонији су присуствовали  студенти Војне и Полицијске Академије из Београда, представници Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, амбасаде Републике Србије у Прагу и Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, 25. јула 1894. године, а преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти.
На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника.

Спомен-костурница  у месту  Јиндриховице  је  место  страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске. Кроз Логор Јиндриховице је прошло око 40.000 заробљеника, међу којима је највише било Срба.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста биће обележен у недељу, 28. јануара, у 11 часова, код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату, у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту у Београду.

Централној државној церемонији одавања почасти присуствоваће представници Народне скупштине Републике Србије, Владе РС, Града Београда, Савеза јеврејских општина Србије, Јеврејске општине Београд, Јеврејске општине Земун, Националног савета Ромске националне мањине, Меморијалног центра ,,Старо сајмиште“, Музеја жртава геноцида, удружења грађања и удружења за неговање традиција, као и чланови дипломатског кора.

Међународни дан сећања на жртве Холокауста обележава се од 2005. године, доношењем Резолуције Генералне скупштине Уједињених нација. Дан, када је 1945. године ослобођен концентрациони логор Аушвиц-Биркенау, најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи, Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је као дан  људских права, превенције и кажњавања злочина геноцида, као и стално присутне опасности од расне, националне и верске мржње, заснованих на предрасудама.

Други светски рат однео је преко шест милиона недужних жртава. Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек, Топовске шупе, Јасеновачки логори смрти, Старо Сајмиште, Јајинци, логор „Црвени Крст“ у Нишу, само су нека од масовних стратишта невиних жртава.

Организатор државне церемоније је Влада Републике Србије и Одбор за неговање традиције ослободилачких ратова Србије“.

У име Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања венац ће положити помоћник министра Милан Поповић. Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима ће се обратити градоначелник Панчева, Саша Павлов, председник Националног савета Ромске националне мањине Србије, Витомир Михајловић, и помоћник министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Милан Поповић. Државној церемонији присуствоваће потомци жртава, представници ромске националне мањине, града Панчева, представници дипломатског кора, удружења и грађани.

Повод за комеморативна окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године, када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. Депортација Рома трајала је од фебруара 1943. до јула 1944. године.
Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме − Zigeunerlager.
Заточени Роми потицали су са територије Немачке, као и из окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза.
Током овог периода у Zigeunerlager-у заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.
Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.
Геноцид над Ромима у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављена.

Комеморативна свечаност је оджана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, у оквиру Спомен-комплекса «Стратиште» у Јабуци код Панчева. Након церемоније полагања венаца и одавања почасти, присутнима су се обратили градоначелник Панчева Павле Раданов, председник Националног савета Ромске националне мањине Србије, Витомир Михајловић и државни секретар др Ненад Иванишевић. Државној церемонији су присуствовали потомци жртава, представници ромске националне мањине, Града Панчева, представници Дипломатског кора, удружења и грађани.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау.
Депортација Рома трајала је у периоду између фебруара 1943. и јула 1944. године.
Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager.
Заточени Роми потицали су територија Немачке, као и окупираних држава попут Аустрије, Чешко-Словачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза.
Током наведеног периода, у Zigeunerlager заточено је више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор ``Црвени крст`` у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

Геноцид над Ромима у Другом светском рату представља једну од најтрагичнијих епизода тог оружаног сукоба која је код савремених генерација скоро потпуно заборављен.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводио је државну церемонију одавања поште и полагања венаца поводом обележавања Међународног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.

Комеморативна свечаност је одржана у оквиру локалитета масовне гробнице цивила страдалих у Другом светском рату, Спомен-комплекс „Стратиште” у Јабуци код Панчева. 

Церемонији су присуствовали председник Скупштине Града Панчева Тигран Киш, председник Националног савета ромске националне мањине Далибор Накић, представници ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.

Организатор церемоније је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије у сарадњи са градом Панчевом.

Повод за одржавање комеморативних окупљања 16. децембра јесте сећање на 16. децембар 1942. године, када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. На основу наредбе од 29. јануара 1943. године одређено је да Роми буду депортовани у логор смрти Аушвиц-Биркенау. У оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме - Zigeunerlager. Током наведеног периода у Zigeunerlager је заточено више од 23.000 Рома, од којих је око 20.000 ликвидирано.

Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу само су нека од њих.

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Арад, Темишвар, Румунија – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић предводио је 16. октобра 2017. године  комеморативну свечаност у оквиру Арадске тврђаве у Граду Араду у Румунији и код спомен обележја на градском гробљу „Помениреа“ у Араду поводом обележавања 102. годишњице  од страдања српских интернираца у логору у Араду у Румунији. 

Том приликом се обратио државни секретар Негован Станковић и присутне подсетио о размерама страдања Срба током Првог светског рата у астроугарским логорима на територији данашње Републике Румуније, који је рекао: „О узрасту и полу затвореника није се водило рачуна. Овде су довођени сви! Од тек рођене деце до стараца. Мучени су глађу, жеђу, хладноћом, врућином, батинама, прљавштином која је проузроковала епидемије пегавог тифуса, туберкулозе, дизентерије. Болести су косиле силно и неумољиво, од августа 1914. па до марта 1915. године умрло је 1772 интернирца.“ Станковић је нагласио да: „ су убице за собом оставиле чемер и бол, али и веру да је пријатељство српског и румунског народа неуништиво, што се како каже „потврдило 1932. године кад је на Помениреи, тада Краљевина Југославија, подигла скромни споменик над костурницом у којој је сахрањен мањи део страдалих.“ Додао је и да се „заједништво сковано у рату наставило и у миру и да до данашњих дана траје“, као и да је „Србија изузетно поносна што је гост на територији државе која није признала самопрокламовано Косово“.

Церемонији су такође присуствовали представници  Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Амбасаде Србије у Темишвару, студенти Полицијске и Војне Академије из Београда, званичници Румуније као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

Истог дана положени су венци и одата почаст код споменика страдалим југословенским пилотима у Другом светском рату који се налази у Темишвару.

                                                                                                               ******

У раздобљу Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима страдало је њих 4317.

Сахрањивање страдалих вршено је на две локације:

- у непосредној близини саме тврђаве, на обали реке Мориш и

- на арадском градском гробљу ``Помениреа``;

Локалитет у непосредној близини тврђаве није обележен и претпоставља се да је ту покопан највећи број страдалих.

На Арадском градског гробљу ``Поменириа`` 1932. подигнут је скромни камени споменик изнад костурнице у којој је сахрањен мањи број страдалих.

Залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Генералног конзулата у Темишвару, румунска страна извршила је 2006. године неопходне радове на уређењу споменика и костурнице на арадском градском гробљу ``Поменириа`` те се садашње стање може сматрати у потпуности задовољавајућим. 

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од тада, посредством Генералног конзулата у Темишвару, измирује трошкове редовног одржавања тог војног меморијала. 

Локалитет у близини  Арадске  тврђаве представља масовну гробницу чија обрада (одређивањем величине, ексхумација, антрополошка обрада посмртних остататака, привремено похрањивање и др.) представља дуготрајан и сложен процес коме треба приступити тек након што са румунском страном буде усаглашена одлука о подизању спомен-костурнице или спомен-обележја на том или неком другом локалитету. 

Генерални конзулат Републике Србије у Темишвару је 2014. године поднео захтев за постављање спомен-обележја у оквиру Тврђаве у Араду Министарству националне одбране Румуније и спровео поступак јавне набавке. Поступак прибављања дозвола окончан је почетком октобра 2017. године.

Изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, предводио је државну комеморативну свечаност посвећену очувању достојанственог сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на стратишту у Јајинцима код Београдана, месту страдања у Другом светском рату.

 
Државној церемонији присуствовали су министри у Влади Србије, Начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда, Општине Вождовац, дипломатски и војно-дипломатски представници више од тридесет држава, представници Националног савета Ромске националне мањине, представници Јеврејске националне заједнице, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије, велики број ратних ветерана, некадашњи заточеници логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомци страдалих, представници бројних установа културе, науке, образовања и уметности, ученици београдске основне школе из Јајинаца као и велики број грађана Београда и читавог низа градова и места у Србији.

"Пре 78 година, 18. априла 1941. године завршен је краткотрајни Априлски рат у ком је Kраљевина Југославија поражена, распарчана и подељена на окупационе зоне између земаља Тројног пакта. Том поделом, Србија је стављена под директном војном управом немачке окупационе војске. Уследила је зликовачка колаборација између представника Трећег рајха стационараних у старом Београду и усташких власти из Земуна и координирана сарадња логора Старо сајмиште и Бањица. Ова сарадња је почивала на веома пажљиво планираном и прецизно изведеном геноциду над српским, ромским и јеврејским становништвом на тлу некадашње Југославије", рекао је Ђорђевић.

Kако је рекао, на потезу од логора на Старом сајмишту до стратишта у Јајинцима свакодневно су, почев од 1942. године, озлоглашени есесовски официри, возили гасни камион у коме су на најбруталнији начин гушени грађани Београда јеврејске вероисповести без обзира на пол, узраст и политичко опредељење.

"До тада, престоница Србије је, као и данас, била један од ретких главних градова у овом делу Европе који се одликовао и поносио тиме што грађани и грађанке различитих националности, религија и завичаја уживају пуну равноправност у њему. Морам додати да из Србије и од стране Срба нико никада није протеран, а камоли затваран и убијан због своје различитости.

То није у нашој политичкој традицији", истакао је Ђорђевић и додао да тај крвави посао који су обавили на тлу окупиране Србије, нацистички немачки окупатори су описали као велики корак ка остваривању Хитлеровог „коначног решења јеврејског питања“ на тлу Европе.

"Овим су наша понижена и поробљена земља и њен главни град постали територија која је била сасвим, како они кажу „слободна од Јевреја“, јер је геноцид над јеврејским становништвом спроведен у потпуности", рекао је министар.

У свом говору он је навео да су многи храбри грађани и грађанке Београда устали и супротставили се монструозном окупатору који је покушао на име поносног и часног белог града да стави љагу за вечна времена, као место са кога је један народ систематски уништаван и, коначно, у потпуности истребљен.

"Скоро 80.000 жртава затворених у логорима на Старом сајмишту и на Бањици, и убијаних у Јајинцима, говори не само о обиму холокауста који су Немци спровели на нашим просторима, већ и о снази отпора који су српски родољуби, по цену сопственог живота, пружали нацистичкој окупацији. Нацистички окупатори, они који су себе на сваком кораку лажно представљали као „вишу расу“ прогласили су за мање вредно, беспотребно, бескорисно и штетно све што је у Србији било витално, здраво, добро, културно, просперитетно, јуначко и витешко. Тако данас са сигурношћу можемо рећи да је у Другом светском рату у Бањичком логогу сабрана, мучена и убијана тадашња елита српског народа, заједно са свим осталим београђанима који се нису уклапали у расну слику коју је, према плану својих надређених из Берлина, пројектовала Војна управа Вермахта у Србији", рекао је Зоран Ђорђевић.

Министар је навео и да је злочин који се одвијао у Београду и на другим местима некадашње Југославије, од којих је несумњиво најкрвавији био геноцид у Јасеновцу у усташкој НДХ, подстакао најбоље синове и кћери српског народа да масовно похрле да се против фашистичке и нацистичке звери активно бори у редовима два антифашистичка покрета, Равногорском покрету и Народно-ослободилачком покрету.

"Овај други, партизански покрет, сачињен такође углавном од Срба и Српкиња од преко 80 процената, нарастао је крајем Другог светског рата на респектабилну војну силу Европе која је бројала више од 450.000 војника у октобру 1944. године када је наш главни град ослобођен. Овај покрет је у значајној мери допринео коначном поразу нацизма у Европи израстајући до капитулације Немачке 9. маја 1945. у војску која је окупила све патриотске снаге у земљи са својих 800.000 бораца. Данас, овде у Јајинцима, пред обележјем које нас подсећа на жртве нацистичког терора, присећамо се великог дела које су извели наши неустрашиви преци, који нису очајавали у тешком времену када се чинило да нема наде и излаза за наш народ.

Храбро су преузели судбину у своје руке и ослободили свет из канџи монструозног нацистичког поробљивача", рекао је он.

Министар је додао да је потребно да како данас, тако и у времену које је пред нама, колико год нам се то чинило тешко, мобилишемо све напредне, родољубиве и марљиве снаге у нашем народу, да бисмо нашој држави осигурали дугорочну стабилност и просперитет за много година, баш као што су то наши јуначки преци успели пре 75 година у неупоредиво тежим условима.

"Борба која је пред нама јесте као што наш преседник Александар Вучић каже пре свега борба за што веће улагање у образовање и технолошки развој, борба за нова радна места, привредни раст и бољи живот и материјални положај свих грађана и грађанки. Наш стратешки циљ је пуноправно чланство у европској заједници народа и уверен сам да грађани Србије и те како поседују капацитет да остваре овај циљ.Али, исто тако, неопходно је да стално понављамо историјску истину, како због васпитања будућих генерација тако и због нас самих, јер с времена на време заборављамо да је Европска унија настала пре свега на темељима победе савезника над фашизмом у мају 1945. године.

Жртве нацистичке идеологије толико су велике да је њихов број неупоредив и надмашује број жртава било ког другог система веровања у историји човечанства. О томе сведоче и београдске жртве нацистичке и усташке идеологије чијим се сенима данас клањамо", закључио је Ђорђевић.

Јиндриховице, Терезин, Чешка Република – Ненад Нерић државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  предводиће 28. априла 2019. године (у 11 часова) церемонију полагања венаца и одавања почасти.

у некадашњем логору у Јиндриховицама код спомен-костурнице из Првог светског рата у којој почива 7100 наших сународника.

Истог дана у 14 часова у некадашњем аустроугарском затвору у Терезинској тврђави биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 101. годишњице смрти Гаврила Принципа у Чешкој Републици.

У склопу обележавања значајних историјских догађаја 29. априла 2019. године у 10.30 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на Олшанском  гробљу у Прагу, у цркви Успења пресвете богородице са спомен-костурницом у којој почива 131. српских војника палих у Првом светском рату.

Церемонијама ће присуствовати студенти Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, представници Министарства одбране и Војске Србије, Амбасаде Републике Србије у Прагу и Удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, 25. јул 1894. године , преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника.

Спомен-костурница у месту Јиндриховице је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске. Кроз Логор Јиндриховице је прошло око 40.000 заробљеника међу којима је највише било Срба.

Најава догађаја

Београд – Председник Републике Србије Aлександар Вучић предводиће 1. октобра 2017. године у 11.00 часова на стрaтишту у Јајинцима код Београда државну комеморативну свечаност посвећену очувању достојанственог сећања на више десетина хиљада брутално ликвидираних на том месту страдања у Другом светском  рату.

Државној церемонији присуствоваће председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић, министри у Влади Србије,  представници Српске православне цркве, начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда, Општине Вождовац, дипломатски и војно-дипломатски представници више од двадесет држава, представници Националног савета Ромске националне мањине, Савеза Јеврејских општина, Удружења логораша, СУБНОР-а Србије, велики број ратних ветерана, некадашњи заточеници логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомци страдалих, представници  бројних установа културе, науке, образовања и уметности, ученици београдске  основне школе из Јајинаца као и велики број грађана Београда и читавог низа градова и места у Србији. 

Након церемоније полагања венаца, која ће се одвијати уз највише државне и војне почасти, великом броју српских и иностраних званичника, као и окупљеним грађанима, обратиће се преживели усташког логора, председник Удружења логораша и потомака „Јасеновац“ – систем логора геноцида у НДХ, господин Славко Милановић и председник Републике Србије Александар Вучић.

           У уметничком програму који ће уследити после церемоније полагања венаца и обраћања учествују драмски уметници: 

Молимо све заинтересоване редакције да своје екипе акредитују на адресу mediji@predsednik.rs , најкасније до суботе 30. септембра 2017. године, до 17.00 часова.

Такође, молимо заинтересоване редакције да упуте своје екипе на место догађаја Спомен-парк „Јајинци“, у недељу 01. октобра 2017. године, најкасније до 10.30  часова, ради неопходних  припрема.

**************

             По свом значају, државна комеморативна свечаност на стрелишту у Јајинцима представљаће највеће окупљање такве врсте у Србији у 2017. години. 

Радио телевизија Србије директно ће преносити државну комеморативну церемонију.

Државна комеморативна свечаност на стрелишту у Јајинцима није само догађај који за циљ има очување достојанственог сећања на све невино пострадале током Другог светског рата, већ и истинска прилика да се са највећег места страдања у држави пошаље јединствена порука привржености антифашизму, ненасиљу, разумевању, толеранцији и сарадњи.

Полазећи од тога, Влада Републике Србије упућује позив грађанима да се у достојанственом миру прикључе комемеморативном окупљању у Јајинцима.