Претрага

Вулин који је предводио државну церемонију обележавања 72 године од ослобођења тог концентрационог логора у Аустрији, рекао је да свет не сме да прећути да се фашизам поново рађа, да се враћа и то под својим правим именом - да се враћа над костима најстрашније уморене јасеновачке деце.

''Буде ли ћутао да се фашизам враћа, дочекаће да га види и у својој земљи'', рекао је Вулин.

Он је указао и да је Србија поносна на своју историју и да неће дозволити да се историја мења и да се о њој говори било како другачије него онако као што је било.

Према његовим речима, Србија је и тада, као што је и сада, увек била на страни слободе и људског рода.

Тамо где је Србија, тамо је и слобода, али Србија хоће да упозори овде у Маутхаузену да свет не сме више да допушта да се зло понавља и да окреће главу од зла које се дешава, које се већ поновило, рекао је Вулин .

''Ако се изнад јасеновачких костију, изнад поклане јасеновачке деце поново појавила табле на којој пише ''За дом спремни'', ако се у Јасеновцу легитимно и од стране власти дозвољено појавила табле са усташким поздравом, онда ће се и у Маутхаузену појавити табле за ''Зиг хајл'', истакао је Вулин.

Указујући да нема разлке између ''Зиг хајл'' и ''За дом спремни'', министар је оценио да, ако свет ћути и прихвата да се сваке године на Јелачића плацу, изнад Јадовна, Јасеновца, појављују усташе, онда ће допустити и дочекати да се му се испод Брандербуршке капије појаве људи који носе кукасте крстеве и узвикују "Зиг хајл".

''Ако свет допушта и ако ћути да се над Блајбургом полажу венци убијеним усташама, крволоцима из Јасеновца онда ће дочеати и да се у Маутхаузену полажу венци на гробове чувара Маутхаузена, комаданата логора'', рекао је Вулин.

Према његовим речима, није могуће зло зауставити само на једном месту и српски народ је премали да би сам нахранио и зауставио толико зло.

''Онај ко допусти да се у Јасеновцу подигне табле са усташким поздравом дочекаће да се у Маутхаузену подигне табле са поздравом ''Зиг хајл''. Између нациста и усташа нема разлике, између два поздрава нема разлике ,између побијених и покланих у Јасеновцу и Маутхаузену нема разлике онда несме бити ни разлике у односу света према ова два стратишта и односу света према ова два показатеља фашизма'', рекао је Вулин.

Он је истакао да се Србија са поносом сећа свих страдалих у свим ратовима.

''На овом простору обележавамо страдање у Маутхаузену где су убијене десетине хиљада наших земаљака током Другог светског рата'', рекао је Вулин додајући да су заточеници били убијани до последњег дана рата.

Наводећи да је зло увек ту да се понови, он је оценио да нисмо достојно обележили оно што нас је задесило у Првом светском рату.

Министар Вулин је том приликом свечано открио нову спомен-плочу посвећену Србима који су животе изгубили у Маутхаузену, а затим је положио венце и одао почаст страдалима.

Венце су положили и Драгиша Васиљевић испред Савеза Срба Аустрије и председник српског клуба ''Видовдан'' из Линца, а комеморацији су присуствовали представници абмасаде Србије у Аустрији, Војске Србије, кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијске академије, као и ученици Гимназије из Бруса који су победили на такмичењу ''Да рат остане само игра''.

Новооткривену спомен плочу освештао је протојереј ставрофор Драган Мићић, а венце су положиле делегације Пољске, Италије, Русије, Украјне, Албаније…

Министар Вулин је положио венце и одао пошту страдалим Јеврејима, Русима, Чесима, Словацима, Шпанцима…

Вулин положио венац и напустио скуп због заставе Косова

Министар Вулин, након што је положио венац на централном споменику у концентационом логору Маутхаузен, напустио је комеморацију, у знак протеста због присуства делегације Косова на скупу и уложио званичан протест.

Вулин је рекао да је делегација Владе Србије положила свој венац на гроб стотине хиљада уморених људи, који то заслужују, као што заслужују успомену и пажњу и хиљаде Срба који су тамо побијени.

"Зато смо положили наш венац и показали колико поштујемо и ценимо све оне који су овде страдали и колико ценимо људску патњу и муку. Али наша делегација није могла да дозволи да ћутке посматрамо како се застава лажне државе Косово овде представља као права држава и како се позивају као да су били део анифашистичке коалиције", рекао је Вулин Танјугу.

Он је истакао да Косово за нас није држава и не може бити представљено на било какав другачији начин, осим на начин који је дозвољен.

"Овде се то нажалост није догодило. Данима већ говоримо, ево и овде говоримо, о томе како непоштовање историје може да доведе до зла. То се данас и десило, косовска застава међу државама не може да буде, и то је зло. Косовска застава нема шта да тражи међу чланицама антихителеровске коалиције, међу земљама победницама", поручио је Вулин.

Он је назначио да Србија не може да дозволи да се преко њеног суверенитета и њеног поноса гази на овако бруталан начин.

"Зато смо уложили и улажемо званичан протест, зато смо напустили наставак комеморације. Наше жртве су испоштоване, све жртве овде су испоштоване, нисмо дозволили да се наше присуство на било који начин умањи, али нећемо дозволити да се држава Србија гази", рекао је министар.

Овогодишња комеморација поводом ослобађања концентрационог логора Маутхаузен и његових 49 споредних логора, одржана је под мотом "Интернационализам повезује".

Од 2006. уведен је мото комеморације, који се стално мења, и који треба да подстакне, пре свега младе људе, да се суоче са временом и идеологијом националсоцијализма, као и да направе поређење са својим светом.

Српски народ мора да памти

Министар Вулин положио је данас венац на споменик на гробљу из Првог светског рата у месту Рајфердорф у близини Маутхаузена и том приликом навео да српски народ мора да памти.

''Наш народ мора да памти зато и ви долазите сваке године , зато се ваше униформе сваке године појављују у Маутхаузену и на сваком другом гробном месту које обележавамо'', рекао је Вулин обраћајући се кадетима Војне академије и студентима Криминалистичко-полицијске академије, који су у делегацији Србије која је допутовала на комеморацију поводом годишњице ослобађања концентрационог логора Маутхаузен и његових 49 споредних логора.

Он им је поручио да ће једног дана бранити нашу земљу и чувати је да буде у миру и да морају да знају из како великог народа долазе, да знају оно што нису знали, односно оно што их читанке нису стигле или нису хтеле да науче.

''У Првом светском рату нисмо знали ништа или смо знали врло мало. Говорили смо да је можда боље ћутати јер ако будемо ћутали све ће бити у реду једног дана. Срби често мисле да ако довољно дуго ћуте о злочину да се он никада висе неће поновити, а онда је дошао Други светски рат'', рекао је Вулин.

Како каже, онда смо објашњавали споменике из Другог светског рата - да не знамо ко лежи испод њих, да не знамо на када су и ко је чинио злочине.

Према његовим речима, зато су почели ратови даље.

Он је навео да се не могу разумети грађански ратови на простору бивше Југославије без познавања јасеновачког геноцида, да се не може разумети шта се дешавало у бившој Југославији ако се не зна шта је било у Другом светском рату, како су затрти читави делови једног нарада, како је српски народ изгубио тако велики број својих припадника...

''Кажу представници Хрвтаске, тачније њихова председница да се више не враћамо у Други светски рат. И немојмо се више враћати, али немојте онда враћати табле ''За дом спремни'' на јасеновачке жртве. Немојте више враћати црнокошуљашке легије на Бана Јелачића, немојте славити протеривање 250.000 Срба'', поручио је Вулин .

Он је истакао да се нећемо враћати на Други светски рат ако сви разумемо да је он завршен поразом Независне државе Хрватске и усташке идеологије.

''Ако је будете стално враћали свакодневном политичком жиивоту онда је ви враћате, а не ми. Ми хоћемо да памтимо сваку жртву јер је свака жртва невина , сваки војник је невина жртва јер ниједан наш војник није дошао да овде неком запали кућу, отме земљу и воду, Ниједан наш војник који је погинуо и у Првом и у Дугом светском рату није погинуо испред туђег огњишта него је погинуо на свом огњишту'', рекао је Вулин..

Он је да ће бити довољно да признају и да забране да се усташка и нацистичка идеологија икада више појављује и да казне носиоце усташке идеологије.

''За дом спремни'' да се више никада не чује, да се не радују Томпсони када пева и никада се више нећемо враћати у Други светски рат који је за Србе болнија и тужнија усапомена него за било који други народ", рекао је Вулин.

''Немојте нас враћат у Други светски рат, немојте будити најмрачнију и најстрашнију идеологију 20 века, немојте отварати јасеновачке јаме и тако се нећемо вратитиу у Други светски рат'', закључио је Вулин.

Прота Драган Мићић, надлежни свештеник у Линцу и члан грађевинског одбора за изградњу спомен капеле у Маутхаузену рекао је да је на гробљу Рајферндорф сахрањено 8.000 српских жртава, углавном сељака из Мачве и Посевине.

Како је рекао, они су доведи у радни логор и овде су оставили своје кости од разних болесати на првом месту од тифуса.

Мићић је подсетио и да се прошле године кренуло у изградњу спомен капеле која тече својим током.

Маутхаузен је био највећи нацистички концентрациони логор на територији данашње Аустрије, а његов циљ је био уништавање кроз рад.

Заточеници су морали током читавог дана да носе камење тежине од 50 килограма преко такозваних "степеница смрти".

Од 1943. радови у каменолому су смањени и заточеници су изнајмљивани војној индустрији.

У концентрационом логору Маутхаузен је било затворено око 200.000 људи, од којих готово половина није преживела ту "машинерију смрти".

Већ у априлу 1938. године, само неколико дана након "Аншлуса" Аустрије Трећем рајху, С С започиње преговоре о преузимању терена у Маутхаузену.

Први затвореници су у Маутхаузен допремљени 8. августа из логора Дахау.

У Маутхаузену и његових 40 споредних логора, од 8. августа 1938. године до 5. маја 1945, када су логор ослободили војници Треће Америчке армије, било је заточено преко 200.000 људи из више од 30 европских и ваневропских земаља.

Око 120.000 људи није преживело страхоте тог концентрационог логора, који је био обележен степеном три, најгором категоријом логора и значило је уништење заточеника.

До 1943. Маутхаузен је био логор за "уништавање" у којем су владали тешки услови заточеништва. Од 1941. је гасна комора била део "машинерије смрти", а лешеви су спаљивани у посебним крематоријумима, након што су жртвама одузети сви вредности предмети, као и златни зуби.

Међу заточеницима је било око 7.000 Срба, а више од половине није дочекало ослобођење логора.

Први заточеници српског порекла стигли су у Маутхаузен октобра 1940.

То су била четворица шпанских интербригадиста који су дошли са групом од 40 бораца републиканске армије из шпанског грађанског рата.

Друга већа група из Србије упућена је у Маутхаузен октобра 1942. године, а последња је стигла почетком новембра 1944. године. Поред та два, било је још 18 транспорта из нацистичких логора у окупираној Србији.

Поводом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић и генерални секретар председника Републике Србије Сузана Пауновић положиле су данас венце на Споменик жртвама геноцида у Другом светском рату у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти, „Старо сајмиште“ на Новом Београду, 

Поред министарке Кисић Тепавчевић, која је председница Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова, и Сузане Пауновић, венце су положили председник Скупштине Града Београда Никола Никодијевић и представници дипломатског кора. 

Такође, почаст жртвама одали су и преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Савеза Јеврејских општина Србије, Савета Ромске националне мањине, удружења и грађани.

Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године, када је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у такозваној Независној држави Хрватској.

 Систем концентрационих логора „Јасеновац“ представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату, а у периоду 1941. и 1945. године у њему је убијено стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). 

Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом Сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић присуствовао је у спомен-подручју Доња Градина обележавању Дана сећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина.

Манифестација је започела служењем свете архијерејске литургије у Цркви светих апостола Петра и Павла, након чега су положени венаци у спомен-подручју Доња Градина, а служен је и парастос и помен жртвама усташког геноцида.

Манифестацију у Доњој Градини предводили су председник Републике Српске Милорад Додик и председник Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић, а присуствовали су и представници влада Републике Србије и Српске, институција БиХ, Израела, ромских заједница, као и међународне заједнице и дипломатског кoра.

Председник РС поручио је да jе таj логор био државни проjекат НДХ за коjи никада нико ниjе одговарао. Тај злочин, поручио jе Додик, и данас нема своjу званичну категоризациjу као геноцид на Србима, Jевреjима и Ромима.

Председник Народне скупштине Републике Србиjе Mаjа Гоjковић поручила је да неће дозволити да се ти страшни злочини негираjу, оправдаваjу и забораве.

Гоjковић jе истакла да, у име сећања на jасеновачке жртве, као и у име младости коjа долази, сваки дан и на сваком месту морамо гласно да говоримо о страхотама и страдању у jедном од наjужасниjих концетрационих логора Другог светског рата, како се злочин више никада не би поновио.

Систем концентрационих логора Јасеновац највеће је стратиште у Другом светском рату на територији бивше Југославије. Логор Доња Градина оформљен је 1942. године у систему усташког логора Јасеновац, а био је активан све до завршетка Другог светског рата 1945. године и слома Независне Државе Хрватске. Доња Градина била је једно од највећих стратишта јасеновачког логора, гђе су убијани махом Срби, Јевреји и Роми.

Арад, Темишвар, Република Румунија – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Владе Републике Србије, предводио је комеморативне свечаности у граду Араду. 

Венци су положени и одата је почаст код спомен плоче на уласку у Арадску тврђаву, потом на месту на ком су сахрањени страдали српски интернирци од 1914-1918. године у тадашњем логору унутар тврђаве, на обали реке Мориш, као и на градском гробљу „Помениреа“ у Араду 

Церемонији су  присуствовали представници делегација Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Амбасаде Србије у Темишвару Владан Тадић, представници и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, званичници Републике Румуније: одборник Градског већа Дећебал Фордон, заменик председника Жупанијског савета Јонек Балбук, заменик префекта жупаније Арад Дору Синаћи, представници Савеза Срба, као и удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

Истог дана положени су венци и одата је почаст код споменика страдалим југословенским пилотима у Другом светском рату који се налази на централном градском гробљу Темишвару „Гробљу хероја“.

******

У раздобљу Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је Аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима страдало је њих 4317. У Арадском логору нису постојали основни услови за живот, умирало се од глади, заразних болести, тешког физичког рада , суровог поступања од стране команданата логора.

Сахрањивање страдалих вршено је на Старо аустроугарско војничко гробље (Cimitirul militar); Горње гробље (Felso temeto, Eternatitea); Доње гробље (Also temeto, Pomenirea) на којем је сахрањено, по неким подацима 624 логораша, од којих 256 заробњених српских војника, старости од 18 до 33 година и цивила старости од годину до 98 година; и Интернирско гробље у непосредној близини саме тврђаве, на обали реке Мориш.

На Арадском градског гробљу „Помениреа“ 1932. године подигнут је скромни камени споменик изнад костурнице у којој је сахрањен мањи број страдалих.

Залагањем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Генералног конзулата у Темишвару, румунска страна извршила је 2006. године неопходне радове на уређењу споменика и костурнице на арадском градском гробљу „Помениреа“.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од тада, посредством Генералног конзулата у Темишвару, измирује трошкове редовног одржавања тог војног меморијала.

У Темишвару, на „Гробљу хероја“, налази се спомен комплекс који чине три сегмента: централни споменик на коме је плоча са текстом на српском и румунском језику где су сахрањени југословенски јунаци из Другог светског рата пали на тлу Румуније. Са леве и десне стране централног споменика налазе се алеје са по пет плоча са именима припадника Војске Краљевине Југославије. У алеји иза споменика, са леве стране, смештене су гробнице 7 сахрањених пилота, док се са десне налазе спомен плоче 9 ваздухопловаца из 3. ваздухопловног бомбардерског пука Ваздухопловства војске Краљевине Југославијекоји су страдали 11. априла 1941. године.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић положио је венац код Споменика „Жртвама геноцида у Другом светском рату“ у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти „Старо сајмиште“ поводом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Након церемоније полагања венаца министар Ђорђевић обратио се присутнима, а његов говор преносимо у целости:

„Данас у свечаној тишини обележавамо национални Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. 

22. априла 1945. године две групе јасеновачких логораша, око 600 мушкараца од укупно нешто више од 1000 преосталих заточеника, голоруки, гладни и измучени људи, покушали су да пробију усташке страже и нађу се на слободи. Свега 100 њих је и успело у томе.

У геноциду над нашим народом на територији Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема страдало је 700 хиљада мушкараца, жена и деце претежно српске, али и ромске и јеврејске националности. У тој монструозној, вештачкој фашистичкој творевини, Независној Држави Хрватској, од средине 1941. до средине 1945. године, даноноћно су радила и три концентрациона логора намењена искључиво убијању деце: Логор Сисак, Логор Јастребарско и Логор Горња Ријека, кроз које је прошло више од 33 хиљаде деце, од којих је убијено 20 хиљада. Спасила су се само она деца којој су имена и религија промењени тако да су  постали  део већинског хрватског, католичког становништва.

У НДХ било је довољно да се неко зове српским именом и да припада православној вери да би изгубио живот. Расни закони у Павелићевој Хрватској по својој монструозности могли су се поредити једино са оним у Хитлеровој Немачкој. НДХ могла би се назвати једном веома педантно вођеном институцијом смрти. Она је створена на геноциду над српским народом и док год је постојала спроводила је геноцид над српским народом.

Иако после ових чињеница о страдању нашег народа у Другом светском рату сваки човек мора занемети од ужаса и жалости, последње што треба да радимо јесте да ћутимо о геноциду који нам се догодио и да се претварамо да он није оставио никакве последице.

Један од закона НДХ забрањивао је сваку употребу ћириличког писма. Познато је да је службено писмо Српске православне цркве управо ћирилица. Многи српски свештеници, који су само обављали своју дужност, били су мучени и убијани од стране усташке војске и полиције, а тај злочин био је прописан словом хрватског закона.

Српски народ је 27. марта 1941. године масовно подржао обарање владе која је потписала војни пакт са нацистичком Немачком. Краткотрајни Априлски рат у ком је војска Краљевине Југославије покушала да пружи отпор нацистичкој агресији која је уследила, испоставило се, био је довољно дуг да за неколико седмица одложи планирану Хитлерову инвазију на Русију, и у значајној мери је допринела да нацистичке трупе не стигну до Москве пре доласка руске зиме која их је трајно зауставила у напредовању на Источном фронту. Српски језик је један од ретких европских језика који се није могао чути приликом нацистичке опсаде Стаљинграда.

Историјски догађаји могу нам понешто рећи и о садашњем тренутку. Први нам говори о томе да само фашистички и нацистички режими нису поштовали прокламовану војну неутралност неке државе. Зато од наших демократских партнера и на Истоку и на Западу очекујемо да у пуној мери поштују војну неутралност Републике Србије. Други догађај нам говори о томе да су духовне и емоционалне везе српског и руског народа толико трајне и снажне, да би појављивање евентуалних притисака на Републику Србију да уведе санкције Русији изазвало масовно незадовољство грађана Србије. Социјално-политичке последице тог незадовољства би, несумњиво, вишеструко премашиле економске ефекте санкција.

Поред војне неутралности, стратешки циљ Владе Републике Србије јесте и пуно чланство у Европској Унији. Сматрамо да су војна неутралност и европски пут Србије, сарадња са свим партнерима и на Истоку и на Западу на равноправној основи, као и посвећеност Председника Вучића и Владе Републике Србије развијању најбољих могућих односа са суседима и превазилажењу разлика и сукоба из прошлости, најбољи пут наше земље и залог трајном миру и одрживом развоју како Србије, тако и читавог региона.

Дан који данас обележавамо још један је од доказа да Србија припада Европи, јер је број жртава које смо као народ поднели у борби против фашизма један од највиших на нашем континенту. А без пропасти фашизма, не би могла настати ни велика породица равноправних европских народа, чији део желимо да постанемо.

И зато се са посебним поштовањем данас сећамо свих жртава фашизма и свих који су страдали у борби за ослобођење од фашизма.

Слава им!“

Церемонији су присуствовали градски менаџер Београда Горан Весић, преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Савеза Јеврејских општина Србије, представници Савета Ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.

Том приликом ће се и обратити присустнима. Захваљујући истрајном ангажовању дипломатских и војно-дипломатских представника Републике Србије у Републици Хрватској, Српском народном вијећу (СНВ), Епархији горњо-карловачкој Српске православне цркве, Координацији жидовских опћина Р.Хрватске као и Савеза антифашистичих бораца и антифашиста сваке године се одржава комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на жртве некадашњег логора.

Комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг у историји је познатији као «Јадовно». Отворен је 21. априла 1941. године, затворен је између 15. и 20. августа 1941. године на захтев италијанске војске. Јадовно је познато као место људске патње и бола. Јадовно се налази у пределима Велебита карактеристичним по многим крашким јамама. До сада је у том комплексу на основу архивских докумената установљено постојање 32 бездане јаме – «бездануше», стратишта Срба и Јевреја. Најистраженије су Шаранова јама, јама Јамина и јама Света Ана. Истовремено са логором Јадовно припремани су и логори Слана и Метајна на Пагу.
На Јадовну се обнављају комеморативна окупљања од 2009. године. На предлог удружења «Јадовно 1941.» 24. јун се одређује за Дан сећања на Јадовно 1941. Сећање на жртве једини је могући и прави пут и начин спречавања да се страшни злочини никада више не понове.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, као члан делегације Републике Србије предвођене премијерком Аном Брнабић, присуствовао је манифестацији поводом Дана сећања на жртве усташког злочина у концентрационом логору Јасеновац у Другом светском рату, која је одржана у Спомен подручју Доња Градина код Козарске Дубице.

Венце су положили председавајући Председништва БиХ Милорад Додик, премијерка Србије Ана Брнабић, председница Републике Српске Жељка Цвијановић, премијер РС Радован Вишковић , као и председник Скупштине РС Недељко Чубриловић и министри у владама РС и Србије.

На гробном пољу Храстови у Спомен-подручју Доња Градина парастос српским жртвама служио је српски патријарх Иринеј, а потом су биле упућене јеврејска и ромска молитва.
 

На гробном пољу Тополе у Спомен-подруцју Доња Градина положени су венци за више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја који су мучки убијени у Јасеновцу.

Систем логора смрти Независне Државе Хрватске обухватао је око 80 логора, а Доња Градина било је највеће стратиште у систему концентрационог логора Јасеновац.

Том приликом ће се и обратити присустнима. Захваљујући истрајном ангажовању дипломатских и војно-дипломатских представника Републике Србије у Републици Хрватској, Српском народном вијећу (СНВ), Епархији горњо-карловачкој Српске православне цркве, Координацији жидовских опћина Р.Хрватске као и Савеза антифашистичих бораца и антифашиста сваке године се одржава комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на жртве некадашњег логора. Ово ће бити први пут од када је установљено обележавање годишњице у оквиру меморијалног центра „Јадовно“ да ће у име Владе Србије присуствовати министар.

Комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг у историји је познатији као «Јадовно». Отворен је 21. априла 1941. године, затворен је између 15. и 20. августа 1941. године на захтев италијанске војске. Јадовно је познато као место људске патње и бола. Јадовно се налази у пределима Велебита карактеристичним по многим крашким јамама. До сада је у том комплексу на основу архивских докумената установљено постојање 32 бездане јаме – «бездануше», стратишта Срба и Јевреја. Најистраженије су Шаранова јама, јама Јамина и јама Света Ана. Истовремено са логором Јадовно припремани су и логори Слана и Метајна на Пагу.

На Јадовну се обнављају комеморативна окупљања од 2009. године. На предлог удружења «Јадовно 1941.» 24. јун се одређује за Дан сећања на Јадовно 1941. Сећање на жртве једини је могући и прави пут и начин спречавања да се страшни злочини никада више не понове.

Поводом обележавања 103. годишњице од смрти Гаврила Принципа и годишњице страдања Срба у логору Јиндриховице, 28. и 29. априла 2021. године, а у складу са Државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, делегација Амбасаде Републике Србије, положила је венац и одала почаст код спомен -костурнице у некадашњем концентрационом логору у Јиндриховицама у којем почива 7100 српских заробљеника из Првог светског рата.

Венци су положени и у Терезину код спомен - плоче Гаврила Принципа, као и у цркви Успења Пресвете Богородице са спомен - костурницом на Олшанском гробљу у Прагу, у којој почива 131 српски војник погинуо током Првог светског рата.

Церемоније полагања венаца и одавања почасти обележене су, ове године, у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом.

Гаврило Принцип рођен је у Обљају, 25. јула 1894. године , преминуо је у  Терезину, у Чешкој Републици 28. априла 1918. године. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника.

Спомен-костурница у месту Јиндриховице је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске. Кроз Логор Јиндриховице је прошло око 40.000 заробљеника међу којима је највише било Срба.

На Олшанском гробљу у Прагу у цркви Успења Пресвете Богородице налази се спомен-плоча краљу Александру и спомен костурница са 131 сахрањених српских војника.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, предводио је комеморативне свечаности у граду Араду.

Државном церемонијом код спомен плоче на уласку у Арадску тврђаву, уз државне и војне почасти, положени су венци и одата пошта у спомен на 4.317 страдалих српских интернираца у периоду од 1914. до 1918. године.

Церемонији су  присуствовали и представници Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Амбасаде Србије у Темишвару Владан Тадић, представници и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, представници Републике Румуније, представници Савеза Срба у Румунији,  ђаци гимназије Удру и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. 

Учесници церемоније су се поклонили сенима страдалих и на спомен обележју подигнутом на месту на ком су сахрањени интернирци у тадашњем логору унутар тврђаве, на обали реке Мориш, као  и на градском гробљу „Помениреа“ у Араду. 

Делегација Републике Србије, коју је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, положила је венац и одала почаст код споменика страдалим југословенским пилотима у Другом светском рату, који се налази на централном градском гробљу у Темишвару -  „Гробљу хероја“.

Током Првог светског рата на територији румунског града Арада, прецизније у оквирима Арадске тврђаве, постојао је Аустро-угарски логор за интернирце у коме је било заточено више хиљада лица српског порекла. Током четири ратне године, према расположивим подацима, страдало је њих 4317. У Арадском логору нису постојали основни услови за живот, умирало се од глади, заразних болести, тешког физичког рада, суровог поступања од стране команданата логора.

У Темишвару, на „Гробљу хероја“, налази се спомен комплекс који чине три сегмента: централни споменик на коме је плоча са текстом на српском и румунском језику где су сахрањени југословенски јунаци из Другог светског рата пали на тлу Румуније. Са леве и десне стране централног споменика налазе се алеје са по пет плоча са именима припадника Војске Краљевине Југославије. У алеји иза споменика, са леве стране, смештене су гробнице 7 сахрањених пилота, док се са десне налазе спомен плоче 9 ваздухопловаца из 3. ваздухопловног бомбардерског пука Ваздухопловства војске Краљевине Југославијекоји су страдали 11. априла 1941. године.