Претрага

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, у име Владе Републике Србије, положио је венац код Споменика „Жртвама геноцида у Другом светском рату“ у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти „Старо сајмиште“ поводом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Поред министра Ђорђевића венце су положили државни секретар Ненад Нерић, заменик градоначелника Београда Горан Весић, представници СУБНОР-а и Удружења логораша.

Дан сећања на жртве геноцида обележава се 22. априла  у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској. Овај дан посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним усмрћивањима током Другог светског рата.

Систем концентрационих логора „Јасеновац“ представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. У периоду између 1941. и 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.

Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом Сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводиће 22. априла 2018. године у 11 часова државну церемонију обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату код Споменика „Жртвама геноцида у Другом светском рату“ у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти „Старо сајмиште“ на Новом Београду.

Након полагања венаца и одавања почасти, министар Ђорђевић обратиће се присутнима.

Церемонији ће присуствовати и преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих,  представници Савеза Јеврејских општина Србије, представници Савета Ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.

Чланом 5. Закона о државним и другим празницима у Републици Србији (``Службени гласник Републике Србије``, бр. 91/11) установљен је Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Овај дан посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним усмрћивањима током Другог светског рата.

Дан сећања на жртве геноцида обележава се 22. априла  у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској.

Систем концентрационих логора ''Јасеновац'' представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. У периоду између 1941. и 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.

Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом Сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић предводио је церемоније полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања годишњице страдања цивила и војника у Логору Велики Међер и на војницком гробљу Петржалка у Словачкој Републици.

26. октобра 2018. године одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти  на војном гробљу у месту Петржалка где је сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године.

27. октобра 2018. године одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти страдалим цивилима и војницима у Логору Велики Међер.

Поред државног секретара венце су на оба места положили и одали почаст и представници Града Братиславе и Општине Петржалка у Словачкој Републици. Церемонијама су присуствовали и студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда.

По обиму страдања наших сународника истиче се логор Велик Међер (Нађмеђер) на чијем месту се данас налази српско гробље где је сахрањено 5135 српских војника и 312 црногорских војника. Кроз логор Велики Међер прошла је 21 хиљада логораша. Формиран је први од свих логора у августу 1914. године а престао да постоји у октобру 1918. године. Војници су умирали због лоших услова у логору и од заразних болести.  Гробље је у добром техничком стању и редовно га одржава Удружење Срба у Словачкој и локална заједница.

На војном гробљу у Петржалки сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године.

Од 2017. године у складу са одредбама Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије годишњица страдања цивила и војника у Великом Међеру је саставни део Државног програма.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор предводиће 26. и 27. октобра 2022. године од 11 часова церемоније полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања годишњице страдања цивила и војника у логору Велики Међер у Словачкој Републици. 

Планирано је да 26. октобра 2022. године у 11 часова буде одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти на војном гробљу у месту Петржалка, где је сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године. 

У четвртак, 27. октобра 2022. године у 10 часова биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти страдалим цивилима и војницима у Логору Велики Међер. 

Венце ће на оба места положити и одати почаст и представници Министарства одбране и Војске Србије, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, представници Града Братиславе и Општине Петржалка, представници Општине Велики Међер у Словачкој Републици.

По обиму страдања наших сународника истиче се логор Велик Међер (Нађмеђер) на чијем месту се данас налази српско гробље где је сахрањено 5135 српских војника и 312 црногорских војника. Кроз логор Велики Међер прошла је 21.000 логораша. Формиран је први од свих логора у августу 1914. године а престао да постоји у октобру 1918. године. Војници су умирали због лоших услова у логору и од заразних болести.  Гробље је у добром техничком стању и редовно га одржава Удружење Срба у Словачкој и локална заједница. 

На војном гробљу у Петржалки сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, 26. и 27. октобра 2021. године од 11.00 часова, предводиће церемоније полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања годишњице страдања цивила и војника у Логору Велики Међер у Словачкој Републици. 

- 26. октобра 2021. године у 11 часова биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти на војном гробљу у месту Петржалка где је сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године. 

- 27. октобра 2021. године у 11 часова биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти страдалим цивилима и војницима у Логору Велики Међер. 

Поред државног секретара венце ће на оба места положити и одати почаст и представници Града Братиславе и Општине Петржалка, представници Општине Велики Међер у Словачкој Републици. Церемонијама ће присуствовати представници Министарства одбране и Војске Србије и представници и , као и  студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда .

По обиму страдања наших сународника истиче се логор Велик Међер (Нађмеђер) на чијем месту се данас налази српско гробље где је сахрањено 5135 српских војника и 312 црногорских војника. Кроз логор Велики Међер прошла је 21 хиљада логораша. Формиран је први од свих логора у августу 1914. године а престао да постоји у октобру 1918. године. Војници су умирали због лоших услова у логору и од заразних болести.  Гробље је у добром техничком стању и редовно га одржава Удружење Срба у Словачкој и локална заједница. 

На војном гробљу у Петржалки сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године.

Од 2017. године у складу са одредбама Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије годишњица страдања цивила и војника у Великом Међеру је саставни део Државног програма.

Братислава – Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић предводиће 26. и 27. октобра 2018. године у 11.00 часова церемоније полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања годишњице страдања цивила и војника у Логору Велики Међер у Словачкој Републици. Планирано је да 26. октобра 2018. године у 11 часова буде одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти  на војном гробљу у месту Петржалка где је сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године.

27. октобра 2018. године у 11 часова биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти страдалим цивилима и војницима у Логору Велики Међер.

Поред државног секретара венце ће на оба места положити и одати почаст и представници Града Братиславе и Општине Петржалка у Словачкој Републици. Церемонијама ће присуствовати и студенти Криминалистичко-полицијске академије из Београда.

По обиму страдања наших сународника истиче се логор Велик Међер (Нађмеђер) на чијем месту се данас налази српско гробље где је сахрањено 5135 српских војника и 312 црногорских војника. Кроз логор Велики Међер прошла је 21 хиљада логораша. Формиран је први од свих логора у августу 1914. године а престао да постоји у октобру 1918. године. Војници су умирали због лоших услова у логору и од заразних болести.  Гробље је у добром техничком стању и редовно га одржава Удружење Срба у Словачкој и локална заједница.

На војном гробљу у Петржалки сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године.

Од 2017. године у складу са одредбама Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије годишњица страдања цивила и војника у Великом Међеру је саставни део Државног програма.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић предводиће 26. и 27. октобра 2019. године у 11.00 часова церемоније полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања годишњице страдања цивила и војника у Логору Велики Међер у Словачкој Републици. Планирано је да 26. октобра 2019. године у 11 часова буде одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти  на војном гробљу у месту Петржалка где је сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године. 

Сутрадан 27. октобра 2019. године у 11 часова биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти страдалим цивилима и војницима у Логору Велики Међер. 

Поред државног секретара венце ће на оба места положити и одати почаст и представници Града Братиславе и Општине Петржалка, представници Општине Велики Међер у Словачкој Републици. Церемонијама ће присуствовати кадети Војне академије студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда и удружења опредељена за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

По обиму страдања наших сународника истиче се логор Велик Међер (Нађмеђер) на чијем месту се данас налази српско гробље где је сахрањено 5135 српских војника и 312 црногорских војника. Кроз логор Велики Међер прошла је 21 хиљада логораша. Формиран је први од свих логора у августу 1914. године а престао да постоји у октобру 1918. године. Војници су умирали због лоших услова у логору и од заразних болести.  Гробље је у добром техничком стању и редовно га одржава Удружење Срба у Словачкој и локална заједница. 

На војном гробљу у Петржалки сахрањено 51 лице са подручја бивше Југославије страдало у периоду између 1916. и 1918. године.

Од 2017. године у складу са одредбама Државног програма обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије годишњица страдања цивила и војника у Великом Међеру је саставни део Државног програма.

Изасланик председника Народне скупштине Републике Србије Верољуб Арсић предводиће 22. априла 2019. године у 11 часова државну церемонију обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти „Старо сајмиште“ на Новом Београду. Церемонија подразумева полагање венаца и одавање државних и војних почасти.

Церемонији ће такође присуствовати и положити венце државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Савеза Јеврејских општина Србије, представници Савета Ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.

Чланом 5. Закона о државним и другим празницима у Републици Србији („Службени гласник Републике Србије“, бр. 91/11) установљен је Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Овај дан посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним усмрћивањима током Другог светског рата.

Дан сећања на жртве геноцида обележава се 22. априла  у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској.

Систем концентрационих логора „Јасеновац“ представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. У периоду између 1941. и 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.

Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом Сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.

Након цремоније полагање венаца и одавања почасти, министар Вулин ће се обратити присутнима.
Церемонији ће присуствовати и преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Савеза јеврејских општина Србије, Савета ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.

Чланом 5 Закона о државним и другим празницима у Републици Србији (Службени гласник РС, бр. 91/11) установљен је Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Овај дан посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним злочинима током Другог светског рата.
Дан сећања на жртве геноцида обележава се 22. априла у спомен на 22. април 1945. године када је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу − Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској.
Систем концентрационих логора Јасеновац представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. Између 1941. и 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома, укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу − Доња Градина, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашњих Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.
Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.

Изасланик председника Републике Србије, генерални секретар Сузана Пауновић предводиће 22. априла 2021. године у 11 часова државну церемонију полагања венаца и одавања државних и војних почасти поводом обележавања Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти, „Старо сајмиште“ на Новом Београду.  

Венце ће положити и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања проф. др Дарија Кисић Тепавчевић, представници Града Београда, преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Савеза Јеврејских општина Србије, Савета Ромске националне мањине, дипломатског кора, удружења и грађани.

Молимо представнике медија да се за праћење овог догађаја акредитују на адресу press@minrzs.gov.rs  до четвртка до 9 часова.

Чланом 5. Закона о државним и другим празницима у Републици Србији („Службени гласник Републике Србије“, бр. 91/11) установљен је Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату. Овај дан посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним усмрћивањима током Другог светског рата.

Дан сећања на жртве геноцида обележава се 22. априла  у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској.

Систем концентрационих логора „Јасеновац“ представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. У периоду између 1941. и 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.

Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом Сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.