Aa

Aa

Права запослених у случају стечаја послодавца

Права запослених у случају стечаја послодавца

Читај ми

У ситуацијама када запосленом престаје радни однос независно од његове воље или воље послодавца због престанка рада послодавца у складу са одредбом чл. 176. ст. 1. тач. 5. Закона о раду указујемо на следеће:    

Могућа су да начина престанка послодавца – привредног друштва и то:

  • Ликвидација привредног друштва, која се спроводи у ситуацији када привредни субјект има довољно финансијских средстава за покриће свих својих финансијских обавеза и сам поступак ликвидације је под контролом чланова - оснвача привредног друштва, који сами одређују ликвидационог управника. Потраживања се пријављују ликвидационом управнику. Поступак ликвидације уређен је члановима 524-548 Закона о привредним друштвима.

 

  • Стечај привредног друштва, спроводи се када имовина привредног друштва није довољна за намирење свих потраживања поверилаца. Стечајни поступак спроводи надлежни привредни суд, а сви запослени имају могућност да пријаве потраживање у законом предвиђеном року. Поступак стечаја, уређен је Законом о стечају.

 

Да би запослени остварили право у стечајном поступку, потребно је да пријаве потраживање за неисплаћене зараде, накнаде зараде, накнаде штете, отпремнине због одласка у пензију у складу са чланом 125. Закона о раду и то надлежном привредном суду (стечајном суду) у року који је регулисан чланом 70. став 1. тачка 5 Закона о стечају и који не може бити краћи од 30 дана од дана доношења Решења, којим се отвара стечајни поступак.

 

Када надлежни суд донесе Решење којим су призната потраживања запосленог (потраживања за неисплаћене зараде или накнаде зараде морају бити призната и утврђена решењем суда у 1. исплатном реду), запослени подноси захтев Фонду Солидарности у року од 45 дана од дана пријема одлуке суда, којом је утврђено потраживање. Уколико пропусти овај рок, запослени губи право на ово потраживање пред Фондом Солидарности. Поступак за остваривање права запослених регулисан је члановима 139. до 145. Закона о раду.

 

Сходно члану 125. Закона о раду, у случају стечајног поступка, запослени може остварити право на исплату:

1) зараде и накнаде зараде за време одсутности са рада због привремене спречености за рад по прописима о здравственом осигурању, који је био дужан да исплати послодавац у складу са ЗОР за последњих 9 месечи пре отварања стечајног поступка,

2) накнаду штете за неискоришћени годишњи одмор кривицом послоавца за календарску годину у којој је отварен стечајни поступак, ако је то право имао пре отварања стечајног поступка,

3) отпремнине због одласка у пензију у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, ако је право на пензију остварио пре отварања стечајног поступка;

4) накнаде штете на основу одлуке суда донете у календарској години у којој је отворен стечајни поступак, због повреде на раду или професионалног обољења, ако је одлука постала правоснажна пре отварања стечајног поступка.

 

Сви запослени којима је престао радни однос због престанка послодавца уз услов да су обавезно осигурани најмање 12 месеци непрекидно или са прекидима у последњих 18 месеци (с тим да се непрекидним осигурањем сматра и прекид обавезног осигурања краћи од 30 дана) остварују право на новчану накнаду преко Националне службе за запошљавање сходно члановима 66. и 67. став 1. тачка 5. Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености.

 

Посебна заштита од отказа уговора о раду и инспекцијски надзор

 

За време трудноће, породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета послодавац не може запосленом да откаже уговор о раду. Запосленом који је засновао радни однос на одређено време, уговор о раду се продужава до истека коришћења права на одсуство. Решење о отказу уговора о раду је ништаво, ако је на дан доношења решења послодавцу било познато постојање околности, или ако је запослени у року од 30 дана обавестио послодавца о наведеним околностима и о томе доставцио одговарајућу потврду овлашћеног лекара или другог надлежног органа, а како је прописано одредбом чл. 187. Закона о раду.

 

Дакле, у овој ситуацији инспектор рада по захтеву запосленог или по службеној дужности предузима мере и запосленог враћа на рад и овклашћен је да наложи послодавцу да запосленом достави обрачун накнаде зараде и да му исту исплати у складу са законом.

 

Изузетно, уколико је запосленом престао радни однос независно од његове воље или воље послодавца у случају престанка рада послодавца у складу са одредбом чл. 176. ст. 1. тач. 5. Закона о раду, инспектор рада није овлашћен да предузима мере, већ у овој ситуацији запослене (труднице или породиље) упућује да своја права оствари преко Националне службе за запошљавање сходно Закону о запошљавању и осигурању за случај незапослености.  

 

Чланом 10. Закона о финансијској подршци породици са децом («Службени гласник РС», бр. 16/02, 115/05 и 107/09) утврђено је да право на накнаду зараде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета остварују запослени код правних и физичких лица и лица која самостално обављају делатност.

 

Сходно члану 11. ст. 1. и 2. Закона накнада зараде за лица запослена код правних и физичких лица  утврђује се у висини просечне основне зараде запосленог за 12 месеци који претходе месецу у коме отпочиње коришћење одсуства, увећане по основу времена проведеног на раду, за сваку пуну годину рада остварену у радном односу у складу са Законом, а највише до пет просечних месечних зарада у Републици Србији, а уколико су лица запослена код правних и физичких лица била у радном односу мање од 12 месеци, накнада зараде утврђује се тако што се за месеце који недостају до 12 месеци као зарада узима 50% просечне месечне зараде у Републици Србији, према подацима које објави републички орган надлежан за послове статистике, у месецу који претходи месецу отпочињања одсуства.

 

У складу са чланом 13. Закона обрачун и исплату накнаде зараде врши послодавац истовремено са обрачуном и исплатом зарада запосленима, а пренос средстава послодавцу врши се по пружању доказа да је извршио исплату накнаде зараде запосленом.

 

Чланом 29. Закона прописано је да о праву на накнаду зараде  у првом степену решава општинска односно градска управа у којој је седиште послодавца запосленог.

 

 Исплату накнаде зараде у складу са Упутством овог министарства, о поступку и начину обрачуна и исплате накнаде за време породиљског одсуства, одсуства са рада ради неге детета и одсуства са рада ради посебне неге детета за запослене код послодавца над којим је покренут стечајни поступак и послодавца који у дужем временском периоду (више од три месеца) не исплаћују зараде, број: 183-00-2315/2002-10 од 10.12.2002. године, могуће је вршити само у току трајања радног односа и коришћења одсуства.

Поменутим упутством је предвиђено да доказ о чињеници да је над послодавцем покренут стечајни поступак обезбеђује сам послодавац или орган општинске-градске управе по службеној дужности, а доказ о чињеници да послодавац дужи временски период не исплаћује зараде подноси сам послодавац у облику потврде надлежне организације за послове платног промета или на неки други начин.

 

Запослени код послодавца који у дужем временском периоду (више од три месеца) не исплаћује зараде имају право на месечни износ накнаде зараде у висини минималне зараде утврђене за месец за који се врши исплата, а уколико послодавац, код кога је запослен корисник накнаде зараде, накнадно обрачуна и исплати зараде за запослене у вишем износу од минималне зараде запосленом припада разлика до износа зараде коју би то лице остварило да ради пуно радно време  и остварује стандардни учинак.

 

Обрачун и исплату накнаде зараде у висини минималне зараде врши послодавац на основу обрасца НЗ-1-Списак обрачунатих накнада и исплата накнада- овереног у општинској–градској управи по преносу средстава из буџета Републике.

 

Требовање средстава за исплате накнада зараде за запослене из овог упутства, врши се на обрасцу НЗ-2-Обрачун укупно потребних средстава за исплате права утврђених Законом.

 

Исплату накнаде зараде запосленима на које се односи ово упутство врши послодавац на начин на који се врши исплата зарада осталим запосленима, а по преносу средстава из буџета Републике на основу поменутог обрасца НЗ-1 претходно овереног од стране општинске–градске управе, док обрачун и исплату пореза на зараде и других јавних прихода послодавац врши на одговарајуће уплатне рачуне.

 

За запослене код послодавца над којима је покренут стечајни поступак, обрачун и исплату минималне зараде врши општинска, односно градска управа из средстава обезбеђених у  буџету Републике.

Корисни линкови:

-          Инспекторат за рад

-          Сектор за рад и запошљавање

-          Закон о финансијској подршци породици са децом

-          Пројекат „Реци Не раду на црно“

-          За остаривање права пред Фондом солидарности у случају стечаја послодавца        

-          За остаривање права на новчану накнаду пред НСЗ у случају стечаја послодавца

 Корисни телефони:

-          Инспекторат за рад 011/201-74-85

-          Сектор за рад и запошљавање  011/3616-129

-          Сектор за бригу о породици и социјалну заштиту 011/3616-259

-          Пријави рад на црно бесплатним позивом на број 0800 300 307