Архива - септембар - децембар 2012.

28. децембар 2012.

Помоћ најугроженијима

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике поделило је 4.500 ћебади и прекривача социјалним установама за смештај корисника.

Дугогодишње партнерство које Министарство рада, запошљавања и социјалне политике гради са невладиним организацијама, активним у подршци угроженим групама становништва, омогућило је да у сарадњи са Удружењем Едукациони центар из Лесковца као извршног партнера Међународне организације за помоћ из Вашингтона (International Releif and Development D.C.) Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, прими и дистрибуира 3.750 креветских прекривача и 750 ћебади намењених установама социјалне заштите за смештај корисника, којима су ови артикли били неопходни.

Установе које су примиле донацију:

  • Установа за децу и младе "Ветерник", Нови Сад
  • Установа за децу и младе " Др Никола Шуменковић", Стамница,
  • Установа за одрасле и старије "Димитровград", Димитровград
  • Установ за одрасле и старије "Матарушка Бања", Краљево
  • Установа за одрасле и старије "Крупањ" Крупањ
  • Установа за одрасле и старије "Кучево" , Кучево
  • Установа за одрасле и старије " Прокупље", Прокупље
  • Установа за одрасле и старије "Дољевац", Дољевац
  • Установа за одрасле и старије "Кулина", Алексинац
  • Радна јединица "Тешице", Алексинац
  • Центар за социјални рад Нови Пазар
  • Установа за одрасле и старије Забучје, Ужице
  • Установе Геронтолошки центар Београд

 

28. децембар 2012.

Споразуми о социјалној сигурности

Споразум између Републике Србије и Словачке Републике о социјалној сигурности, који је потписан 2. марта 2012. године у Братислави, а објављен у ''Службеном гласнику РС – Међународни уговори'' бр. 2/2012 од 28. септембра 2012. године, ступа на снагу 1. јануара 2013. године. Споразум између Републике Србије и Републике Аустрије о социјалној сигурности, који је потписан 26. јануара 2012. године у Београду, а објављен у ''Службеном гласнику РС – Међународни уговори'' бр. 2/12 од 28. септембра 2012. године, ступио је на снагу 1. децембра 2012. године.

 

21. децембар 2012.

Проглашење најуспешнијих у 2012.

Мр. Стана Божовић, државни секретар у министарству рада, запошљавања и социјалне политике учествовала је на свечаности поводом дана Олимпијског Комитета Србије, која се организује 19 година заредом, и додели награда најуспешнијим спортистима, тимовима и тренерима у олимпијској 2012. години.

За најуспешнију спортисткињу проглашена је Милица Мандић која је на ОИ у Лондону освојила златну медаљу за Србију. За многе љубитеље спорта било је ово велико и пријатно изненађење, а за Милицу и њеног тренера Драгана Јовића огроман рад и велика одрицања.

Мр. Стана Божовић је чланица комисије „Жене и спорт“ извшног одбора ОКС и као државни секретар министарства рада, запошљавања и социјалне политике посебно је задужена за родну равноправност. Госпођа Божовић апелује да се што више жена укључи у спорт било као тренери, као чланови клубова али и на истакнутим позицијама одлучивања у спорту.

 Проглашење најуспешнијих у 2012.
На слици: проф. др. Алиса Марић министарка спорта, Милица Мандић спортистиња године, мр. Стана Божовић државни секретар у министарству рада, запошљавања


Министарства рада, запошљавања и социјалне политике донело је Националну стратегију за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности и акциони план за спровођење Националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности за период од 2010. до 2015. године.

У складу са Националном стратегијом посебно је нагласила да се изједначе услови за бављење спортом (масовним и врхунским) и једнако вреднују резултати жена и мушкараца, да се обезбеди равномерна заступљеност жена на свим позицијама одлучивања у спорту и у спортским организацијама, савезима, комитетима, управним одборима, а по узору на документа Међународног Олимпијског Комитета. Повећати проценат заступљености жена у управама спортских друштава и клубова, обазбедити адекватно учешће жена у доношењу одлука о развоју  женског спорта, подстаћи жене да се баве тренерским и другим активностима везаним за спортске делатности.

 

18. децембар 2012.

Састанак Кркобабића и Чепурина

Потпредседник Владе Србије и министар рада, запошљавања и социјалне политике др Јован Кркобабић примио је данас новоименованог амбасадора Руске Федерације Александра Чепурина.

Састанак Кркобабића и Чепурина

Обострано је констатовано да традиционална блискост два народа пружа додатне могућности шире и садржајније сарадње: од културних до економских и политичких веза. Та чињеница отвара простор интезивирању сарадње Србије и Русије и амбасадор Чепурин је изразио решеност да се она настави у том смеру.

Састанак Кркобабића и Чепурина

Током отвореног и пријатељског разговора, др Јован Кробабић се захвалио на разумевању и подршци коју Руска Федерација пружа Србији. Пројект Јужни ток један је од оних који ће Србији помоћи да се врати из економске кризе у којој се нашла, али да он није једини у коме се сусрећу интереси обе стране – закључио је потпредседник Владе Србије.

 

13. децембар 2012.

18. децембра друга рата једнократне помоћи пензионерима

Исплата друге рате једнократне помоћи од 4.000 динара за пензионере чија су месечна примања мања од 15.000 динара почеће у уторак, 18. децембра.

Исти износ добиће и 12.777 корисника сразмерних пензија, оних који су право на пензију осим у Србији стекли и ван њених граница, али им збир месечних примања не прелази 15.000 динара.

Право на прву рату једнократне помоћи у септембру остварило је 475.731 пензионера, када је исплаћено укупно 1,9 милијарди динара.

Наредне године биће исплаћене преостале две рате у истом износу од по 4.000 динара.

 

7. децембар 2012.

Састанак представника министарства и предузећа за професионалну рехабилитацију

Држава ће наставити финансијски да подржава и помаже предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, у складу са законом, каже државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике, Зоран Мартиновић. Директори тих предузећа поручују да постојећа помоћ и законска решења нису довољна за њихов опстанак и нова запошљавања.

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике одржало је у Клубу посланика, састанак са представницима предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

Државни секретар, Мартиновић, навео је да је држава у 2012. издвојила око милијарду динара за помоћ и побољшање услова рада у предузећима за професионалну рехабилитацију, али је нагласио да су у Министарству свесни да ситуација и даље није задовољавајућа. Велики број предузећа суочава се са неликвидношћу, нередовним исплатама зарада и обавеза за социјално осигурње, немогућношћу извршења својих обавеза према другим добављачима, извршавања обавеза за енегенте и друге неке врсте давања.

С обзиром на то да су предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом препозната као значајан ресурс за запошљавање особа са инвалидитетом истакнуто је опредељење министарства да и у наредном периоду настави са креирањем мера у складу са приоритетима и потребама предузећа и законским могућностима.

Представници предузећа, имајући у виду заједнички циљ, очување предузећа, посебно су нагласили значај финансијских мера подршке које морају бити таргетиране благовремено и сагласно околностима у којима предузећа послују. Истакнута је потреба даље сарадње са министарством, али и проблеми у пословању са којима се суочава већина предузећа – недостатак послова, недовољна сарадња са локалном самоуправом, одредбе Закона о јавним набавкама којима се не препознаје значај предузећа у поступку додељивања послова кроз јавне набавке.

У завршној речи, помоћница министра, Љиљана Џувер, истакла је да ће Министарство рада, запошљавања и социјалне политике наставити са реализацијом активности које су усмерене ка унапређењу положаја особа са инвалидитетом и очувању предузећа за професионаалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. У том смислу, неопходно је синхронизовано деловање кроз партнерство и сарадњу, као и размена искустава кроз упознавање са новим концептима деловања у овој области. Такође, у складу са законским могућностима, министарство ће предузети неопходне активности како би ова предузећа била препозната као привредни субјекти који ће имати приоритет у добијању послова под једнаким условима, а чијом би се реализацијом у континуитету очувало њихово пословање и постојање.

6. децембар 2012.

Јачање капацитета локалних савета за запошљавање

Представници локалних самоуправа и савета за запошљавање из 64 општине у Србији, упознати су данас са планом рада у оквиру твининг пројекта „Припрема институција тржишта рада у Србији за Европску стратегију запошљавања“ чији је циљ усклађивање политике запошљавања са стандардима Европске уније, кроз јачање капацитета локалних самоуправа.

Тржиште рада у Републици Србији карактерише висока стопа незапослености, неусклађеност понуде и тражње, као и значајне разлике тржишта рада на регионалном нивоу. Неповољна ситуација на тржишту рада и висока стопа незапослености може се ублажити само заједничким настојањима свих актера на тржишту рада. Локалне самоуправе имају велику одговорност да уоче, издвоје, дефинишу карактеристике и предложе решења за проблеме на свом подручју.

У том процесу локалне самоуправе имаће пуну подршку како државних тако и европских институција кроз овај твининг пројекат. Двогодишњи твининг пројекат, који се финансира из фондова ИПА, има за циљ усклађивање политике запошљавања са стандардима Европске уније, кроз јачање капацитета локалних самоуправа. Кроз пројектне активности, локални савети за запошљавање биће обучени да тумаче податке о потребама локалног тржишта рада, као и да креирају и прате спровођење локалних акционих планова запошљавања, прилагођених ситуацији на локалном тржишту рада.

У претходном периоду већ је успостављена сарадња са једним бројем локалних самоуправа кроз подршку за формирање локалних савета за запошљавање и припрему локалних планова за запошљавање. У наставку заједничког рада на решавању проблема незапослености планирано је даље јачање капацитета актера на локалу да анализирају податке на локалном тржишту рада и у складу са утврђеним приоритетима предлажу конкретне мере и програме за запошљавање. Циљ састанка је био да се представници локалне самоуправе најпре информишу о томе шта ће Министарство радити кроз твининг пројекат а затим и да активно учествују у конкретним обукама и активностима у наредној години укључујући и суфинансирање локалних планова запошљавања.

Креирањем локалне политике запошљавања, уз уважавање специфичних карактеристика конкретног тржишта рада, директно се доприноси побољшању пословног амбијента, што резултује привлачењем инвеститора и нових привредних субјеката. Са друге стране, унапређење вештина локалне радне снаге, у складу са потребама привредних субјеката, отвара веће могућности за запошљавање. На тај начин се на дуги рок доприноси побољшању ситуације на тржишту рада и повећава прилагодљивост незапослених лица кретањима на тржишту рада.

Планирана је сарадња са 64 локалне самоуправе с тим да се при одабиру водило рачуна о равномерној заступљености општина и градова из свих делова Србије, као и досадашња сарадња и започете заједничке активности у остваривању наведених циљева.

 

29. новембар 2012.

Лиценцирање пружалаца социјалне заштите у србији

Лиценцирање установа социјалне заштите и запослених који раде у њима почеће наредне године, а обавиће се у установама социјалне заштите чији је оснивач Влада Србије, али и у установама чији су оснивачи локалне самоуправе, приватници и невладине организације. Планирано је да у року од годину дана све организације и професионалци прођу кроз систем лиценцирања.

Циљ пројекта Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику је унапређење и стандардизовање квалитета социјалне заштите у Србији који гарантују стручност, кредибилитет и поузданост свих организација и стручних радника.

ЛИЦЕНЦИРАЊЕ ОРГАНИЗАЦИЈА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Организацијама социјалне заштите лиценцу издаје Министарство рада, запошљавања и социјалне политике на 6 година. У постуку лиценцирања утврђује се да ли организације социјалне заштите испуњавају критеријуме и стандарде за пружање услуга у области социјалне заштите. Организација социјалне заштите може обновити лиценцу најраније у року од 90 а најкасније 60 дана пре истека важења лиценце. Лиценца може бити одузета или суспендована под условима прописаним Правилником о лиценцирању организација социјалне заштите.

ЛИЦЕНЦИРАЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА У ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Комора социјалне заштите је регулаторно тело за лиценцирање стручних радника у области социјалне заштите. Комора спроводи поступак лиценцирања тј. утврђује да ли стручни радник испуњава критеријуме и стандарде за пружање услуга социјалне заштите. Лиценце се издају на 6 година за обављање основних стручних послова социјалне заштите, одређеног посла у оквиру специјализованих стручних послова социјалне заштите, супервизијских послова, правних послова у центру за социјални рад.

Обнавља се на захтев стручног радника пошто протекне рок на који је издата, уколико стручни радник испуни прописане услове који су усмерени ка стручном усавршавању и развоју професионалних компетенција стручног радника. Стручни радник је дужан да у периоду од шест година важења лиценце оствари 120 бодова које стиче тако што креира, реализује у својству аутора или похађа акредитоване програме обуке; пише и објављује стручне радове; учествује на конференцијама, конгресима, научним и стручним скуповима релевантним за социјалну заштиту као и на друге начине прописане правилником о лиценцирању стручних радника.

Стручном раднику лиценца може бити суспендовна или одузета под условима прописаним Правилником о лиценцирању стручних радника у социјалној заштити.

У систем социјалне заштите је укључено више од 500.000 грађана Србије. Услуге пружа преко 2180 стручних радника у више од 200 установа социјалне заштите на територији Републике Србије. Више од 30 различитих услуга (дневни боравак за старе, дневни боравци за децу и младе са тешкоћама у развоју, свратиште, становање уз подршку, персонална асистенција….) спроводе се на 413 места у 137 градова и општина у РС, за које су локалне самоуправе обезбедиле одрживост. Преко 400 НВО су такође укључене у систем пружања услуга социјалне заштите.

До сада су инспекцијске службе МинРЗС имале ингеренцију над издавањем дозвола за рад установама и организацијама које пружају услуге социјалне заштите, а сада се поступком лиценцирања успоставља надзор и провера квалитета пружене услуге. Побољшањем квалитета и ефикасности услуга социјалне заштите се остварује циљ цамог процеса лиценцирања, али се истовремено доприноси и остваривању циља социјалне заштите као такве, а то је: Лакше осамостаљивање или отклањање зависности појединца и породица од социјалних служби.

 

04. децембар 2012.

Међународни дан волонтера

Министарство рада, запошљавања и социјалне политике, за добро које чине и за то што одвајају своје време како би свет учинили бољим, честита Дан волонтера, одаје признање и пружа подршку.

5. децембар-међународни дан волонтера, обележава се у свету као подсећање на дан када је 1970. године створен Програм Уједињених нација за волонтере. Канцеларија Програма Уједињених нација за развој (УНДП), преко које организација функционише, шаље волонтере у земље чланице, од којих су две трећине земље у развоју. Циљ је подстаћи што већи број људи да понуде своје волонтерске услуге. Људи добре воље, како их називају, за свој рад не очекују материјалну надокнаду, сем моралних и друштвених сатисфакција, а помагање и посвећивање времена другима сматрају изразом људске хуманости, солидарности и узајамности, као и осећањем одговорности за своју заједницу. Од тада се сваке године 5. децембар обележава као Међународни дан добровољног рада за економски и друштвени напредак, односно Међународни дан волонтера. Циљ обележавања тог дана је да се све активности волонтера и њихов добровољни рад учине видљивим на локалном, националном и међународном нивоу.

Дубоко у свима нама постоји потреба да устанемо и помогнемо онима којима је помоћ потребна. Волонтирање јача најважније европске вредности: солидарност и социјалну кохезију и зато га треба промовисати и пружати подршку у свим сферама друштва.

Доношењем Закона о волонтирању, који је ступио на снагу 6. децембра 2010. године, у Републици Србији је створен правни основ за организовање волонтирања, остваривање права волонтера, као и заштиту њихових права и права корисника волонтирања.

Министарство је од ступања на снагу Закона о волонтирању предузело низ активности у циљу промоције волонтирања и волонтера.

У циљу пружања информација о актуелним дешавањима у оквиру развоја волонтирања у Републици Србији и у свету, о примени Закона о волонтирању и другим значајним питањима у вези са волонтирањем и његовом промоцијом ово министарство је креирало Интернет страницу volontiranje.minrzs.gov.rs.

Министарство је образовало Национални комитет за волонтирање, који, поред представника Владе, чине и представници невладиних организација и удружења послодаваца. Образовањем Националног комитета дата је могућност да се подржи институционални развој волонтирања у Србији, чиме се омогућава да се на националном нивоу осигурају основни принципи волонтирања и олакша сарадња између државних институција и невладиног сектора.

Министарство је аплицирало Пројектном фонду за институционални развој-PROFID са пројектним захтевом под називом "Унапређење политике волонтирања у Републици Србији - анализа стања у области волонтирања и идентификовање потреба заинтересованих страна". Спровођењем овог пројекта Министарство би од организатора волонтирања, волонтера и корисника волонтирања, добило потребне информације о потребама и захтевима организатора волонтирања, волонтера и корисника волонтирања и предлоге за предузимање афирмативних мера од стране државних органа у циљу унапређења политике волонтирања.

 

30. новембар 2012.

 Одржан први састанак УО РХП

Одржан први састанак УО РХП

Први састанак Управног одбора Регионалног програма за стамбено збрињавање избеглица (РХП) oдржан je данас, 30. новембра 2012. године, у Паризу у просторијама Развојне банке Савета Европе (ЦЕБ). Састанку су присуствовали сви чланови одбора - представници донатора, партнерских земаља, Секретаријата ЦЕБ-а као и УНХЦР-а и ОЕБС-а. Састанак представља почетак спровођења Регионалног програма за стамбено збрињавање избеглих и прогнаних лица у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској и интерно расељених лица у Црној Гори.

Регионални програм за стамбено збрињавање избеглица је заједнички вишегодишњи програм који треба да обезбеди трајно стамбено решење за око 24.000 најугроженијих расељених породица (74.000 лица) у региону. Програм се заснива на принципима садржаним у Сарајевској декларацији из 2005. године и представља директан резултат Министарске конференције о трајном решавању питања избеглих и расељених лица која је одржана у Београду 2010. године као и Заједничке декларације за окончање расељавања и обезбеђивање трајних решења за угрожене избеглице и интерно расељена лица, коју су 2011. године потписала четири министара иностраних послова земаља учесница. Декларацијом је потврђена решеност влада да се окончају проблеми прогнаних и расељених лица проналажањем достојанственог решења и гарантовањем заштите права избеглица, повратника и интерно расељених лица. Почетком 2012. године створили су се услови за одржавање Донаторске конференције у Сарајеву и за донаторску помоћ Програму која је уследила. На конференцији су се окупили главни међународни донатори који су обезбедили значајна финансијска средства што је омогућило да РХП започне 2013. године.

Oснивањем Управног одбора РХП створени су неопходни предуслови за оперативно спровођење Регионалног програма стамбеног збрињавања избеглих и прогнаних лица. Управни одбор имаће једног сталног ко-председавајућег из Европске комисије и представника једног од донатора који ће се смењивати сваке године.

У Босни и Херцеговини је успостављено кључно тело за координацију активности у вези са Регионалним стамбеним програмом, у које су укључени представници кључних институција на државном и ентитетском нивоу задужених за расељена лица и избеглице. Стамбена решења за укупно 5.400 породица биће обезбеђена у оквиру БиХ компоненте РХП. Ово укључује стамбена решења за 600 породица избеглих из Хрватске, како оних у колективним смештајима, тако и оних смештених приватно, као и бивших носилаца станарских права без стамбеног решења, затим 2.400 стамбених решења за рањиве повратнике у БиХ, који тренутно бораве у Хрватској и Србији, као и 2.400 стамбених решења за рањива расељена лица смештена ван колективних центара у БиХ. Укупна вредност пројекта је 101 милион евра, од чега је 15 одсто учешће БиХ. Програм ће се спроводити пет година, а очекује се да реализација првих пројеката почне у првој половини 2013.

У Црној Гори Регионални програм за стамбено збрињавање спроводиће се кроз Национални програм стамбеног збрињавања којим ће руководити Влада Црне Горе. Њиме је предвиђено да се обезбеде средства којима ће се трајно решити стамбено питање 6,063 расељених и интерно расељених лица (1,177 домаћинстава) који се сматрају најугроженијим категоријама – лица која су смештена у неформалним колективним центрима и угрожена лица која живе у приватном смештају, са посебним нагласком на насеље Коник. Програмом је предвиђена изградња 90 стамбених јединица, испорука грађевинског материјала за изградњу 120 стамбених јединица, изградња 60 монтажних кућа и 90 смештајних јединица у Старачком дому у Пљевљима. Укупна вредност пројекта је 27.7 милиона евра, од којих је 15% обезбедила Црна Гора тако да износ који треба покрити из донација износи 23.5 милиона евра.

У Републици Хрватској, Регионални програм за стамбено збрињавање спроводиће се кроз постојећи Програм стамбеног збрињавања којим руководи Министарство за регионални развој и фондове Европске уније. Учешће Хрватске у Регионалном програму за стамбено збрињавање има за циљ обезбеђивање трајног стамбеног решења за четири категорије корисника: избеглице које живе у колективним центрима или неким другим облицима колективног смештаја, осетљиве избеглице или некадашње носиоце станарских права, осетљиве повратнике који немају трајно решено стамбено питање и остала расељена лица која су смештена у колективном центрима и приватном смештају. Укупно се ради о 3,541 домаћинстава (или 8,529 појединаца).

У Републици Србији носилац Регионалног програма је Комесаријат за избеглице. Пројекат ће се спроводити у сарадњи са локалним самоуправама. Обухватиће 16.780 најугроженијих породица, односно 45.000 лица из категорије избеглих из периода 1991-1995. године који живе у колективним центрима или некој другој форми колективног смештаја као и угрожене избеглице у приватном смештају укључујући и бивше носиоце станарског права без трајног решења у земљи порекла и земљи избеглиштва (установљеног на основу критеријума УНХЦР-а).

 

29. новембар 2012.

КРКОБАБИЋ: ОСЛОБАЂАЈУЋА ПРЕСУДА ХАРАДИНАЈУ
КАТАСТРОФА ЗА МЕЂУНАРОДНО ПРАВО

Потпредседник Владе Србије др Јован Кркобабић сматра да ослобађајућа пресуда Рамушу Харадинају није изненађење и да то значи катастрофу за међународно право и срамоту за Уједињене Нације.

"Тиме је разоткривен Хашки Трибунал као политичка, а не правна и судска установа", рекао је Кркобабић.

Он је додао да је ослобођење ратног злочинца највећа катастрофа и највећа осуда људског морала и да су они који су је донели погазили све што подразумева право и правда.

 

26. новембар 2012.

КРКОБАБИЋ СА АМБАСАДОРОМ ШВЕДСКЕ

Потпредседник Владе Србије и министар рада, запошљавања и социјалне политике др Јован Кркобабић примио је данас амбасадора Шведске у Србији господина Кристера Аспа. У разговору је посебена пажња посвећена положају жена и родној равноправности као и развојним пројектима које финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу.

 Кркобабић са амбасадором Шведске

Потпредседник Владе Србије нагласио је да је Министарство које води почело да решава на свеобухватан начин практична питања, међу којима и родне равноправности - коме се придаје изузетну важност. У томе, нагласио је др Кркобабић, Србију је посебно помогла Шведска - не само својим искуством, добронамерним саветима и сугестијама већ и непосредном материјалном подрушком у реализацији пројеката.  На тај начин Србија ће бити, бар што се тиче политике родне равноправности, ближа оним стандарадима који се већ дуго примењују у Шведској..

Господин Кристер Асп изразио је спемност за даљи наставак сарадње и помоћ Шведске Србији у трогодишњем пројекту, који је усмерен на реализацији Националног акционог плана за побољшање положаја жена и родну равноправност.

 Кркобабић са амбасадором Шведске

 

26. новембар 2012.

ОДРЖАНА НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА «БОРБА ПРОТИВ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ
- ШТА ДАЉЕ?»

Управа за родну равноправност Министарства рада, запошљавања и социјалне политике организовала је у петак, 23. новембра националну конференцију под називом Борба против насиља у породици - шта даље? поводом обележавања Међународног дана борбе против насиља над женама. Овом конференцијом уједно се обележава и почетак 16 дана активизма против насиља над женама. Конференцији су присуствовали представнице/ци државних институција, међународних организација, земаља донатора, те активисти/киње из цивилног сектора, као и еминентни истраживачи/це.

 Конференција «Борба против насиља у породици - шта даље?»

Конференцију је отворила госпођа Стана Божовић, државна секретарка Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије. Истакла је решеност Владе РС и Министарства да решава врло комплексне проблеме који се тичу борбе против насиља над женама и насиља у породици. «Најделеотворнији одговори друштва на родно засновано насиље треба да су утемељени у научним сазнањима, целовитом сагледавању фактора који до насиља доводе као и мултисекторском проступу његовом спречавању, повезивањем правосудних, полицијских, здравствених и правних институција и заштити жртава од насиља. Важно је консултовати и позитивна искуства других земља, нарочито Шведске, која се насиљем бави на целовит начин, са обавезним радом са починиоцима насиља», навела је госпођа Стана Божовић.

У уводном делу конференције окупљенима се обратио и господин Рогер Јоргенсен, први секретар Амбасаде Норвешке у Републици Србији. Навео је да је Норвешка као земља донатор у овој области која је подржала и пројекат «Борба против сексуалног и родно заснованог насиља» , посвећена борби против насиља над женама. Изразио је задовољство због успешне реализације наведеног пројекта и наду да ће у наредном периоду Република Србија учинити све неопходне кораке на сузбијању насиља. 

Госпођа Бранкица Јанковић, државна секретарка Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије и национална директорка пројекта «Борба против сексуалног и родно заснованог насиља» навела је да је данас у Србији скоро свака друга жена преживела неки облик насиља током свог живота. Према истраживањима, највише је распрострањено психичко насиље (46,1%), следи комбинација психичког и физичког (17,3%), потом физичког, економског и психичког (12%), те психичко и економско (8%) насиље. «Радимо активно на усвајању Акционог плана за имплементацију Националне стратегије за спречавање и сузбијање насиља над женама у породици и партнерским односима, а следи нам и ратификација Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици која је врло значајна», истакла је госпођа Бранкица Јанковић.

 Конференција «Борба против насиља у породици - шта даље?»

У наставку рада конференције окупљенима се обратила професорка Гордана Гасми, представница Владе Републике Србије у Ad hoc CAHVIO Комитету Савета Европе која је представила Конвенцију Савета Европе о спречавању и сузбијању насиља над женама и насиља у породици. Затим су представљени резултати поменутог пројекта «Борба против сексуалног и родно заснованог насиља» од стране менаџера пројекта господина Милана Симића. Истакао је да је пројекат остварио значајне резултате, као и да данас након завршетка пројекта морамо тражити нове начине и модалитете подршке борби против насиља.

Покрајински Секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова у претходном периоду реализовао је у партнерству значајан пројекат који се бавио борбом против насиља. Организовани су тренинзи, обучени су професионалци/ке из локалних самоуправа, полиције, здравствених и центара за социјални рад на дату тему, покренут је СОС телефон...

Др Љиљана Богавац и Душица Попадић из Инцест траума центра говориле су о активностима цивилног сектора у борби против насиља. Истакле су улогу сведока- експерта на суду у кривичном поступку за дела из области сексуалних деликата, а приказан је и кратак филм о праву особе која је преживела сексуално насиље на избор помагача/чице.

О здравственом аспекту борбе против насиља у породици и обавезама здравствених радника/ца и њиховој улози говорила је др Станислава Оташевић из Центра за промоцију здравља жена.

Центар Е8 реализује регионални пројекат «Буди мушко» о којем је говорио директор центра Војислав Арсић. Нагласио је значај регионалног повезивања, као и задовољство чињеницом да су дечаци заинтересовани и мотивисани за учешће у пројекту.

Трећа сесија отворена је представљањем истраживања «Мапирање породичног насиља према женама у Централној Србији» коју је спровео SeConS. Према овом истраживању, насиље није у опадању, већ задржава континуитет, није приметна разлика село- град, а једнако као и раније деца се јављају као жртве породичног насиља. Говорено је о оправданости рада са починиоцима на сузбијању насиља у породици које је представила независна експерткиња Јелена Секулић. Госпођа Тамара Петровић Ранитовић закључила је рад конференције излагањем о улози медија у превенцији насиља у породици.

Након разматрања говорница/ка уследила је дискусија. Присутни/е су закључили/е да је потребно наставити досадашњи рад на сузбијању насиља, као и да је на овом послу потребна сарадња институција, цивилног сектора, стручњака и стручњакиња из свих области.

 Конференција «Борба против насиља у породици - шта даље?»

 

16. новембар 2012.

САСТАНАК СА ПРЕДСТАВНИЦИМА ММФ-а

Потпредседник Владе Републике Србије и министар рада, запошљавања и социјалне политке др Јован Кркобабић разговарао је данас с представницима мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) коју предводи Зузана Мургасова.

 Састанак са представницима ММФ-а

Потпредседник Владе Србије и министар рада, запошљавања и социјалне политике др Јован Кркобабић, са сарадницима, примио је данас чланове делегације Међународногј монетарног фонда (ММФ), коју предводи Зузана Мургасова, у оквиру техничких преговора који се воде с овом међународном организацијом.

Током разговора, обострано је констатована неопходност строге и доследне фискалне дисциплине као и свеобухватних структурних реформи, чиме би се -  закључено је - допринело опоравку и јачању јавних финансија. Мургасова је изразила посебну заинтересованост за најављени Закон о социјалном предузетништву који би отворио простор за нова радна места. Разговарало се и о могућим правцима реформе радног законодавства, тржита рада, социјалног дијалога као и репрезентативности социјалних партнера. Такође вођен је дијалог и о могућим будућим потезима у систему ПИО.  

Потпредседник Владе Србије др Јован Кркобабић изразио је спремност  за наставак разговора с ММФ-ом као и отвореност Министарства, на чијем је челу, за даљи наставак разговора како са овом тако и са другим релевантним међународним организацијама.

 Састанак са представницима ММФ-а

 

31. октобар 2012.

Кркобабић са амбасадором Аустрије

Потпредседник Владе Србије и министар рада, запошљавања и социјалне политике Јован Кркобабић примио је данас амбасадора Аустрије у Београду Јоханеса Ајгнера. Аустријског амбасадора интересовало је више питања из области социјалних делатности као и пензионог система Србије.

 Кркобабић са амбасадором Аустрије

Потпредседник Владе Србије предочио је прве резутате рада Владе, планове Министарства као и могуће видове сарадње, потсетивши да је реформа пензионог система Србије укључила и позитивна искуства управо аустријског модела. Обострано је констатована добра сарадња две државе и истовремено исказана спремност обе стране за даљим развојем билатералних односа и продубљивање сарадње.

 

3. октобар 2012.

Кркобабић и Кравченко о социјалној политици запошљавања у НИС-у

 Кркобабић и Кравченко о социјалној политици запошљавања у НИС-у

Потпредседник Владе Србије и министар рада, запошљавања и социјалне политике др Јован Кркобабић примио је данас Кирила Кравченка, генералног директора Нафтне индустрије Србије (НИС). Кравченко је информисао потпредседника Владе Србије о социјалној политици запошљавања у Компанији, као и о њеним будућим потезима у том домену.

Заједнички је констатовано да мере социјалног програма морају бити повољне по оне који ће НИС напустити у будућност