Претрага

У време када је донет закон о раду, незапосленост је износила близу 23 процента, данас је 17,9 процената, рекао је Вулин новинарима након округлог стола о ефектима Закона о раду.

"Улога синдиката није ни мало угрожена, ако ништа друго, овог тренутка имамо потписаних 18 колективних уговора у јавном сектору и још девет колективних уговора у јавним предузећима", рекао је Вулин.

Такође, без сваке сумње побољшана је инвестициона клима, рекао је министар Вулин и додао да је то захваљујући и Закону о раду.

Он је подсетио да је ниво наших инвестиција из иностранства највећи у окружењу и да је и Светска банка признала да се код нас клима променила, захваљујући том пропису.

Ипак, Вулин је као главну грешку истакао што законом о раду није регулисан положај агенција за запошљавање људи на лизинг, такозвано изнајмљивање радника, којим би, како каже, било заштићено 60.000 људи.

"Закон о раду није испунио ниједан од страхова, није дошло до масовног отпуштања радника, није дошло до пада запослености, није дошло до укидања улоге синдиката", истакао је Вулин.

Он је подсетио да је пре актуелног Закона о раду било запослено 1.719.197 људи, а данас 1.816.672.

Промене су, како каже, учињене и у вези са улогом инспекције рада, која раније није имала приступ централном регистру, а што је данас омогућено.

Инспекција рада је 2013. године, са 265 запослених, извршила 38.633 надзора, а данас, са мање запослених, 50.416 надзора. Инспекција сада има могућност да изриче прекршајне казне "на лицу места", од којих је у државну касу уплаћено више од 228 милиона динара.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић и помоћница министра у Сектору за заштиту особа са инвалидитетом Биљана Барошевић састали су се са представницима Савеза слепих и слабовидих Србије, Градске организације слепих Београд и Националне организације особа са инвалидитетом Србије поводом Међународног дана слепих и слабовидих који се обележава 15. октобра.

Министар Ђорђевић честитао је Међународни дан слепих и слабовидих и поручио да Mинистарство наставља да подржава пројекте удружења, верујући да ће идуће године у ту сврху бити опредељено још више финансијских средстава како би се побољшао положај oве, али и других друштвених група у Србији.

„Верујем да ће сарадња Министарства и удружења слепих и слабовидих бити још продуктивније и да ће резултати које будемо заједно остваривали бити нешто што ћемо са још већим поносом истицати, јер наш заједнички циљ јесте равноправно учешће не само слепих и слабовидих особа, већ свих лица са инвалидитетом, у друштвеном животу“, рекао је министар.

Ђорђевић је представио идеју да се одштампа серија поштанских маркица са пригодном сликом поводом 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом.

„Упутићемо допис Министарству трговине, туризма и телекомуникација како би пре обележавања Међународног дана особа са инвалидитетом била пуштена у промет пригодна поштанска маркица са логотипом предстојећег сајма „Ј=ДНАКИ“, који Министарство организује управо са жељом да разбије предрасуде према одређеним категоријама друштва које нажалост у малој мери али и даље постоје у нашој земљи“, рекао је Ђорђевић.

Ђорђевић је истакао да ће Министарство увек пружати подршку пројектима који се односе на побољшање услова живота особа са инвалидитетом и позвао све да посете сајам Министарства, који се одржава од 21. до 28. октобра под слоганом „Једнаки“ на Београдском сајму, који ће по први пут у историји бити и у потпуности доступан особама са инвалидитетом.

Председник Савеза слепих Србије Милан Стошић истакао је да ова удружења са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања има одличну сарадњу која даје изванредне резултате и захвалио министру на његовом личном анганжману и додао да Савез никада до сад није добио више средстава него ове године на чему су веома захвални.

Обзиром на то да је у току процес дигитализације, договорено је и да Министарство подржи пројекат Савеза слепих Србије Дигитализација аудио књига, што подразумева пребацивање целокупног фонда књига са магнетофонских трака и аудио касета у дигиталне формате.

Поред председника Савеза слепих Србије Милана Стошића, састанку су присуствовали и извршна директорка Националне организације особа са инвалидитетом Србије Иванка Јовановић, секретар Савеза слепих Србије Јелена Стојановић, председник Националног спортског савеза слепих Србије Петар Врањковић, председник Градске организације слепих Београда и секретар Градске организације слепих Београд Маријана Лазић.

Међународни дан слепих, који је још познат и као Дан белог штапа у свету се обележава више од пола века. То је прилика да се јавности укаже на проблеме са којима се слепе и слабовиде особе свакодневно сусрећу, али и да се истакне оно што је до сада урађено и што се треба урадити у циљу унапређења квалитета живота ових људи.

У оквиру церемоније одржаће се парастос код Спомен-крста и полагање венаца на централном спомен-обележју.
Након церемоније, у 11:15 часова, уследиће обраћање министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије, Александра Вулина, и министра рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске, Миленка Савановића.
Обележавање битке на Козари је од ове године део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.
Церемонији ће присуствовати студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда, представници Министарства одбране и Војске Србије, као и удружења опредељена за неговање традиција.

У пролеће 1942. године партизани су ослободили територију реке Саве на југу, до планине Козаре и Грмеча. Око 11.000 Немаца и 20.000 усташа у јуну су почели офанзиву у циљу заузимања тог стратешки значајног простора. Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника. Након битке, у ноћи 3. јула, неке партизанске јединице пробиле су обруч, али велики број партизана који нису успели да се провуку су брутално убијени. Преживели партизани су одведени у концентрационе логоре, махом у Јасеновац и Стару Градишку. Према усташким и немачким документима у козарачкој офанзиви је заробљено 68.000 људи.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин подсетио је да је тада победио слободан и храбрар свет у коме вреди живети и рађати децу.

Он је истакао да се генерација која је корачала 1945. заувек уписала међу победнике и да је Србија тада ушла у Европу.

"Није морала да чека деценијама, тада се уписала међу највеће и најбоље јер је изабрала да својом жртвом постане део највећих", истакао је Вулин.

Министар је подсетио да када је пре 71 годину потписан акт којим се завршава Други светски рат у Европи, свет је био сигуран да се ужас неће поновити.

"Данас видимо да се разбијају ћирличке табле, чујемо да у Јасеновцу и није било баш толико мртвих, да нису умрли од усташке руке, а и ако јесу, можда су умрли праведно и са циљем. Стојимо изнад јама и слушамо да јаме нису довољно пуне или да никада нису биле пуне", рекао је Вулин.

Вулин је казао да грађани Србије траже од "великих и моћних" да буду исто толико праведни и да погледају зло које се нескривено појављује и казни га.

Како је рекао, тражи се да се не умањују и не понижавају јасеновачке жртве.

"Ако не буде било никога да говори истину онда ће Јасеновац постати радни логор, а не најстрашније зверско окупљалиште и место ужаса од кога овај народ још увек дрхти", рекао је Вулин.

Он је додао да ако не буде више никог да настави традицију, полаже венце и говори истину, истина ће постати они "који над јамама урлају да нису довољно пуне" , те да се неће разликовати истина од лажи и историја од прекрајање историје.

Нагласио је и да нико нема право да поништи успомену на наше претке и да бесмисленим ревизијама од колаборациониста прави јунаке, од издајника хероје и да доведе у сумњу оно што је генерација победника урадила.

Свечаној академији у Народном позоришту присуствовали су представници Владе Србије, Војске Србије, Скупштине Србије, Српске православне цркве, дипломатског кора, удружења и грађани.

Организатор академије је владин Одбор за неговање традиције и ослободилачких ратова.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић говорио је на Свечаној академији посвећеној страдању Шапчана у Првом светском рату, одржаној у цркви Светих апостола Петра и Павла.

Подсећајући да Први светски рат представља једну од најтрагичнијих епизода у модерној историји Европе, министар Старовић је истакао да су Србија и српски народ  као нико други платили огромну цену овог рата, када је живот изгубило више од једне четвртине укупног броја њених становника. „Погинуло је преко једне половине мушког становништва, а пола милиона деце остало је без хранитеља. Земља је била на ивици демографске катастрофе, чије последице, заједно са губицима у Другом светском рату, неупитно осећамо и дан-данас,“ рекао је министар.

Старовић је указао да област, чије је становништво највише страдало у Првом светском рату, нарочито 1914. године, била  пребогата Мачва, где је према његовим речима,  аустроугарска војска починила такве злочине какви су ретко забележени у историји ратовања у Европи.

Цитирајући делове из записа Арчибалда Рајса, министар је рекао да је у  Шапцу уништено 2500 кућа, 1500 грађана је убијено или одведено у концетрационе логоре а 537 породица су нестале.  „Нека нас ова суморна статистика увек опомиње колика је цена слободе,“ нагласио је министар..

“Током рата, три пута су аустроугарске трупе улазиле  Шабац остављајући за собом траг смрти и уништења . Пре рата можда  најбогатија и варош у Србији са петнаест хиљада становника  на послератном попису 1921. године спала је на  осам хиљада становника што најбоље говори о трагедији овог града.  У периоду од 1914. до 1918. године Шабац је стекао мученичку славу какву су задобили још неколико градова на европском бојишту, попут Вердена и Ремса.  За своју храброст исказану у рату, Француска република је овај тихи град на Сави одликовала ратним крстом 1920. године а исто је урадила Чехословачка 1926. године а краљ Александар га је за његово мучеништво одликовао 1934. године Карађорђевом звездом са мачевима.

Данас, када се сећамо ових догађаја, дужни смо да никада не заборавимо патње и муку наших предака. Наша је обавеза да чувамо успомену на њих и да се трудимо да се  овакве трагедије више никада не понове.  Нека жртва народа Мачве буде вечна опомена човечанству о ужасима рата а нама опомена кроз шта смо као народ прошли. Нека им је вечна слава,“ рекао је министар Старовић у својој беседи.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић пожелео је добродошлицу и успешан дипломатски мандат новопостављеном амбасадору Републике Анголе Алсину душ Презерашу Изату Франсишку да Консеисау.

Ресорни министар током разговора истакао је да су Србија и Ангола пријатељске земље које пружају једна другој међусобну подршку по многим питањима и да је наша земља искрено захвална Луанди на принципијелном ставу по питању непризнавања једностране независности Косова уважавајући територијални интегритет и суверенитет Републике Србије. Министар Зоран Ђорђевић констатовао је да су српска предузећа у Анголи веома ангажована и да у том контексту треба интензивирати сарадњу између две земље у областима од заједничког интереса, а да када је реч о институцији којом руководи, да та сарадња може бити унапређена у области борачких питања и рада и запошљавања.

Њ.Е. Алсин душ Презераш Изат Франсишко да Консеисао констатовао је јако добре билатералне односе Србије и Анголе који трају још из времена старе Југославије. Амбасадор Консеисао истакао је да ће током свог мандата настојати да са нашом земљом Ангола развије сарадњу у области образовања, здравства, инвестиција, трговине и финансија и напоменуо да ће та земља наставити да пружа подршку Србији по питању територијалног интегритета и суверенитета. Његова екселенција сагласила се са предлогом министра Ђорђевића да се сарадња две земље развије и у области борачких питања као и у области  рада и запошљавања. 

Приједор, Козара, Република Српска – Државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводиће 04. јула 2020. године у 10.00 часова церемонију заједничког обележавања 78. годишњицe Битке на Козари,  Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, у Националном парку  „Мраковица“ код Приједора у Републици Српској. Церемонији предходи парастос код Спомен–крста, а полагање венаца је код Централног спомен-обележја. Обележавање битке на Козари је од 2015. године саставни део Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије.   

Церемонији ће присуствовати представници институција Републике Српске, амбасаде Русије у БиХ, представници градова Бања Луке, Приједора и Градишке, СУБНОР-а Србије и Републике Српске и удружења опредељена за неговање традиција.

У пролеће 1942. године партизани су ослободили територију реке Саве на југу до планине Козаре и Грмеча. Немачке и усташке власти су организовале офанзиву да униште покрет. Партизанска формација на Козари , Други крајишки партизански одред бројала је око 3.000 војника. Након битке , у ноћи 3. јула неке партизанске јединице пробиле су обруч , али је главна група следеће ноћи остала опкољена и убијена од стране Немаца. Преостали су одведени у концентрационе логоре махом у Јасеновац и Стару Градишку.

Одбор за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва Народне скупштине Републике Србије је на данашњој седници једногласно усвојио Извештај о раду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања за период од 1. октобра до 31. децембра 2020. године, као и Предлог закона о потврђивању Уговора о социјалној сигурности између Владе Републике Србије и Владе Квебека.

Државни секретар Стана Божовић на седници је указала на најважније активности које је ово Министарство предузело у посматраном периоду, као и на то да је Влада Републике Србије на предлог овог Министарства донела велики број Закључака у циљу побољшања статуса корисника права.

Истакла је да је Министарство у протеклом периоду вршило редовну исплату свих накнада и социјалних давања свим корисницима, у складу са својим принадлежностима. Указала је на то да, упркос чињеници да се Република Србија суочава са пандемијом вируса Ковид 19 и да се значајна финансијска средстава у циљу превазилажења ове кризе издвајају из буџета Републике Србије за све грађане, није дошло било каквог умањења, или кашњења у исплати социјалних давања.

Истакла је и ангажованост Министарства на унапређењу услова живота корисника у установама социјалне заштите и навела да је с тим у вези по принципу приоритета приступљено и спровођењу процеса вакцинације у установама социјалне заштите, како самих корисника, тако и запослених.

У вези са Предлогом закона о потврђивању Уговора о социјалној сигурности између Владе Републике Србије и Владе Квебека, указано је на изузетан значај овог споразума о социјалној сигурности за све грађане Републике Србије који живе у Канадској Провинцији Квебек.

Поред споразума о социјалној сигурности, који већ постоји са Канадом и нашим држављанима који живе и раде у Канадској Провинцији Квебек ће кроз одредбе новог Уговора бити омогућено олакшано остваривање права у области пензијског осигурања, уз могућност да право на пензију остваре уз сабирање стажа осигурања навршеног у обе државе, као и исплата пензија у обе државе, у зависности од места пребивалишта корисника.

У претходном периоду доста је урађено на побољшању положаја младих на тржишту рада, а нарочито успешним се показао програм „Моја прва плата“, кроз чији ће други циклус око 9.000 младих добити прилику да заснује први радни однос, истакла је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић на конференцији „Данас млади, сутра лидери – мере Републике Србије за бољи положај младих на тржишту рада“, која је одржана у Привредној комори Србије.

Министарка Кисић рекла је да је Влада Републике Србије одлучила да буде спроведен и други циклус овог програма, будући да су у првом постигнути веома добри резултати и да се већина младих показала као одговорна и савесна и да је искористило шансу за посао.

Поред тог програма, младима су доступне и мере активне политике запошљавања, рекла је Кисић и додала да је у току прошле године 5.770 младих добило директну финансијску подршку кроз самозапошљавање, додатне обуке.

Проф. др Кисић је указала и на значај програма „Гаранција за младе“, који се спроводи у земљама ЕУ, а који подразумева да млади добију квалитетну понуду за посао, наставак образовања, праксу или обуку у року од четири месеца од уласка у статус незапослености или завршетка формалног образовања.

Република Србија је потврдила Декларацију Западног Балкана о одрживој интеграцији младих на тржиште рада на прошлогодишњем Другом министарском састанку Европска  унија – Западни Балкан у Словенији, а Влада Републике Србије је у јануару ове године формирала Координационо тело за израду и праћење спровођења Плана имплементације Гаранције за младе. 

Прва фаза је успостављање механизма за израду Плана имплементације, као и за праћење његове реализације, а план је да та фаза буде готова крајем јуна ове године, додала је Кисић.

Чланови Радне групе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о социјалној заштити одржали су први састанак, на којем је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић поручила да је циљ Министарства да се направи законски оквир који ће бити ефикасан и модеран и омогућити повећање добробити грађана.

„Не желимо и нећемо дозволити да било ко изгуби право које му припада, али желимо да пре свега подстакнемо запошљавање да бисмо смањили број грађана којима је оваква услуга потребна“, рекла је Кисић Тепавчевић. 

Како је додала, посебно је значајно одређење да социјална заштита остварује своје циљеве услугама и активностима на начин који отклања зависност грађана од социјалних служби, чиме се остварују прокламовани циљеви социјалне укључености и одговорности корисника за сопствени и живот чланова своје породице.

Проф. др Кисић Тепавчевић је нагласила да је Закон о социјалној заштити усвојен 2011. године и да је од тада донето доста нових закона, са којим је потребно да се усагласи кроз измене и допуне Нацрта закона.

Како је навела, Нацрт измена и допуна Закона о социјалној заштити законски артикулише већ настале промене у социјалној заштити и ствара нормативне могућности за даљи развој система социјалне заштите.

Проф. др Кисић Тепавчевић је истакла да су циљеви социјалне заштите у складу са Уставом Републике Србије, ратификованим међународним конвенцијама и решењима из упоредног законодавства. 

Предлогом измена и допуна се унапређује систем базиран на плурализму и лиценцирању пружалаца услуга и стручних радника, унапређује се квалитет стручног рада, кроз детаљно уређење процедура, континуирану обуку и лиценцирање, редефинишу се контролно  регулаторни механизми (инспекција и надзор), као и групе услуга у социјалној заштити.

Такође, изменама и допунама се отвара пут за развој нових услуга, тежиште се и даље помера ка услугама у заједници, успостављају се повољнији услови за признавање права на новчану социјалну помоћ, уводе се нове услуге које се финансирају из Буџета Републике Србије, а проширују се наменски трансфери са централног на локални ниво. 

„То су све изазови са којима смо се до сада суочавали и сада би требало све да их сублимишемо  у један акт како би они били решавани на најбржи и најефикаснији начин“, нагласила је министарка Кисић Тепавчевић.

Првом састанку Радне групе за израду Нацрта закона о изменама и допунама Закона о социјалној заштити присуствовали су државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић, покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић, представник Удружења послодаваца Републике Србије и директор Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Зоран Милачић.