Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања предводио је државну церемонију поводом обележавања 108. годишњице Битке на Врбовачкој коси која је одржана у Храму светог пророка Јеремије у Врбовцу код Смедерева.

,,Наш задатак јесте да 1350 наших јунака, страдалих пре 108 година, отргнемо од заборава, нашег најгорег непријатеља, окупљајући се овде сваки пут кад се служи света литурија јер тај храм почива на њиховим мученичким костима“, рекао је Селаковић.

Министар се осврнуо на посвећени рад председника Вучића када је реч о економској обнови наше државе и истакао да је та економска борба основа за духовну обнову Србије која се састоји у неговању и изградњи културе сећања.

У свом обраћању, подсетио је да се у Београду припрема подизање великог меморијалног центра за све наше невино страдале жртве усташког нацистичког логора Јасеновац и додао да је у суботу планирано откривање споменика генералу Божидару Божи Јанковићу, команданту Треће армије, који је 1912. године ослободио наше Косово и Метохију.

,,Трудимо се и да снимамо филмове који ће неговати сећања на те људе и који ће нашим младим генерацијама помагати да их не забораве и да схвате зашто вреди живети и борити се, радити за Србију“, поручио је Селаковић.

Поред министра Селаковића, венце су положили представници Војске Србије, Града Смедерева и Удружења Врбовачки бој.

На седници ће се разматрати предлог заједничког обележавања четири значајне историјске годишњице Владе Републике Српске, као саставног дела Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, и то:
15. фебруар, Први српски устанак, манастир Добрун у Вишеграду;
22. април, Дан сећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина;
3. јул, Битка на Козари, Национални парк „Мраковица“ код Приједора;
21. новембар, Дан уласка српске војске у Бањалуку.
Разматраће се и предлози заједничког обележавања Видовдана и других датума значајних за историју Србије.

Министар Вулин и амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман посетили су Службу хитне помоћи при сомборском Дому здравља поводом почетка остваривања пројекта помоћи здравственим центрима у нашој земљи за који су немачка амбасада и хуманитарна организација "Хелп" издвојили укупно 900.000 евра.

Истичући велики значај те помоћи министар Вулин је рекао да ће обновљена инфраструктура овог Дома здравља, као и возило које је добила та здравствена установа у оквиру овог пројекта, остати на располагањну грађанима Сомбора и када прође ова мигранстка криза.

Он је том приликом поручио и да о мигрантима не размишљамо само као о некаквом оптерећењу, него као " људима због којих и са којима можемо да унапредимо живот свих нас".

"Србија није узроковала овај проблем и неће га сама решити", рекао је Вулин и поновио да наша земља води рачуна о својим интересима а, како је нагласио, ЕУ мора да решсава мигрантску кризу.

Министар Вулин је поновио да Србија неће бити " никакав концентрациони логор у којем ће боравити људи који не желе ту да буду".

Одговарајући на питање новинара да ли наша земља може да обезбеди смештајне капацитете за 150.000 миграната месечно, Вулин је рекао да то наравно није могуће, али и истовремено нагласио да "то нико од нас није тражио".

Истичући да су границе пропусне и да сада пролаз миграната функционише уобичајеним начином, он је рекао да се и овог дана очекује код Прешева око 8.000 људи, као што је било и претходног дана.

То, како је рекао, нису могли да осете ни становници Сомбора, Београда, ни Новог Сада, па чак ни грађани Шида, напомињујући да је у том погледу наша држава добро организована и да имамо одговарајуће прихватне центре.

"Градићемо још тих центара који морају да буду стабилнији и прилагођени предстојећим зимским условима", рекао је министар.

Вулин је рекао да Србија не може сама да се носи са овом великом мигрантском кризом, ни када је реч о набавци хране и обезбеђењу смештајних капацитета, као и за људе који се брину о мигрантима.

Србија не може ни политички да се ефикасно носи са том кризом јер, како је рекао, "не можете да очекујете да неко затвори приступ својим земљама, а неко да потпуно отвори и да сад Србија буде та која арбитрира око тог проблема".

Истичући да ће се наша држава у тој мигрансткој кризи понашати као до сада, Вулин је подсетио да му је јуче у Бриселу отворено речено да већина земаља ЕУ може да Србију узима као пример како се успешно излази на крај са мигрантском кризом.

Амбасадор Дитман је у изјави новинарима нагласио да Србија, као и земље ЕУ, ради на решавању проблема прилива избеглица и додао да Немачка у том погледу жели да подржи нашу земљу износом од скоро четири милиона евра.

Он је изразио задовољство што је у Сомбору започео, како је рекао, важан пројекат у сарадњи са НВО "Хелп" у оквиру којег ће бити адаптирано и опремљено шест здравствених центара у Србији и изграђени смештајни капацитети за избеглице.

Дитман је прецизирао да је реч о адаптацији здравствених центара у Сомбору, Шиду, Прешеву, Кањижи, Пироту и Суботици.

Обнова инфраструктуре тих здравствених центара, набавка опреме и помоћ у ефикаснијем пружању медицинских услуга знатно ће помоћи с једне стране избеглицама, а дугорочно је намењено локалном становништву, рекао је немачки амбасадор.

Градоначелник Сомбора Саша Тодоровић захвалио је немачкој амбасади, организацији "Хелп" и Министарству рада на тој значајној донацији, напомињујући да локална самоуправа има важну улогу у квалитетном збрињавању миграната.

"Ова помоћ граду је значајна јер потврђује улогу локалне самоуправе као квалитетног сервиса грађана", рекао је Тодоровић, напомињујући да је град недавно обезбедио пет возила за сомборску Службу хитне помоћи.

Академија, поводом Дана сећања на 17. март 2004. године, одржана је уз учешће изасланика председника Србије, Владе, Војске и представника верских заједница. Организатор скупа је владин Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

Након уметничког програма, Вулин је поручио да ће Срби понављати и 13 година после погрома да се њихов глас мора чути и да се ово зло више никада не сме поновити.

"Ми никада нећемо престати да тражимо имена оних који су наредили и заштитили 17. мартовски погром и све зло које се тада на Србе излило", казао је Вулин.

Он је додао да у корену сваког зла лежи једна велика лаж, а тако је и погром почео страшном лажи да су Срби својим псима натерали албанску децу у ледени Ибар да се даве. Та лаж је била тако страшна и велика да је повредила сваког Србина на планети, сваког ко бар нешто зна о том народу који се носи са злом, народу због кога су подигли једини дечји логор на свету, казао је министар Вулин.

Он је казао да је мржња запалила Косово 17. марта пред равнодушним погледима читавог света, када су два дана горели људи, земља, манастири који су издржали пет векова, лица са икона су гледала људску мржњу.

Према његовим речима, 17. марта покушало се да Косово и Метохија остану без иједног Србина и без сећања на њих, "без иједне цркве, кандила".

"Страшно зло је проговорило, а свет је окренуо главу и поглед", рекао је Вулин додајући да је свет ћутао допуштајући да Срби још једном нахране то велико зло.

Он је додао да ниједна генерација српског народа није дала погрешан одговор на питање: Да ли ћемо се борити и трајати за парче земље и за оне који долазе иза нас и за њихово право да живе тамо где су рођени, да говоре својим језиком и пишу својим писмом - ни на чију штету и на своје добро?

"Само се молимо - бар једна генерација у историји српског народа да се роди, расте, добије децу, сачека да их та деца сахране, а да не упозна, погром, насиље ватру и рат. До сада нам се та молитва није услишила, али на нама је да је понављамо и да живимо тако да будемо достојни ње", истакао је Вулин.

Зло које нама чињено не сме бити чињено никоме, то је завет нашег народа обећање генерацијама које долазе, додао је он.

"Побијени - не само вас 10 побијених 17. марта, већ 1.010 од дана када је међународна заједница преузела обавезу да се стара о миру, да се стара о сигурности и добробити сваког живог бића на Косову и Метохији - спавајте мирно, јер вас памтимо и не заборављамо, спавајте мирно јер тражимо правду за сваког од вас, јер слободна Србија никада неће престати да вас сања", рекао је Вулин.

На данашњи дан навршава се 13. година од када су Албанци извршили насиље над Србима на Косову и Метохији.

Из својих домова тада је протерано више од 4.000 Срба, а запаљено је више од 30 верских објеката.

Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић, као представник Владе Републике Србије, присуствовао је обележавању 16 година од страдања српске деце у Гораждевцу у "Спомен соби" у Београду и том приликом је поручио да ће Србија наставити да тражи правду и кривце за тај злочин.

"Трагедија није почела пре 16 година, почела је одавно, кулминирала је 1998. и 1999. године, а траје и данас. Нећемо заборавити на жртве и нећемо престати да тражимо кривце и као представник Владе кажем: ''Kосово је Србија и тако ће и бити заувек''", рекао је Ђорђевић.

Према његовим речима, трагично је када се данас чују поједини гласови из међународне заједнице да се злочини уопште нису дешавали и истакао да је дужност и обавеза државе да негује сећање на жртве и да тражи правду.

"Оно што се десило пре 16 година је само врхунац, јер пуцањ у децу није само пуцањ у човека, већ и у нашу државу и показује безочност и трагичност свега што се дешавало", истакао је министар.

Навео је да мудра политика Владе Србије и председника Александра Вучића, вођена жељом за дијалогом, неће заборавити и довести до тога да се престане с тражењем правде.

"Ми ћемо наставити да радимо на томе, ми ћемо наћи кривце. То не може породицама жртава да врати све што су изгубили, али може да покаже поштовање и бригу државе", казао је Ђорђевић.

Владу Србије представљао је и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, помоћник директора Kанцеларије за KиМ Петар Петковић, а обележавању су присуствовали и представници верских заједница у Србије, испред СПЦ Радивоје Панић, београдски надбискуп Станислав Хочевар и рабин Исак Асијел, као и представници Амбасаде Русије и директорка Центра за евроатланстске студије Јелена Милић.

У злочину који се догодио 13. августа 2003. године у Гораждевцу код Пећи, непознати починиоци су пуцали из аутоматског оружја на српске тинејџере, који су били на купању на реци Бистрици. Убијени су Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (12), а тешко су рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).

Вулин је навео да је неколико хиљада људи који су два дана по киши, блату и хладноћи чекали на граници прошли јуче у Хрватску, али да је прелаз поново затворен, нада се до јутарњих часова.

Породице са малом децом, њих више од сто, које нису успеле да пређу налазе се сада у прихватном центру у Прициповцу.

"Власти Републике Хрватске поново су затвориле прелаз Беркасово до, како очекујемо, раних јутарњих часова" рекао је Вулин и додао да треба да се уради све да би се побољшали услове за људе који се ту налазе.

Како је рекао, комуналне службе су очистиле простор до прелаза, поставиће се и шатори, а храна, лекови, медицинска помоћ и надаље ће се пружати свима којима је потребна.

"У нашем кампу у Прешеву се налази око 300 људи и очекујемо да ће се тај број повећати на неких 5000 људи. На Беркасову тренутно прелаз чека око 700 људи и наше екипе су ту да им омогуће сваку помоћ" додао је Вулин.

Министар је истакао да је став државе Србије да никога неће силом задржавати на овом простору и неће од себе правити концентрациони логор.

"Којим путем ће се ови људи кретати то ћемо морати да препустимо њима. Затварање хрватске границе вероватно ће их више гурнути у руке кријумчара који ће проналазити алтернативне путеве него што ће их зауставити", рекао је Вулин.

На свечаности, коју је организивала Влада Србије, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин рекао је да фашизам данас јесте побеђен, али "није протеран, прокажен, објашњен и није нестао".
"Зло, које фашизам јесте промоли се иза другачијих имена, другачијих слика, сасвим уљудно обучен... помоли се и проговори са говорнице где га никако не очекујемо, у свакодневном зивоту, заводећи нас једноставношћу и лакоћом", рекао је Вулин.

"Фашизам јесте када на зиду Високих Дечана испишете графите мржње, када се на Блиском истоку деца и жене отимају и претварају у робље. Фашизам је када разбијате ћирилицне табле и када мрзите било кога...", истакао је министар.

Он је истакао да о фашизму морамо да говоримо, јер ће у супротном фашизам вратити "иако се тако не зове".
"Говоримо, да генерацијама иза нас не би остало ни сећање, да не би могли да препознају зло које стиже и до наших дана, побеђено али не и уништено", рекао је Вулин.

Церемонији у Народном позоришту присуствовали су представници Народне скупштине, Владе Србије, патријарх српски Иринеј, ветерани Другог светског рата, преживели заточеници логора смрти и преживели холокауст, носиоци Ордена народног хероја, највиших ратних одликовања и медаља за храброст.

На скупу су били и представници дипломатског кора, јеврејске и ромске заједнице, верских заједница, великог броја научних института, музеја, архива, личности из области културе, науке и образовања.

Насиље које се догодило на немачким улицама и трговима 9. новембра 1938. године означило је почетак државно организованог, правно легитимисаног и јавно подржаног прогона Јевреја који је завршен убиством шест милиона недужних мушкараца, жена и деце.

Догађај, познат као Кристална ноћ, сматра се симболичним почетком холокауста и обележава се као Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма.

Потпредседник Народне скупштине Републике Србије господин Верољуб Арсић, пoложио је венац и одао почаст херојима битке на Козари 30. јуна 2019. године на церемонији обележавања 77. годишњице од битке на Козари у Националном парку „Мраковица“ код Приједора у Републици Српској.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Светозар Алексов присуствовао је церемонији полагања венаца и одавања почасти.

Церемонија је део програм заједничког обележавања значајних историјских догађаја усаглашен између Владе Републике Српске Републике и Владе Републике Србије.

У пролеће 1942. године партизани су ослободили територију реке Саве на југу до планине Козаре и Грмеча. Немачке и усташке власти су организовале офанзиву да униште покрет. Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред бројала је око 3.000 војника. Након битке , у ноћи 3. јула неке партизанске јединице пробиле су обруч , али је главна група следеће ноћи остала опкољена и убијена од стране Немаца. Преостали су одведени у концентрационе логоре махом у Јасеновац и Стару Градишку.

Државни секретар Mинистарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводиће 3. јула 2021. године у 11 часова церемонију заједничког обележавања 79. годишњицe Битке на Козари,  Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, у Националном парку „Мраковица“ код Приједора у Републици Српској. 

Церемонији ће предходити парастос код Спомен–крста, док ће полагање венаца бити код Централног спомен-обележја. 

Церемонији ће присуствовати представници институција Републике Српске, амбасаде Русије у БиХ, представници градова Бања Луке, Приједора и Градишке, СУБНОР-а Србије и Републике Српске и удружења опредељена за неговање традиција.

У пролеће 1942. године партизани су ослободили територију реке Саве на југу, до планине Козаре и Грмеча. Немачке и усташке власти су организовале офанзиву да униште покрет. Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника. Након битке, у ноћи 3. јула, поједине партизанске јединице пробиле су обруч, али је главна група следеће ноћи опкољена и убијена од стране Немаца. Преостали су одведени у концентрационе логоре, махом у Јасеновац и Стару Градишку.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, помоћница за предшколско и основно образовање министра просвете, науке и технолошког развоја Весна Недељковић, директор канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији Мишел Сен Ло и шеф Представништва УНХЦР-а у Србији, Ханс Фридрих Шодер, посетили су основну школу „Јован Ристић“ у Борчи у којој ће ове године наставу похађати и деца мигранти. Школски ранчеви са дидактичким материјалима подељени су свој деци основне школе „Јован Ристић“, међу којима су и деца мигранти и деца из социјално угрожених породица.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања раније је најавило низ нових пројеката и платформи, који имају за циљ подршку рањивим категоријама миграната, нарочито деци.

Министар Ђорђевић је истакао да сва деца у Србији морају имати исти третман, без обзира на верску, националну припадност и социјални статус и додао да је несметано образовање сваког детета једно од основних људских права.

Ђорђевић је додао и да Министарство константно ради на унапређењу у области подршке осетљивим групама деце, као што су деца без родитељског старања, деца у заводима за васпитање и деца мигранти.

Помоћница за предшколско и основно образовање Министарства просвете, науке и технолошког развоја Весна Недељковић указала је да је, након прошлогодишњег учешћа министарства у пројекту „Подршка ученицима избеглицама/мигрантима на територији Републике Србије“ реализованим заједно са УНИЦЕФ-ом и другим партнерима, којим је 200 ученика избеглица похађало наше школе, министар прописао Стручно упутство за укључивање ученика избеглица/тражилаца азила у систем образовања и васпитања. Њиме је омогућено да системски припремимо улазак све деце избеглица, њих 645, у систем основног образовања и васпитања које је законом прописано као обавезно и бесплатно.Ученици ће похађати школе на територији 17 општина где се налазе колективни центри у свим деловима Србије, а наставници у школама где су распоређени већ су похађали обуку за примену Стручног упутства.

„Овaj тренутак представља праву прилику да заштитимо право на образовање деце избеглица и миграната. За њих је образовање од суштинског значаја, јер им пружа стабилност и осећај нормалности. Образовање је једна од ретких ствари које могу да понесу са собом у своје будуће животе. УНИЦЕФ блиско сарађује са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Комесаријатом за избеглице и миграције, како бисмо осигурали да ове године најмање 700 деце може да иде у школе на локацијама у којима постоје прихватни центри. Обезбеђујемо подизање капацитета у школама – за око 500 чланова школских тимова из око 90 школа из 17 локалних самоуправа, као и ранчеве и школски прибор за избегличку и мигрантску децу школског узраста,“ изјавио је директор УНИЦЕФ-а у Србији Мишел Сен Ло.

Шеф представништва УНХЦР-а у Србији, Ханс Фридрих Шодер је изјавио: „Агенција Уједињених нација за избеглице је срећна што види да деца избеглица и миграната крећу у школу заједно са њиховим вршњацима из Србије. Ово је узбудљив дан за све нас, а посебно за децу која су прешла дуг, тежак пут из својих домовина. Уверен сам да ће стећи пуно нових другова и другарица и да ће вредно учити. УНХЦР остаје опредељен да настави да пружа чврсту подршку влади Србије у свим њеним успешним напорима да поступа хумано према избеглицама, а од чега ће корист имати и локалне заједнице.“

Основна школа „Јован Ристић“ већ је учествовала у многим пројектима, али је кроз пројекат „Подршка ученицима избеглицама/мигрантима на територији Републике Србије“ у току прошле школске године образовала седам дечака узраста од 13 до 15 година из Авганистана, а од марта 2017. године. 13 ученика од 7 до 17 година. Са сјајним искуством које има, ове школске године уписује 12 ученика и ученица из Авганистана који ће похађати наставу од 4. до 8. разреда.