Претрага

Четрнаестог маја 2016. године, у 10 часова, код споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године у месту Ебензе, биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти којој ће присуствовати представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, конзул Републике Србије у Салцбургу, представници Министарства унутрашњих послова Републике Српске, преживели логораши, представници Српске православне цркве, као и више стотина припадника српске дијаспоре који живе у Аустрији. У наставку комеморације предвиђен је одлазак до спомен-комплекса и јединог тунела отвореног за јавност у којем су логораши радили, као и до места злогласног дворца Хартхајм у општини Алковен, близу Линца, који је био „центар за еутаназију“. У периоду од маја 1940. до децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.
Петнаестог маја 2016. године, у 8 часова, одржаће се комеморација у некадашњем подлогору Маутхаузена, Гусену 1, код споменика српским жртвама на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс, где је истакнута и застава Републике Србије. Државни секретар Драган Поповић положиће венац и одати почаст. У 10 часова планирана је централна, заједничка комеморативна свечаност у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену, код централног споменика на Апел плацу, која ће почети читањем „Маутхаузен заклетве“. Заклетва се чита на више језика, а ове године део заклетве ће бити прочитан и на српском језику. После заклетве уследиће церемоније полагања венаца и одавања почасти. Истог дана, у 12 часова, код националног меморијала, споменика Југословенима палим у Другом светском рату, биће одржано полагање венаца, одавање почасти, обраћања представника Удружења логораша „Маутхаузен“, представника амбасаде Републике Србије у Бечу и државног секретара Драгана Поповића, као и пригодан уметнички програм у организацији Удружења свих српских заједница у Републици Аустрији.
У 13 часова истог дана планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Реифердорфу, у близини Маутхаузена, где је сахрањено 7.600 Срба. У 15 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на српском војничком гробљу из Првог светског рата у месту Ашах, где је сахрањено 5.600 српских војника.

Захваљујући истрајном ангажовању Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектора за борачко-инвалидску заштиту, дипломатских и војно-дипломатских представника Републике Србије у Републици Аустрији, као и удружењима свих српских заједница у Аустрији, из године у годину је све већи број грађана Републике Србије и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије који присуствују комеморативним свечаностима.

Логор смрти у Маутхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.
Осмог августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора Дахау, концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.
Концентрациони логор у Маутхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195.000 мушкараца и жена били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације.
Концентрациони логор у Маутхаузену су 5. маја 1945. ослободиле јединице совјетске Црвене армије. Суђења за почињене злочине у Маутхаузену одиграла су се почетком 1946. Године 1947. совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Маутхаузену Републици Аустрији. Године 1949. установљен је Државни музеј у Маутхаузену и исте године отпочело је подизање националних меморијала.
Поред логора смрти који се налазио у самом месту Маутхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Маутхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Маутхаузену.

Матхаузен, Ебензе, Хартхајм и Ашах, Република Аустрија – Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић  предводио је државну церемонију у склопу обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен 4. маја 2019. године у месту Ебензе у 10 часова код Споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945 године одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти којој су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу, питомци Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко- полицијског универзитета из Београда, те представници српске дијаспоре који живе у Аустрији. Делегација из Србије обишла је спомен-комплекс као и једини отворени тунел за јавност у којем су логораши радили.

Такође венци су положени на спомен плочу у злогласном дворцу Хартхајм у општини Алковен у близини Линца који је био „центар за еутаназију“. У периоду од маја 1940 и децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.

У 16:20 одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти у месту Ашах на Дунаву на српском војничком гробљу из Првог светског рата где је сахрањено 5.600 српских војника.

Логор смрти у Матхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу,  концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.

Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195. 000 особа, мушкараца и жена, били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. .

Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Суђења за почињене злочине у Матхаузену одиграла су се почетком 1946. године. 1947. године, совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Матхаузену Републици Аустрији. 1949. године установљен је Државни музеј у Матхаузену и исте године отпочето је са подизањем националних меморијала.

Поред логора смрти који се налазио у самом месту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Матхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Матхаузену.

Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, предводио је државну церемонију обележавања 77. годишњице од ослобођења логора Маутхаузен у Републици Аустрији.

У оквиру комеморативних обележавања представници државне делегације положили су венац и одали почаст у некадашњем под логору Маутхаузена, Гусену 1, код споменика српским жртвама, на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс.

Централна комеморативна свечаност започета je код спомен-плоче Србима умрлим у логорима Маутхаузена и споменика Југословенима палим у Другом светском рату. 

Заједничка, међународна, комеморативна свечаност у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену код централног споменика на Апел плацу почела је читањем „Маутхаузен заклетве“ на више језика. И ове године, део заклетве је прочитан на српском језику, после чега је уследила  церемонија полагања венаца и одавања почасти.

Takoђe, положени су веници и одата je почаст на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Рајфенрдорф у близини Маутхаузена, где је сахрањено 7.600 Срба. 

Церемонији су присуствовали и представници, Министарства одбране и Војске Србије, амбасадор Републике Србије у Бечу, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу, питомци Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда, представници  удружења бораца и удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, представници српске дијаспоре који живе у Републици Аустрији. 

Логор смрти у Матхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, 8. августа 1938. године, затвореници из логора у Дахауу,  концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.

Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195.000 мушкараца и жена, били су заточени у тим логорима.

Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Државни музеј у Матхаузену установљен је 1949. године, када је и започета изградња националних меморијала.

Поред логора смрти који се налазио у самом месту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. 

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална Миодраг Капор предводиће церемоније обележавања 77. годишњице од ослобођења логора Маутхаузен, 15. и 16. маја 2022. године у Републици Аустрији.

У склопу комеморативних свечаности у Републици Аустрији планиране су следеће церемоније:

15. маја 2022. године од 8 часова биће одржана комеморација у некадашњем подлогору Маутхаузена, Гусену, код споменика српским жртвама на месту некадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс, где је истакнута и застава Републике Србије.
 

Централна комеморативна свечаност биће одржана истог дана, најпре полагањем венаца од 9.30 часова код спомен-плоче Србима умрлим у логорима Маутхаузена и споменика Југословенима палим у Другом светском рату, а потом од  11 часова  интернациопналном комеморативном свечаношћу у оквиру комплекса некадашњег логора смрти у Маутхаузену, полагањем венаца и одавањем почасти код централног споменика на Апел плацу.  Обележавање почиње читањем „Маутхаузен заклетве“ на више језика, а део исте ће бити прочитан и на српском језику. 

Након завршетка централне церемоније, одржаће се церемонија полагања венаца и одавања почаст на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Рејнфердорф у близини Маутхаузена где је сахрањено 7.600 Срба.

Наредног дана, 16. маја 2022. године, планиране су церемоније полагања венаца и одавања почасти:

-у 8 часова у месту Ашах на српском војничком гробљу из Првог светског рата где је сахрањено 5.600 српских војника.

-у 9 часова делегација из Србије ће посети спомен-комплекс ,  једини отворени тунел за јавност у којем су логораши радили као и злогласни дворац Хартхајм у општини Алковен близу Линца који је био „центар за еутаназију“. У периоду од маја 1940 и децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.

-у месту Ебензе, у 11 часова, код споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945 године у том месту, биће положени венци.

Поред представника овог министарства церемонијама ће присуствовати и представници Министарства одбране и Војске Србије, представници амабасаде Републике Србије у Бечу, конзул Републике Србије у Салцбургу, кадети Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко–полицијског универзитета из Београда, представници Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије, Савеза удружења бораца Србије и Удружења логораша концентрационог логора Маутхаузен, као и представници српског расејања који живе у Аустрији.

Логор смрти Матхаузен представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.

Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу, концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.

Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195. 000 особа, мушкараца и жена, били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. .

Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. 

Државни секретар је у име Владе Републике Србије положио венце, одао почаст жртвама и обратио се присутнима. Истог дана одржана је заједничка, међународна комеморација код саркофага (централног споменика) на Апел плацу. Комеморативним свечаностима су присуствовали представници Амбасаде Републике Србије у Бечу, Конзулата у Салцбургу, велики број удружења српских заједница у Аустрији, представници Министарства унутрашњих послова Републике Србије и Републике Српске.

Истог дана у 13 часова, одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на савезничком војном гробљу из Првог светског рата у селу Реифердорфу у близини Маутхаузена где је сахрањено 8.000 Српских војника страдалих у Првом светком рату. У 15 часова одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти у месту Ашах на српском војничком гробљу из Првог светског рата где је сахрањено 5.625 српских војника.

14. маја 2016. године код споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945 године у месту Ебензе одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти којој су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства унутрашњих послова Републике Србије, конзул Републике Србије у Салцбургу, представници Министарства унутрашњих послова Републике Српске, преживели логораши, представници Српске православне цркве, као и више стотина припадника српске дијаспоре који живе у Аустрији. Истог дана делегација је обишла спомен-комплекс као и јединог отвореног тунела за јавност у којем су логораши радили као и злогласни дворац Хартхајм у општини Алковен близу Линца који је био „центар за еутаназију“. У периоду од маја 1940 и децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.
Захваљујући истрајном ангажовању Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектору за борачко инвалидску заштиту, дипломатских и војно-дипломатских представника Републике Србије у Републици Аустрији, као и удружењима свих српских заједница у Републици Аустрији из године у годину је све већи број грађана Републике Србије и Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије који присуствују комеморативним свечаностима.

Логор смрти у Матхаузену представља једно од највећих места страдања у окупираној Европи током Другог светског рата.
Дана 8. августа 1938, само неколико недеља након нацистичке окупације Аустрије, затвореници из логора у Дахауу, концентрационог логора у близини Минхена, пребачени су у аустријски град Маутхаузен, у близини Линца.
Концентрациони логор у Матхаузену био је познат као средишњи логор за укупно 49 других логора који су се налазили на територији окупиране Аустрије. Између 8. августа 1938. и 5. маја 1945. године, око 195. 000 особа, мушкараца и жена, били су заточени у тим логорима који су представљали места ужасног страдања људи, њиховог мучења и ликвидације. .
Концентрациони логор у Матхаузену ослобођен је 5. маја 1945. године од стране јединица совјетске Црвене Армије. Суђења за почињене злочине у Матхаузену одиграла су се почетком 1946. године. 1947. године, совјетске војне власти званично су предале локалитет некадашњег концентрационог логора у Матхаузену Републици Аустрији. 1949. године установљен је Државни музеј у Матхаузену и исте године отпочето је са подизањем националних меморијала.
Поред логора смрти који се налазио у самом месту Матхаузен, логори су постојали и у бројним другим насељеним местима попут Гусена, Ебензеа, Мелка и других. Након окончања Другог светског рата, сва стратишта у оквиру система концентрационог логора у Матхаузену проглашена су званичним меморијалима. Тако је 3. маја 1970. године аустријски савезни канцелар Бруно Крајски свечано отворио средишњу музејску поставку посвећену трагичним догађајима и жртвама концентрационог логора у Матхаузену.

Венце у највећем јасеновачком стратишту у име Републике Србије положили су премијер Александар Вучић и саветник председника Србије Оливер Антић, председник Републике Српске Милорад Додик, као и премијерка РС Жељка Цвијановић.

У спомен страдалим Ромима, Јеврејима и Србима венце су положиле и делегације преживелих логораша, борачких удружења, Израела, дипломатски кор...

Обележавање Дана сећања почело је светом архијерејском литургијом у цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици, коју је служио епископ бањалучки Јефрем.

Премијер Србије Александар Вучић поручио је у Доњој Градини да је мали злочин који је учињен над српским народом колико су "наше главе високо" и додајући да не мисли у територијалном, него у духовном смислу:

"Живела Српска! Живела Србија! Живела слобода! И слава онима који су дали своје животе за ту слободу", рекао је премијер Србије. Он је додао да српски народ не пристаје за смрт и да ће се борити за живот и да се жртве које су пале никад не забораве.

"Мали је ваш злочиначки подухват колико су наше главе високо, не у територијалном него у духовном смислу. Преостаје нам да подигнемо главу, високо, и кажемо: ви, крвници, урадили сте свој посао, али слабо", додао је Вучић.

После премијера Србије, присутнима се обратио председник Републике Српске Милорад Додик, који је истакао да су се на овим просторима увек водили ратови без потребе.

Осим премијера Србије и саветника председника Републике, обележавању Дана сећања присуствују и министри у Влади Србије Небојша Стефановић, Александар Вулин, Братислав Гашић, Вања Удовичић, Жељко Сертић, Никола Селаковић, заменик председнице Скупштине Србије Игор Бечић, као и директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић.

Дан сећања на жртве Јасеновца обележава се поводом ослобађања усташког концлогора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у поробљеној Европи, који историчари називају и "српски Аушвиц".

За датум обележавања узет је 22. април - дан када је група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробој из логора Јасеновац, а само њих 127 се домогло слободе.

Систем логора смрти такозване НДХ обухватао је око 80 логора.

Према проценама које је на основу првих ексхумација извршила државна Комисија ФНРЈ, а које је потврдио и Центар "Симон Визентал", у јасеновачким логорима је нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

НДХ је у једном надмашила нацисте - била је једина држава која је имала посебне логоре за децу - Сисак и Јастребарско, кроз које је прошло 33.000 малишана, а убијено близу 20.000 деце до 14 година старости.

Доња Градина је највеће стратиште у систему концентрационих логора "Јасеновац", формиран је у августа 1941. године.

Премијер Вучић: Јасеновац понор који морамо премостити

Јасеновац је најстрашније стратише и својеврсни понор људске врсте, али је на нама да премостимо тај понор искреним праштрањем, казао је данас премијер Србије Александар Вучић рекавши да је то потез који захтева свест, али и храбар потез који морамо учинити сви заједно.

Вучић је, на церемонији обележавања Дана сећања на жртве геноцида у концентрационом логору Јасеновац, на спомен обележју у Меморијалном центру Доња Градина у Републици Српској, поручио да на том месту јасно српски народ каже да не пристаје на смрт, да ће чувати своју отаџбину и род, и да ће се борити за живот, без жеље да се икада свети, али и да никада неће заборавити.

Како је навео, у овој плодној равници, убрзо по формирању усташке Независне државе Хрватске, успостављен је највећи логор смрти, који је уједно био и један од највећих у Европи, где је вршено систематско ликвидирање цивила, а страдалници су били криви само зато што су Срби, Јевреји, Роми и они који нису желели да служе усташким и окупационим снагама.
"Овде је мрачна страна људске врсте исписала своје најстрашније стране", нагласио је Вучић додајући да су ту покушали да истребе Србе, да затру наше ћирилично писмо, наше семе, без милости и гриже савети.

Како је навео, када је долазио на ово стратиште није знао шта да ради, да ли да ћути, пошто смрт ћути, а велики број жртава захтева вечну тишину; да ли да вришти, зато што сваки злочин вришти, а оволики злочин тражи да вришти читав свет; или да плаче, јер су нестали многи, међу њима 20.000 деце, који нису могли да се радују свом детињству и умрли су у пакленим мукама.

Према његовим речима Јасеновац је место нашег највећег страдања, али и постојања и додао да су нас овде скупљали да нас униште, а да ћемо се скупљати да живимо и да више никада не дозволимо да нас убијају.

О обиму злочина говори чињеница да се и 70 година од пробоја заточеника обављају истраживања, идентификују жртве, јер хиљаде породица не постоје на списковима, а на нама је да не дозволимо да се забораве.
"Не смемо и нећемо да дозволимо да нас понижавају говорећи како многи који су убијени у ствари нису ни живели. Сукобе 90-тих немогуће је разумети без схватања значења речи Јасеновац, дубине бола и патње српског народа, колективног страха од истребљења западно од реке Дрине. Наше сећање није математичко ни политичко, већ људско, засновано на исконској потреби да се саосећа са онима над којима се врши насиље, посебно овако страшно", поручио је Вучић.

Он је истакао да Јасеновац и његове безбројне жртве не смеју да раздвајају будуће генерације.

Јасеновац мора да постане место заједничког окупљања, сећања, учења и суочавања са прошлошћу, молитве и праштања, подвукао је он.

Мржња која је градила Јасеновац и Градину је страшна, туга коју изазива је страшна, а чак и опростити овде је страшно - морамо и можемо, али је страшно.
"С тога овде можемо само две ствари овде да урадимо. Прва је погнемо главу, да је спустимо у положај оних који је нису спуштали ни пред клање, да одамо почаст и покажемо да се сами кајемо пред сваким злочином који је починила наша врста, која се зове човек, понекад без икаквог разлога, а после да подигнемо главу високо и кажемо: ви крвници сте урадили свој посао, али слабо, ми смо опстали и живимо. Живи Србија, живи Српска”, нагласио је Вучић.

"Ево нас са обе стране Дрине и немамо намеру да одемо било где, немамо намеру да се склонимо. Никада нећемо да нестанемо. Ми смо Срби где год да живимо и шта год други да нам раде. Ми смо баш они Срби који хоће и могу да буду велики народ. И не требају нам нове територије, не треба нам промена граница на Балкану, поштујемо све друге, поштујемо Босну, поштујемо Хрватску, никакав рат нећемо. Подићићемо себе на своме. Изградицћемо и запослићемо. Створићемо и то што створимо биће толико велико колико смо и ми велики", подвукао је он.

Колико је за време Другог светског рата Јасеновац био својеврсни понор људске врсте,, како је наставио Вучић, на нама је да тај понор премостимо истинским и искреним праштањем, и пруженом руком помирења савремених генераицја свих овдашњих народа.

То је, према његовим речима, потез који захтева свест и одговорност за будућност, а изнад свега храбар потез који морамо учинити сви заједно.
"Данас недалеко од Окамењеног цвета у Јасеновцу јасно кажемо: Не пристајемо на срмт, чуваћемо своју српску отаџбину, борићемо се за живот без жеље да се икада светимо али без намере да икада заборавимо. На то нас нико не може натерати. Мали је тај ваш злочиначки посао колико су наше главе високо и Србија и Српска велике, не територијално већ духовно, не да би некога нападале, већ да би пркосно опстајале и снажно напредовале. На данашњи дан кажемо поносно и уздигнута чела: Живела Српска, живела Србија, слобода и вечна слава онима који су ту слободу овде направили и нама у је аманет оставили", закључио је Вучић у свом говору.

Данас се обележава "Дан сећања" на жртве геноцида усташког концентрационог логора Јасеновац, у спомен на 22. април 1945. године, када је само 127 логораша, од преосталих 1.075 , успело да се домогне слободе.

Церемонији у највећем стратишту тог логора, у Доњој Градини у Републици Српској, поред премијера Вучића присуствује и председник РС Милорад Додик, као и члан Председништва БиХ Младен Иванић.

У логору Јасеновац убијено је 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Миодраг Капор, у име Владе Републике Србије и Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије,  предводио је државну церемонију у склопу обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен у месту Ашах на Дунаву, на српском војничком гробљу из Првог светског рата, где је сахрањено 5.600 српских војника.

Венци су положени и на спомен плочу у злогласном дворцу Хартхајм, у општини Алковен у близини Линца, који је био „центар за еутаназију“, а где је од маја 1940. и децембра 1944. године убијено више од 18.000 људи.

Такође, у месту Ебензе код Споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године, положени су венци и одата почаст, а делегација из Србије обишла је спомен-комплекс и једини за јавност отворени тунел у којем су логораши радили.

Церемонијама су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу Светлана Станковић, питомци Војне академије из Београда, студенти Криминалистичко- полицијског универзитета из Београда, те представници Удружења логораша Маутхаузен, Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије, Савеза удружења бораца Србије и српске дијаспоре који живе у Аустрији.

Логор Ашах на Дунаву био је један од концентрационих логора за Србе и друге неподобне народе које је основала Аустроугарска за за време Првог светског рата.

Званичан назив логора био је „Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Ашах на Дунаву”, основан је у лето 1914. године, а у њега су српски заробљеници доведени почетком 1915. Године.

У логор Ашах, од јесени 1915. до новембра 1918. године, било је заточено 10.903 српских војника, официра и цивила. После Другог светског рата, подигнута је нова спомен-плоча, на којој је уклесано 5.362 имена Срба који су ту сахрањени, углавном војника и официра Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе.

Логор Хартхајм је један од најстаријих логора нацистичког периода, који се од маја 1940. године налази на простору горњег Подунавља у Аустрији код Линца. Током Другог светског рата у њему је до маја 1944. године убијено око 30.000 људи са физичким и менталним инвалидитетом. 

У Ебензеу „кампу” нацистичке Немачке, који су савезници последњи ослободили 6. маја 1945. године, међу 28.000 заточеника било је 900 Југословена, од којих су 70 одсто били Срби. За нешто више од годину и по дана, у Ебензеу је убијено око 8.000 људи. 

Истог дана у 10 часова, у некадашњем логору у Јиндриховицама, код спомен-костурнице из Првог светског рата у којој почива 7100 српских заробљеника, биће положени венци и одата почаст страдалим Србима.
У склопу значајних историјских догађаја, 29. априла 2017. године, у 10 часова планирана је церемонија полагања венаца и одавања почасти на Олшанском гробљу у Прагу, у цркви Успења пресвете богородице са спомен-костурницом у којој почива 131 српски војник страдао у Првом светском рату.
Тридесетог априла 2017. године, у 11 часова, планирано је полагање венаца и одавања почасти цивилима и војницима умрлим у логору Велики Међер у Републици Словачкој.
Церемонијама ће присуствовати студенти војних и полицијских академија из Београда и Бања Луке, представници Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова, амбасаде Републике Србије у Прагу, као и представници Удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.

******

Гаврило Принцип je рођен у селу Обљај, код Босанског Грахова, 25. јула 1894. године, а преминуо је у Терезину, у данашњој Чешкој Републици, 28. априла 1918. У тврђави у Терезину још увек постоји ћелија у којој је Гаврило Принцип тамновао, са оковима у којима је био и који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије налази се скромна плоча са именом затвореника.

********

Спомен-костурница у месту Јиндриховице је место страдања српских заробљеника за време Првог светског рата. У Јиндриховицама се од 1915. до 1918. године налазио највећи концентрациони логор на територији тадашње Аустроугарске. Кроз логор Јиндриховице је прошло око 40.000 заробљеника, међу којима је највише било Срба.

********

Кроз логор Велики Међер прошла је двадесет једна хиљада логораша. Формиран је у августу 1914, а престао је да постоји у октобру 1918. године. Налазио се на дунавској ади у близини угарске варошице Нађмеђер, данашњег словачког Чалова. У логору је преминуло 5153 Срба.

Након историјског часа и рецитала у извођењу глумаца из Републике Србије и Републике Српске, скупу ће се обратити председник Владе Републике Србије, Александар Вучић, и председник Републике Српске, Милорад Додик.
Комеморативном програму ће присуствовати представници Владе Републике Србије и Републике Српске, Народне скупштине Републике Србије, Народне скупштине Републике Српске и других државних органа Републике Србије и Републике Српске, представници Српске православне цркве, Савеза јеврејских општина, ромске националне мањине, бројна удружења и грађани.
Акредитације за медије су неопходне и треба их послати најкасније до четвртка, 18. августа, до 15:30 часова, на адресу press@minrzs.gov.rs. У акредитацији обавезно навести и број пасоша.
Напомена: Представници медија који желе да иду организованим превозом, то треба да наведу у акредитацији. Аутобус полази у петак, 19. августа, у 12 часова, испред Владе Србије, али је потребно доћи најкасније у 11:30 часова. Обавезно понети пасош.
Контакт особа је Јасна Поповић Ћосић, на број телефона: 064 8350 173.

Систем концентрационог логора чије је средиште било у Јасеновцу представља једну од локација на којима је током Другог светског рата извршен масовни геноцид. Према подацима до којих се дошло, може се тврдити да је у овом логору усмрћено око 700.000 људи, највећим делом Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста.
Систем концентрационих логора са средиштем у Јасеновцу, основан 21. августа 1941. године, сматра се местом најмонструознијег убиства више стотина хиљада људи, међу којима и 19.544 деце млађе од четрнаест година.
Логор у Јасеновцу налазио се на површини од око 210 км² дуж леве обале Саве, на потезу од Старе Градишке на истоку до села Крапље на западу, као и од Струга на северу до линије између Драксенића и Бистрице на југу.
Након више неуспешних покушаја пробоја из логора, преостали логораши су 22. априла учинили још један напад који је донео слободу мањем броју њих. Већи број је страдао у борбама са логорским чуварима. Логор у Старој Градишки, део јасеновачког комплекса, ослобођен је 23. априла 1945. године, а трупе југословенске Друге армије ушле су у напуштени логор Јасеновац 2. маја исте године. Пре него што су напустили логор у Јасеновцу, усташе су ликвидирале све преостале заточенике, девастирале део грађевина и покушале да униште трагове својих злочина.

Република Аустрија – Делегација Одбора Владе за неговање традиција ослободилачких ратова Србије положила је венце и одала почаст на церемонијама у склопу обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен на меморијалима у местима Ебензе, Хартхајм, Ашах и Гусен.

У месту Ебензе, код Споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941.-1945. године, реализована је међународна церемонија полагања венаца и одавања почасти., Делегација је обишла и спомен-комплекс, као и једини отворени тунел за јавност у којем су логораши радили.

У Ебензеу „кампу” нацистичке Немачке, који су савезници последњи ослободили 6. маја 1945, међу 28.000 заточеника било је 900 Југословена, од којих су 70 одсто били Срби. За нешто више од годину и по дана, у Ебензеу је уморено око 8.000 људи.  Крематоријум није могао да „ради” брзином којом су заточеници умирали.У две масовне гробнице пронађено је 2.000 тела, а приликом ослобађања логора затечено је 1.200 лешева испред крематоријума, наслаганих као цепанице. Заточеници су страдали због тешког рада у два каменолома, приликом изградње система тунела у алпским стенама за потребе нацистичке војне индустрије, а често и на самом путу ка доњем каменолому, на стази коју су звали „лављи пролаз”.

Венци су потом положени на спомен плочу у злогласном дворцу Хартхајм, у општини Алковен, у близини Линца који је био „центар за еутаназију“. У периоду од маја 1940. и децембра 1944. године у Хартхајму је убијено више од 18.000 људи.

Логор Хартхајм  је један од најстаријих логора нацистичког периода који се од маја 1940. године налази на простору горњег  Подунавља у Аустрији код  Линца.  

Током Другог светског рата у овом „центру за еутаназију“ све до маја 1944. године убијено је око 30.000 људи са физичким и менталним инвалидитетом. 

У ренесансном дворцу Хартхајм, обављали су се медицински експерименти на логорашима Маутхаузена. У том дворцу ужаса експериментисало се са начинима убијања, са гасним коморама и крематоријумима. Била је то лабораторија нацистичке фабрике смрти. 

Четвороспратни дворац Хартхајм био је Завод за умоболне који су нацисти претворили у један од шест такозваних Завода за еутаназију и газирање. 

Логор Ашах на Дунаву био је један од концентрационих логора за Србе и друге неподобне народе које је основала Аустроугарска за за време Првог светског рата.

Званичан назив логора био је: нем. Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Aschach an der Donau или на српском „Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Ашах на Дунаву”. Основан је у лето 1914. године, а у њега су српски заробљеници и интернирци доведени почетком 1915. Године, највише са простора Босне и Херцеговине, Шумадије, Подриња, Рашке, Црне Горе, Тимочке Крајине. У логор Ашах, од јесени 1915. до новембра 1918. године, било је заточено 10.903 српских војника, официра и цивила. После Другог светског рата, подигнута је нова спомен-плоча, на којој је уклесано 5.362 имена Срба који су ту сахрањени, углавном војника и официра Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе.

Државна делегација одала је почаст и у некадашњем подлогору Маутхаузена, Гусену 1, код споменика српским жртвама, на месту тадашњег крематоријума који је претворен у Меморијални комплекс.

Церемонијама су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је предводио представник овог министарства Зоран Антић, Министарства одбране и Војске Србије, генерални конзул Републике Србије у Салцбургу Вера Вукићевић, конзул Дејан Удовичић, кадети Војне академије из Београда, представници и студенти Криминалистичко- полицијског универзитета, као и представници Удружења логораша Маутхаузен и Јасеновац, и других борачких и удружења за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и српске дијаспоре који живе у Републици  Аустрији.