Претрага

Венце је положила 21 делегација - председници Србије и Републике Српске, Томислав Николић и Милорад Додик, затим представници две владе, преживели логораши, борачка удружења, као и амбасадори, међу којима и представници Израела и Немачке.

Доња Градина била је део усташког концентрационог логора Јасеновац, а на основу првих есхумација које је урадила државна комисија Федеративне Народне Републике Југославије, а које је потврдио и центар Симон Визентал, закључено је да је у јасеновачким логорима нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Међутим, у меморијалном комплексу Јасеновац, који данас припада Републици Хрватској, наводе се као жртве само они који су идентификовани, односно 83.145 убијених.

Међу страдалима за 1.337 дана постојања логора Јасеновац било је више од 20.000 деце.

Након полагања венаца жртвама усташких злочина парастос је служен на гробном пољу Храстови, а парастос је служен на српском, јеврејском и ромском језику, јер су осим Срба у великом броју у Јасеновцу страдали и Јевреји и Роми.

Обележавању дана сећања присуствала је и премијерка РС Жељка Цвијановић, као и министар Србије за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Присуствовали су и министри у Влади РС и делегација Парламента РС, као и председник Јеврејске општине Бањалука Арие Ливне, градоначелник израелског града Модина Хаим Бивас са делегацијом из Израела и директор Јеврејског културног центра "Арие Ливне" Ђорде Микеш.

Усташтво се поново враћа

Усташтво се поново враћа, упозорио је данас министар за рад запошљавање. борачка и социјална питања Александар Вулин.

Он је рекао да уколико покушамо да заборавимо на "страшни геноцид" у концентрационом логору Јасеновац, он ће се поновити.

"Морамо се сећати, морамо говорити и морамо упозоравати друштво да се усташтво поново враћа. Морамо упозоравати читав свет да се црне униформе поново појављују, да су некажњене и да се зло јасеновачког геноцида поново буди", поручио је Вулин.

Јасеновац се, како је истакао, није догодио само Србима, Јеврејима и Ромима, већ читавој планети и сваком људском бићу.

"Не будемо ли казнили саму идеју о преиспитивању Јасеновца и не будемо ли казнили идеју о повампирењу усташтва, ризикујемо као човечанство и као планета, да нам се Јасеновци понављају, да нам се Јасеновци дешавају", упозорио је Вулин.

Он је истакао да се ратови деведесетих година прошлог века не могу се разумети без познавања Јасеновца.

"Будемо ли сада покушали да Јасеновац и тај страшни геноцид заборавимо и умањимо, можемо бити сигурни да ће се јавити људи који ће желети да га понове", поручио је Вулин.

Република Српска приоритет српске владе

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је данас да је Република Српска (РС) један од најважнијих спољнополитичких приоритета владе Александра Вучића.

"За нас је стабилна РС приоритет. Као што желимо да Србија буде стабилна и чврста, и као таква гарант очувања РС, тако очекујемо и од РС да остане чрвста, доследна и да буде гранат очувања српског живота на простору БиХ", рекао је Вулин у Доњој Градини, где је присуствовао церемонији обележавања Дана сећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац.

Он је истакао да је за Владу Србије од "највеће националне важности" да РС буде стабилна, мирна и јединствена, да води рачуна о себи и допусти да јој Србија помогне.

"Влада Србије ће увек учинити све у политичком и економском смислу да помогне РС. Ми смо спремни да учествујемо у свему што ће ојачати РС, али тражимо од РС да буде јединствена и сложна, као и да никада и ни на који начин не дозволи да се оно што је у Дејтону договорено мења без ње и да никада и ни на који начин не дозволи да било ко о њој одлучује без ње", поручио је Вулин.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводиће  церемонију полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 104. годишњице смрти Гаврила Принципа у четвртак, 28. априла 2022. године у 10.30 часова крај спомен-плоче која се налази испред ћелије у којој је Принцип тамновао, а у оквиру некадашњег аустроугарског затвора у Терезинској тврђави.

Полагање венаца и одавања почасти у цркви Успења Пресвете Богородице на Олшанском гробљу у Прагу, где се налази спомен-костурница са 131 сахрањним српским војником и спомен плоча краља Александра Карађорђевића, планирана је истог дана у 12 часова.

Полагање венаца у некадашњем логору у Јиндриховицама код Карлових Вари планирано је 29. априла 2022. године од 12 часова код спомен-костурнице из Првог светског рата, у којој почива 7.100 наших сународника.

Церемонијама ће присуствовати и делегације Министарства одбране и Војске Србије, кадети Војне академије, студенти Полицијско-криминалистичког универзитета из Београда, представници Амбасаде Републике Србије у Чешкој и удружења Срба у Републици Чешкој.

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, код Босанског Грахова, 25. јула 1894. године, преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. 

Терезин су Аустријанци подигли крајем 18. века и састоји се од мале и велике тврђаве. Током Првог светског рата Терезин је коришћен као затвор и логор за ратне заробљенике, а током Другог светског рата као гето и логор. У малој тврђави се налазио затвор у који су били затворени учесници атентата на аустро-угарског надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић. Сва тројица су била затворена у ћелијама (самицама) без прозора и било каквог природног или вештачког светла. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије  налази се спомен-плоча. 

На Олшанском гробљу у Прагу је након завршетка Првог светског рата сахрањено 460 војника са простора некадашње Југославије (ратни заробљеници из Србије и аустро-угарски војници из осталих крајева Југославије),да би након ескумације и преношења на друга места на гробљу 1930. године остало 268 војника. Према расположивим подацима, током 1938. године са Олшанског гробља у Јиндриховице је пренето 126 војника.

У крипту цркве Успење Пресвете Богородице су током 1926. и 1927. године пренети посмртни остаци 132 српска војника који су били сахрањени на Олшанском гробљу у Прагу и гробљу у Винохрадима. У цркви се налази и спомен плоча посвећена краљу Александру Карађорђевићу са комадом његове кошуље коју је носио приликом атентата у Марсеју.

Спомен-костурница у месту Јиндриховице, недалеко од Карлових Вари, је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске (Хајнрихсгрин) кроз који је прошло око 40.000 заробљеника, и у коме је сахрањено 7.100 Срба. На месту на коме се налази маузолеј је за време Првог светског рата био изграђен резервоар за воду и део тог земљиштa, тадашњи чешки председник Масарик поклонио је краљу Александру Карађорђевићу, како би послужио као костурница у коjу су пренети посмртни остаци српских војника и цивила који су били сахрањени широм Чешке. Преуређење резервоара је извршено средином 1926. године. Поред војника умрлих у Чешкој, пренети су и посмртни остаци српских војника из Холандије. 

„Највећи и најстрашнији симболи зла, за које нема примера у целокупној људској цивилизацији, фашистичко-нацистички логори смрти су тамна мрља на савести човечанства, неизбрисива срамота људског рода. Посебно место на тој мапи земаљског пакла заузимају Аушвиц и, за нас, Србе, Јасеновац, као најужаснија стратишта јеврејског, односно српског народа“, поручио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић након што је у име Владе Републике Србије положио венац на споменик V-3 крагујевачке гимназије, где су 1941. године стрељани ученици и учитељи ове школе.

Према његовим речима, усташки режим је, поред тога што је разарао и спаљивао до темеља српске православне светиње, изнедрио и посебан програм „преверавања“, односно насилног покатоличавања сасвим мале српске деце, оне која су имала више среће од оне српске деце којима је насилно и у великим мукама живот одузет у Јасеновцу или логорима смрти које је усташки режим посебно наменио искључиво за убијање деце, какав је, на пример, био логор Јастребарско, у којем је живот изгубило преко 22 хиљаде деце.

„Најмање што можемо данас да учинимо јесте да не заборавимо, никада да не заборавимо, њихове муке, патње и ужасе којима су присуствовали, којима су и сами били подвргнути, и које су имали срећу да преживе. Председник Александар Вучић је у више наврата истакао да ће ускоро бити емитован први српски филм који за тематику има страдање нашег народа у логору Јасеновац, што је веома значајно за културу сећања нових генерација грађана Србије“, рекао је министар. 

Ђорђевић је навео и да је у сарадњи са Републиком Српском и председником Милорадом Додиком, председник Вучић истакао решеност и посвећеност изградњи меморијалног комплекса, којим ће се на достојан начин одати дужно и трајно поштовање жртвама геноцида, извршеног над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ у Другом светском рату. 

Поводом обележавања 75 година од ослобођења преживелих логораша у бројним концентрационим логорима, у Музеју 21. октобар у Kрагујевцу, министар спољних послова Ивица Дачић отворио је и највећу изложбу о Јасеновцу у Србији после Другог светског рата под називом „Јасеновац, право на незаборав”. 

Поред отварања изложбе и церемоније полагања венаца одржана је и свечана промоција трилогије професора др Грајфа о Јасеновцу, усташком коначном решењу и Алојзију Степинцу, научна ЗУМ конференција и промоција књиге професора Меккормика о Анти Павелићу.

Министар Ђорђевић истакао је да Република Србија, као држава која је баштиник европске вредности, међу којима је једна од основних антифашизам, изузетно цени дугогодишњи рад и велики допринос који је проф. др Гидеон Грајф дао, и даје и данас, утврђивању чињеница о стварном, тачном, на чињеницама и доказима заснованом броју српских жртава у усташком геноциду. 

„Наша је улога да не заборавимо и не дозволимо да се оно што је непобитна истина преправља и, тиме, поново убија и додатно унижава она некадашња, и тада и данас, невина жртва – због чега су догађаји попут ове научне конференције нарочито драгоцени, управо у данашње време и на овом месту, у Србији, земљи жртви геноцида, земљи у којој снага научне истине и тежина историјски валидно потврђених аргумената увек односи превагу над свим лажима и покушајима фалсификовања и ревизије чињеница“, нагласио је.

"То морамо да урадимо и због повампирења усташке идеологије у савременој Хрватској, која се огледа у ревизији чињеница које је историјска наука већ прихватила", рекао је Вучић на обележавању 75 година од формирања концентрационог логора Јасеновац.

Он је навео да смо сведоци како се из понора историје на сцену враћају идеје некадашње НДХ, да ћемо мирно и поносно истрепети све то, али да никоме и никада нећемо дозволити Јасеновац, Јадовно, Јастребарско, али ни Олују.

"Србин више неће у јаму, Србин више неће беспоговорно у смрт, Србин више неће и не може без своје њиве, имања, куће, огњишта", подвукао је Вучић.

Он је рекао да Србин више не пристаје да буде крив само зато што је Србин и што се крсти са три прста, а Србија никад више неће бити слаба да гледа, ћути и допушта уништење, погром дела сопственог народа.

Вучић је истакао да Срби никоме не прете и да хоће мир и најбоље односе, чак и са онима који су хтели да нас нема.

"Такву политику сматрамо делом своје будуцности, али ћемо да будемо свој на своме, да живимо своје обичне животе у својим опанцима и под српском капом", рекао је Вучић.

Он је рекао да је изгубљено много живота да бисмо се плашили кољача и убица, како је рекао, које неки свакодневно промовишу као националне хероје.

"Не плашимо се тих убица, све смо лекције научили, ваше песме и злокобне претње само нас уједињују, на ваш подсмех одговарамо осмехом, на вашу мржњу љубављу", рекао је Вучић.

Он је рекао да су Срби у НДХ били крви за то што постоје и што се нису одрекли своје православне вере и огњишта, додајући да су у Доњој Градини направљене гробнице за оне који су тада сметали развоју једне нацистичке државе, а да Анте Павелић за своја злодела није одговорао.

Вучић је рекао да не жели да говори страшним бројевима, између осталог и о 30.000 страдале деце, већ да хоће уместо тога да се задржи на једном броју - на 1,2 метара дубине на којој су покопавани побијени.

"Зато што данас стојимо на тој мери 1.2 метра од ужаса, само на 1.2 метра покопавали су убијене Србе, 1,2 метра од смрти, ножа, камена, маља, смеха убица...", рекао је Вучић.

Премијер Србије је рекао да нико од "крвника" није покушао да опере крв са својих руку.

"Или их је просто и данас баш брига, сасвим мирно спавају и утркују се, као што видите, да докажу да им је деда био усташа... Нама није, наши дедови су овде, на 1,2 метра испод земље, заклани, стрељани, ударени маљем, положени су у темељ њихове 'божје државе', усташке државе њихових дедова", рекао је Вучић.

Због тога, како је рекао, данас ми, унуци жртава на само 1,2 метра, на територији усташке "божје државе" певамо поносно Боже правде.

"Па које онда победио?", упитао је Вучић, додајући да унуци оних који су били предодређени да умру за нечије пусте снове, памтимо без мржње и без освете, те да је наш успех, рад и раст, наша победа њихова највећа казна.

"Наши преци знају да то није било узалуд", рекао је Вучић, наводећи да је српски народ преживео и да никада више неће дозволи да га неко спусти на тих 1,2 метара.

Поручио је да ћемо ходати подигнуте главе напред, а не уназад, од сада па занавек, с поносом који обезбеђују деде жртве, а не деде усташе.

"Зато вас молим за тренутак тишине за све оне којих више нема, тишине у којој ће бити све наше речи за све њих, и за оне покопане на 1,2 метара, и на оне који су их ту сместили. Нека је вечна слава свим погинулима и убијенима у Градини и Јасеновца. Нека живи Република Српска. Живела Србија", поручио је Вучић.

Вучић и Додик о Јасеновцу: Очували смо свој род и мир

Вучић је такође поручио да је наша победа у томе што ћемо сви бити уједињени и што ћемо на том месту показати да умемо да сачувамо и свој род и мир.

"На месту где су усташе правиле своју "божју државу" убијајући децу и људе само зато што су Срби ми ћемо да певамо "Боже правде" и да покажемо да умемо да сачувамо свој род и мир", рекао је Вучић у изјави Тањугу по доласку у Бањалуку.

Он је, уочи комеморативног скупа у Доњој Градини истакао да је данашњи дан веома важан јер се обележава 75 година од настанка, како је рекао, "фабрике смрти" за Србе, Јевреје и Роме логора Јасеновац, који је прављен у име усташке "цивитас деи", односно божје државе.

"Али оно у чему јесте наша победа, то је да ћемо сви бити уједињени данас и да ћемо на месту где су они правили своју 'божју државу', убијајући децу и људе само зато што су Срби, певати 'Боже правде' и показати да умемо да сачувамо свој род, и да нам се више никада не догоди и понови Јасеновац, Јадовно, Јастребарско нити Олуја", рекао је Вучић.

Он је додао да му се чини да ћемо увек имати довољно знања и мудрости да сачувамо мир и свој народ.

Председник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је данашњи дан важан јер су у обележавању 75 година од формирања Јасеновца уједињени Србија и Република Српска, односно читав народ.

"У Јасеновцу је убијено 500.000 Срба и 200.000 припадника других народа. Срби се ту нису нашли случајно, нити су били колатерална штета, и то говори о томе да је логор направљен с циљем да уништава Србе у познатом пројекту - једну трећину убити, једну трећину раселити и једну трећину покатоличити", истакао је Додик Тањугу.

Према његовим речима, убиство трећине становништва српске националности у Хрватској говори о томе да је то био свиреп план и колико је било усмерено против Срба само зато што су били други у односу на Хрвате.

"Знамо да је прошло много година и да је бивша Југославија потиснула истину о Јасеновцу. И на овој генерацији политичара и државника је да учине све да се та истина до краја спозна и да о геноциду сазнају сви који то нису хтели или могли да сазнају претходних година", навео је Додик.

Додик: У име мира се морамо суочити са последицама рата

Председник Републике Српске Милорад Додик је поручио вечерас свима у БиХ и региону да у име мира морамо да се суочимо са последицама прошлог рата.

"Тако имамо шансу да нам се то не понови", поручио је Додик на комеморативном скупу поводом обележавања 75 година од оснивања концентрационог логора Јасеновац.

Он је рекао да је Република Српска услов и гаранција опстанка на овим просторима, а да би сви други из БиХ и региона то схватили треба да, како је навео, дођу и погледају "скромне табле погинулих".

"Зато је РС неуништива, нисте видели мању државу у коју је уграђено више жртава", поручио је Додик.

Како каже, ово страшно место изнова опомиње да не треба дозволити нова застрашивања, јер смо у прошлости платили превелику цену и доживели геноцид који није назван правим именом.

Додик истиче да Јермени траже да цео свет декларише као геноцид њихово страдање од Турске и да не види разлог зашто Срби, Јевреји и Роми то не би тражили.

Он је нагласио да не смемо о томе да ћутимо, као и да цео слободарски свет не сме да игнорише историјске чињенице и ћути о жртвама НДХ, додајући да је антифашизам уграђен у темеље Европе.

Додик је додао да је важно и да се истакну сви који се се као антифашисти побунили против такве државе, не само са српске стране већ и у самој Хрватској.

"Хрватска, верујемо, данас није Независна држава Хрватска и зато градимо према њој политику мира. Славите ваше победе, али немојте да славите наше трагедије", додао је Додик.

Навео је као пример општину Дубица, где су усташе побиле у Другом светском рату више од 55 одсто становништва, и која још није успела да достигне број становника пре НДХ.

"Зли људи и зла времена, мислили су ако фабрика смрти ради у три смене да се може истребити један народ", казао је он, додајући да је Хрватска исписала најмрачније странице савремене историје геноцидом над Србима, Јеврејима и Ромима.

Додик је нагласио да зато морамо да научимо нову лекцију о геноциду и овде подигнемо заставе мира - српске заставе живота и поручимо да нису побили све наше људе, нити су побили људе у нама.

Додик је казао да 500.000 Срба овде није страдало случајно, као и "да смо остали на страни човека и историје, на исправној страни".

"Протерали су нас одакле год су могли, али не могу да протерају сећање на нас", рекао је Додик, додајући да је "долазак овде препун бола, али и стида што се и након 75 година нисмо одужили жрвтама усташког геноцида".

Истакавши да морамо престати да се успут сећамо жртава Јасеновцу, Додик је поручио да се у Доњој Градини наставља живот и да морамо остати на правој страни.

Он је навео да смо у прошлости платили превелику цену и доживели геноцид који није назван правим именом, али да су добродошли и сви који се нису појавили ни на једном помену српски жрвама.

Скупу су присуствовали и министри две владе, члан Председништва БиХ Младен Иванић, председник Српског националног већа у Хрватској Милорад Пуповац, Арие Ливне, представници СПЦ, Савеза јеврејских општина, ромске националне мањине, бројних удружења, као и грађани, те становници поткозарских општина, одакле је страдало највише становника у Јасеновцу.

Систем концентрационог логора чије је средиште било у Јасеновцу представља једну од локација на којима је током Другог светског рата извршен масовни геноцид. Према подацима до којих се дошло, може се тврдити да је у овом логору усмрћено око 700.000 људи, највећим делом Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста.
Систем концентрационих логора са средиштем у Јасеновцу, основан 21. августа 1941. године, сматра се местом најмонструознијег убиства више стотина хиљада људи, међу којима и 19.544 деце млађе од четрнаест година.
Логор у Јасеновцу налазио се на површини од око 210 км² дуж леве обале Саве, на потезу од Старе Градишке на истоку до села Крапље на западу, као и од Струга на северу до линије између Драксенића и Бистрице на југу.
Након више неуспешних покушаја пробоја из логора, преостали логораши су 22. априла учинили још један напад који је донео слободу мањем броју њих. Већи број је страдао у борбама са логорским чуварима. Логор у Старој Градишки, део јасеновачког комплекса, ослобођен је 23. априла 1945. године, а трупе југословенске Друге армије ушле су у напуштени логор Јасеновац 2. маја исте године. Пре него што су напустили логор у Јасеновцу, усташе су ликвидирале све преостале заточенике, девастирале део грађевина и покушале да униште трагове својих злочина.

Церемонији 70-годишњице ослобођења Аушвица ће присуствовати представници око 40 држава и око 300 преживелих логораша.
У Логору Аушвиц − Биркенау страдало је од 1940. до 1945. године најмање 1,1 милион људи, махом Јевреја. Од 1947. године терен логора претворен је у музеј који је 1979. године уписан на листу светске баштине УНЕСКО.
Министар Вулин ће положити и венац на споменик српским ратним заробљеницима из Првог светског рата, сахрањеним на војном гробљу Ламбиновице.

Амбасадор Републике Србије у Републици Аустрији Небојша Родић у име Владе Републике Србије положио је венац у злогласном логору Хартхајм и одао почаст убијеним логорашима.

Логор Хартхајм  је један од најстаријих логора нацистичког периода који се од маја 1940. године налази на простору горњег  Подунавља у Аустрији код  Линца.  

Током Другог светског рата у овом „центру за еутаназију“ све до маја 1944. године убијено је око 30.000 људи са физичким и менталним инвалидитетом као и ментално болесних људи. 

Полагањем венаца делегација Републике Србије заједно са многим земљама Европе, исказала је сећање и пијетет на убијене међу којима је било и наших сународника- Срба. 

У ренесансном дворцу Хартхајм, обављали су се медицински експерименти на логорашима Маутхаузена. Нацистички лекари вежбали су на њима операције, испробавали нове лекове, тестирали колико могу да издрже у леденој води... У том дворцу ужаса експериментисало се са начинима убијања, са гасним коморама и крематоријумима. Била је то лабораторија нацистичке фабрике смрти. Прве жртве били су они који су проглашени за радно неспособне. 

Четвороспратни дворац Хартхајм био је Завод за умоболне који су нацисти претворили у један од шест такозваних Завода за еутаназију и газирање. По броју уморених, око 30.000, Хартхајм је био на првом месту. Имао је четири крематоријумске пећи и гасне коморе. Еутаназија је спровођена са језивом педантеријом. Прорачунато је колико ће држава за десет година елиминисањем „радно неспособних“ уштедети новца на храни. Документ са тим прорачуном са бројком 885.439.800 рајхс марака искуцаном црвеном бојом део је сталне поставке меморијалног центра Хартхајм. Одмах испод њега, налази се други документ: табела „уштеде” у намирницама: кромпиру, шећеру, сланини, путеру...

У Доњој Градини у Републици Српској обележен је Дан сећања на жртве усташког злочина – геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. 

Пошту жртвама одали су председник Републике Србије Александар Вучић, који је положио венац, председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић, министар унутрашњих послова Александар Вулин.

Обележавању Дана сећања на жртве усташког злочина – геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини присуствовали су и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, председница Републике Српске Жељка Цвијановић, председник Владе Републике Српске Радован Вишковић, чланови Владе Републике Српске.

Венце су положили и представници дипломатског кора, преживели логораши, удружења, грађани. 

Јиндриховице, Терезин, Чешка Република – Ненад Нерић државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања предводио је 28. априла 2019. године (у 11 часова) церемонију полагања венаца и одавања почасти у некадашњем логору у Јиндриховицама код спомен-костурнице из Првог светског рата у којој почива 7100 наших сународника.

Истог дана у 15 часова у некадашњем аустроугарском затвору у Терезинској тврђави одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 101. годишњице смрти Гаврила Принципа у Чешкој Републици.

Спомен-костурница у месту Јиндриховице је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске. Кроз Логор Јиндриховице је прошло око 40.000 заробљеника међу којима је највише било Срба.

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, 25. јул 1894. године , преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је

Састанак је одржан у циљу припреме предстојеће међународне конференције која ће бити одржана у Београду у септембру 2017. године. Међународни комитет Маутхаузен номиновао је Београд за домаћина конференције којој ће присуствовати представници више од 21 земље чланице Комитета.
Једна од тема састанка било је и одржавање редовног комеморативног програма поводом обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен, која је планирана за 7. мај ове године. Министар Вулин је истакао да је Министарство за рад поднело иницијативу да се израде и поставе нове спомен-плоче које ће недвосмислено указати на страдање српског народа у логорима Маутхаузена током Другог светског рата.
Председник Међународног комитета Маутхаузен, Ги Докендорф, и генерални секретар Андреас Баумгартнер истакли су значај чланства Републике Србије у овом Комитету и значај одржавања конференције у Београду у септембру ове године, као и редовно присуство представника Републике Србије комеморацијама поводом обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен.
Министар Вулин и председник и генерални секретар Међународног комитета Маутхаузен су изразили забринутост због покушаја прекрајања историје појединих званичника Републике Хрватске који континуирано настоје да логор смрти Јасеновац представе као радни логор.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дејан Антић присуствовао је  обележавању 82. годишњице пробоја логора на Црвеном Крсту код Ниша.

"Логор на Црвеном Крсту део је наше многострадалне прошлости у којој су многи желели да нестанемо као народ, да нас биолошки униште и елиминишу. Али је Господ имао другачије планове. Истрајношћу и одлучношћу овог народа који је слободу љубио више од свега на свету, српски етнос је преживео колосална страдања у Великом рату, геноцид споровођен над њиме у Другом светском рату, и масовне злочине којима је био изложен 90-их година прошлога столећа" - рекао је државни секретар Антић.

Антић је истакао да и данас државно рукуводство Републике Србије на челу са председником Александром Вучићем и министром Николом Селаковићем наставља слободољубиву политику својих предака негујући успомену на српске жртве и штитећи самосталност и суверенитет Републике Србије.

"Нема слободне и независне Србије уколико се одрекнемо свих пострадалих Срба, Јевреја и Рома у нацистичком логору на Црвеном Крсту - а било их је преко десет хиљада. Уколико се одрекнемо своје крстоносне историје и мученичких предака" - закључио је Дејан Антић.