Претрага

Он је на отварању округлог стола ''Социјални дијалог између синдиката и послодаваца у Србији'', у Палати Србија, рекао да би функционисање социјално-економских савета на локалу допринело бољем решавању бројних проблема.

Представници Савеза самосталних синдиката Србије, Гранског синдиката Независност и Уније послодавца Србије су поздравили иницијативу министарства за унапређење социјалног дијалога и организовање таквог скупа.

“Проблеми унутар колектива морају да се решавају дијалогом, држава не може никоме да неметне обавезу да спроводи дијалог, нити да нареди формирање синдиката, али нико нема право то да забрани”, истакао је Вулин.

Како кажем, синдикати и послодавци треба више да разговарају.

“Не доживљавамо то као разговор супротних страна већ као страна који имају заједнички интересе. Међународно искуство је показало да где постоји дијалог и сарадња и добра комуникација између синдиката и послодаваца да то благотворно утиче на профит”, навое је Вулин.

Он је додао да зато држва увек нуди помоћ и улогу посредника у решавању проблема између синдиката и послодаваца.

Министар је додао да је данашњи скуп у Палати Србија само један у низу који ће бити организовани како би се унапредио социјални дијалог у Србији.

У раду скупа, у Палати Србија, учествују председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић, председник УГС ''Независност'' Бранислав Чанак и председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић.

Вулин је изјавио у изјави новинарима да нема успешне економије без договора између синдиката и послодаваца, као ни без задовољног радника.

Он је истакао да је увек боље имати механизам договора уместо штрајкова и обуставе рада и производње.

Вулин је нагласио да Влада Србије улаже велике напоре да социјални партнери буду уважавани.

Министар за рад је рекао да држава санкционише послодавце који угрожавају синдикално организовање и мобингују раднике.

Орбовић је рекао да је данашњи скуп у Палати Србија квалитетан помак, пошту су присутни представници све три стране - владе, синдиката и послодаваца.

“Први пут у Србији министарство организује трипартитни дијалог, а присутне су фирме које недозвољавају организовање синдикате”, навео је он.

Он је додао да бипартитни однос између синдиката и послодаваца мора да буде на вишем нивоу, као и је један од проблем и то што послодавци представљају фирме у којима скоро да нема синдиката.

Орбовић је, такође, рекао да је треба формирати социјално-економске савете на локалном нивоу.

Чанак је рекао да постоји једна пошалица из времена социјализма која каже - када не знаш да решиш неки проблем или не желиш да га решиш осну комисију, као и да је Социјално-економски савет често био на ивици да склизне у такву једну комисију.

“Нисмо близу те опасности, а да се у крећемо супротном правцу односно ка квалитетном социјалном дијалогу први показатељ је начин на који смо преговарали о минималној цени рада”, казао је Чанак.

Он је додао данашњи скуп отвара нове перспективе и удаљава од опасности да се Социјално-економски савет претвори у комисију.

Атанацковић је, поздравио, иницијативу ресорног министарства за унпређење социјалног дијалога.

“Мислим да се социјални дијалог мења на боље и да је влада почела да схвата важност дијалога, а све како би привреда боље функционисала”, истакао је Атанацковић.

Он је каже да социјални дијалог није само нека расправа о законима или минималној цени рада и колктивним уговорима.

“Очекујемо да прави смиао социјалог дијалога буде заједнички рад на томе да привредна ситуација буде боља, јер само тако може и положај радника да буде и бољи. Привреда мора да буде јача да би могли да решимо разне проблеме”, додао је Атанацковић.

Организатор централне државне церемоније је Влада Републике Србије.

Обележавању Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма ће такође присуствовати представници Народне скупштине, Владе Србије, ветерани Другог светског рата, преживели заточеници логора смрти и преживели Холокауста, носиоци Ордена народног хероја, највиших ратних одликовања и медаља за храброст, представници дипломатског кора, јеврејске и ромске заједнице, верских заједница, великог броја научних института, музеја, архива, угледне личности из области културе, науке и образовања.
Програмом је предвиђен меморијални концерт у извођењу Филхармоније младих „Борислав Пашћан“, у продукцији Народног позоришта у Београду, диригент је Ђорђе Павловић.

Насиље које се догодило на немачким улицама и трговима 9. новембра 1938. године означило је почетак државно организованог, правно легитимисаног и јавно подржаног прогона Јевреја који је завршен убиством шест милиона недужних мушкараца, жена и деце.
Тај догађај – познат као Кристална ноћ – сматра се симболичним почетком холокауста и обележава се као Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма.

На седници ће се разматрати предлог заједничког обележавања четири значајне историјске годишњице Владе Републике Српске, као саставног дела Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, и то:
15. фебруар, Први српски устанак, манастир Добрун у Вишеграду;
22. април, Дан сећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина;
3. јул, Битка на Козари, Национални парк „Мраковица“ код Приједора;
21. новембар, Дан уласка српске војске у Бањалуку.
Разматраће се и предлози заједничког обележавања Видовдана и других датума значајних за историју Србије.

За област социјалне заштите ове године из средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења – опортунитета, издвојено је близу 80 милиона динара, а представницима институција социјалне заштите, данас су додељени уговори. 

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић захвалила је Министарству правде што је препознало значај унапређења ове области и истакла да ће реализација ових пројеката значајно унапредити систем социјалне заштите и побољшати услове живота и рада корисника и запослених.

„Свако улагање у систем социјалне заштите је од великог значаја. Ове године опредељено је дупло више средстава него што је било издвојено прошлогодишњим конкурсом и хвала на томе. Средства ће бити опредељена за набавку санитета и специјализованих возила за особе са инвалидитетом,  реновирање просторија,  замену фасаде и столарије, као и набавку медицинске опреме“, навела је министарка.

Кисић Тепавчевић је рекла да се у систему социјалне заштите налазе корисници којима је помоћ најпотребнија и истакла да сви морају да удруже снаге и активности и средства усмере на побољшање услова њиховог живота.

Средства прикупљена по основу одлагања кривичног гоњења додељује комисија Министарства правде, а министарка правде Маја Поповић  је овом приликом истакла да је на свим досадашњим конкурсима финансирано 600 пројеката од јавног интереса и да је испуњена сврха уложеног новца.

За реализацију мера активне политике запошљавања у 2022. години опредељена су средства у износу 6,5 милијарди динара, изјавила је министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, која је са директором Националне службе за запошљавање Зораном Мартиновићем потписала Споразум о учинку НСЗ за 2022. годину. 

Кисић Тепавчевић је навела да су тим споразумом дефинисани циљеви, планови и активности НСЗ у наредном периоду, који су у потпуности у складу са Стратегијом запошљавања. Споразум, према њеним речима, отвара могућност да пре свега млади људи, али и друге теже запошљиве категорије, у што краћем року пронађу место на тржишту рада. 

Проф. др Кисић Тепавчевић је указала да су током претходне године постигнути значајни резултати када је у питању тржиште рада, да су реализовани сви циљеви који су били предвиђени прошлогодишњим Споразумом о учинку НСЗ, да је стопа незапослености смањена, да су спроведене мере активне политике запошљавања у које је било укључено више од 18.000 људи, да је у току спровођење другог круга програма „Моја прва плата“.

Кисић Тепавчевић је додала да је Влада Републике Србије, мотивисана оваквим одличним резултатима, ове године издвојила још већа финансијска средства за мере активне политике запошљавања – 1,3 милијарде динара више у односу на претходну годину, а да је предвиђено да у те мере буде укључено више од 20.000 људи, од којих је више од 2.000 особа са инвалидитетом. 

„Овакве активности показују да је јасан циљ Владе Републике Србије да се унапреди положај на тржишту рада, пре свега најосетљивијих категорија становништва, да се повећа стандард свих грађана Србије и да Србија иде путем напретка“, истакла је Кисић Тепавчевић.

Директор НСЗ Зоран Мартиновић рекао је да су се потписивањем овог споразума стекли услови  за расписивање јавних позива за програме запошљавања у 2022. години и да се послодавци и незапослена лица определе за неки од програма.

„Верујем да ћемо и ове године бити захвалан партнер послодавцима и незапосленим лицима и да ћемо на тај начин омогућити да се слика на тржишту рада и даље креће у позитивним правцима и да утичемо на повећано запошљавање лица која се налазе на нашој евиденцији“, истакао је Мартиновић.

Теме разговора биће будуће активности Комисије и 75. годишњица од почетка геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у концентрационом логору Јасеновац.
Сниматељима и фоторепортерима биће омогућено снимање почетка скупа, а након састанка у 13:45, у централном холу уследиће изјаве за медије. Акредитације треба послати најкасније до четвртка, 8. септембра, до 12:00 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs.

Београд – Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Зоран Ђорђевић ће у суботу, 09. септембра 2017. године, у 15 часова, приредити пријем члановима Извршног комитета ФИР-а у Палати Србија, у сали 129, I спрат, источни улаз (Булевар Михаила Пупина 2).

Међународна федерација покрета отпора и антифашиста ФИР је респектабилна организација чије је седиште у Берлину. Седницу Извршног комитета ће овог пута одржати у Београду како би тим гестом указали поштовање Републици Србији за брижљиво чување тековина антифашизма, али и одали признање СУБНОР-у Србије за вишедеценијско неговање антифашистичке традиције.

У складу са напред наведеним активностима, државни секретар министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић ће 10. септембра 2017. године, у 9:30 часова на Старом Сајмишту положити венац и одати почаст стрељаним антифашистима на месту нацистичког логора у Другом светском рату. Венце ће такође положити и менаџер града Београда Горан Весић, председник ФИР-а Вилмош Ханти и председник СУБНОР-а Србије Душан Чукић.

На састанку је размотрен низ питања значајних за односе послодаваца и запослених у Републици Србији и истакнута неопходност да се сва питања између социјалних партнера решавају дијалогом. Циљ је унапређење социјалног дијалога на свим нивоима, а од посебног је значаја укључивање свих синдиката који окупљају велики број запосллених како би се обезбедила партиципација што већег броја запослених у социјалном дијалогу у Републици Србији.

Констатовано је да је, с обзиром на важећа законска решења неопходно у што краћем року обезбедити предуслове за колективно преговарање и усагласити колективне уговоре са одредбама Закона о раду. Посебно је истакнуто да Закон о раду прописује минимум права запослених, а да је све остало, осим онога што је законом изричито прописано, ствар директних преговора послодаваца и представника запослених.

Закључено је да је укрупњавање синдикалне сцене важно како би се омогућило да се на оперативнији начин доносе важне одлуке за функцонисање света рада.

Конференција за штампу биће после састанка, у 11 часова.
Након тога, министар Вулин ће у 12:30 часова положити венац на српском војном гробљу у Великом Међеру, на коме је сахрањено 5153 српска војника и цивила. На том месту се у Првом светском рату налазио логор Велики Међер (Нађмеђер) у коме је страдало скоро шест хиљада Срба. Српско војно гробље у Великом Међеру је после Зејтинлика у Грчкој највеће српско гробље ван граница наше земље.

"Најдрагоценији део социјалне заштите сте ви, запослени и ви сте неоткривено благо Србије и најдрагоценији део система", поручио је Вулин отварајући Четврту редовну Скупштину Синдиката запослених у социјалној заштити у просторијама Геронтолошког центра Београд, на Бежанијској коси.

Он је казао да 15.000 запослених брине о 700.000 корисника , којима је помоћ неопходна и да у колективним уговорима постоји право које се односи на скраћено радно време, али да запослени то право углавном не користе.

Како је казао, законима које Министарство рада планира да донесе настојаће се у томе да се растерети социјална заштита од свега оног што не спада у тај део и да се у помоћ укључе и друге институције, али не зато да би социјални радници мање радили, већ да би радили оно за шта су се образовали и оно што је њихов посао.

Он је запосленима у социјалној заштити поручио да никада не треба да престану да се боре и помажу онима којима је помоћ неопходна.
"Мењаћемо законе, али не и суштину система социјалне заштите", поручио је Вулин и додао да током прошлогодишњих поплава није било ниједног центра за социјални рад или установе сличног типа која се није понудила да помогне и за кратко време су сви збринути и указана им је помоћ.
"Не мери се једно друштво према томе како живе они најбогатији, већ како се брине о онима којима је најтеже", рекао је министар.

Председник Конфедерације слободних синдиката Ивица Цветановић рекао је да су представници тог синдиката задовољни сарадњом са Министарством рада и министром Вулином, што раније, како је казао, није био случај, истичући да је добро што је покренут процес колективног преговарања и што су укључени у радне групе за доношење важних закона.

Он је казао да је добро што се колективним уговорима могу дефинисати специфичности и да је захваљујући њима задржана већина права запослених.

Цветановић је поручио да би било важно да се зараде запосленима у јавним службама врате на стари ниво, као и да убудуће очекује и даљу добру заједничку сарадњу.