Aa

Aa

Вучић: Само у миру можемо да наставимо да уздижемо Србију

Вучић: Само у миру можемо да наставимо да уздижемо Србију

Читај ми

Председник Србије Александар Вучић изјавио је на свечаној академији поводом 100 година ослобођења Београда у Великом рату да грађани Србије немају важнију потребу од мира и добрих односа и сарадње са свима, јер само у миру могу да наставе да граде и уздижу "нашу једину Србију".

 

Вучић је рекао да Србија поред тога мора да уважава себе и поручио да је знала да оружјем брани своју слободу и да ће ту слободу, угрози ли је неко, и данас знати да сачува и одбрани.

 

"Све ово што говорим, молим све друге, да не виде и разумеју као нашу слабост, јер као што смо и 1914. и 1915. и 1918. успели да бранимо и ослобађамо нашу Србију, успећемо увек и у будућности ако неко у нашу Србију дирне", истакао је председник Србије.

 

"После пробоја Солунског фронта Прва армија војводе Петра Бојоивића гонила је непријатеља из часа у час, из јуриша у јуриш, ослобађала у истом даху југ Србије од Врања, Владичиног Хана, Грделице и Лесковца до Ниша, из кога су окупаторске снаге истеране 12. октобра 1918. године“, подсетио је Вучић и додао да је за само 46 дана српска војска у ослободилачком налету прешла 800 километара од Солуна до Београда, када су комите у рану зору 1. новембра ушле у Беогард као претходница Прве армије.

 

Вучић је истакао да су негде у овом граду, међу успоменама које су толико пута надзидане, у улицама које су прешле преко векова, у свом том превирању у историји магичној колико и сам град постоји још тај стари траг - Прва армија, новембар, Бојовић, слобода и Београд.

 

"Име које загрми као гром из ведра неба, тако га је описао Црњански. Непуних 37 месеци од херојске одбране Београда октобра 1915. године легендарна команда мајора Драгутина Гавриловића напокон је извршена ''образ Београда, наше престонице, има да буде светао''", рекао је Вучић.

 

Он је истакао да су пустош опљачканог град, ватру и дим запаљених магазина, у осветничком бесу срушену железничка станица, уз већ раније гранатиране најзначајније институције српског идентитета и културе, од Саборне цркве и САНУ, до Народног музеја, Народног позоришта, порушене цркве Ружице, школа и хотела, затекли ослободиоци Београда иза окупаторске војске која се повлачила.

 

"Али, затекли су и неуништиви слободарски дух грађана који су од Славије до Калемегдана пред победничким јединицама српске војске постављали тепихе од цвећа. Доћи до Београда значило је доћи до слободе, ући у Београд је значило вратити Србију себи и својој деци. У Великом рату победили су мали људи, обични, без великих школа, често малени по стасу и годинама. Од осмогодишњег сирочета Момчила Гаврића, добровољца и најмлађег подофицира на свету, до 1.300 каплара прослављене јединице чије је гесло било ''Ни корака назад'', а чији је мањи број дочекао крај рата, заједно с редовном војском у једној мисли и осећању одазвали су се читавим својим бићем, наредби коју је пред Солунски фронт издао војвода Живојин Мишић с непокољебљивом вером и надом ''Јунаци, напред у отаџбини''. Нису они тада само на сандуке са муницијом исписали оно чувено ''Не штеди''. Мало је то било за њих, за Србију, за Београд који је чекао. Написали су то ''Не штеди'', сваки од њих на своје груди, своје животе, верујући да постоји оно што вреди баш толико да се живот да расипнички, без страха и икакве резерве. Београд је толико вредео, Србија је толико и још више вредела. Била је то цена слободе", казао је председник Србије.

 

Вучић је изнео податке са Конфереције мира у Паризу 1919. године да је Србија изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто од целокупног становништва.

 

"Погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника, приликом преласка преко Албаније умрло је 477.475 војника, у борбама на Солунском фронту од 1916. до 1918. године 36.477, побијено или умрло у заробљеништву 81.214, а 34.781 војник умро је од рана или болести на териториији Србије 1915.године. Губици међу цивилима били су језиви, готово 845.000. Од око 200.000 грађана који су пошли за војском преко Албаније погинуло или умрло је преко 140.000 људи. Епидемија пегавог тифуса однела је готово 360.000 људи", навео је председник Србије.

 

Он је истакао да када би свакоме од предака који су своје животе изгубили у Великом рату грађани Србије одржали само један минут тишине, ћутали би непрекидно 866 дана, ћутали би две године, четири месеца и 14 дана.

 

"Толика је трагедија српског рода", закључио је Вучић.