Aa

Aa

Најављено проширење Јеврејског гробља у Београду

Најављено проширење Јеврејског гробља у Београду

Читај ми

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјалних питања Зоран Ђорђевић и градски менаџер Горан Весић обишли су Јеврејско гробље, које ће одлуком Града Београда бити проширено на захтев Јеврејске општине Београд.

 

Министар Ђорђевић рекао је да гробља представљају огледала наше прошлости и да Јеврејско гробље мора изгледати боље и уређеније.

 

„Влада Србије води бригу о свим својим грађанима, без обзира на веру и припадност. Сарадња са јеврејском заједницом, која је на одличном нивоу се наставља и верујем да ће се наши односи у будућности само још више унапређивати. Тренутно је у току је и израда закона који ће нам омогућити наставак активности на Старом сајмишту.“, истакао је министар Ђорђевић.

 

Градски менаџер Горан Весић указао је да се ради о веома важној одлуци јер је захтев Јеврејске општине Београд за проширењем усвојен после више деценија захтева и чекања.

 

„Када се дође на ово гробље, види се колико је јеврејска заједница била важна у Београду и колико је допринела развоју града. На овом месту сахрањени су људи који су стварали историју Београда, а данас смо разговарали и о томе шта можемо да учинимо да се реновира и само гробље, јер је оно културно-историјски споменик“, истакао је Весић.

 

Градски менаџер је нагласио да су београдски Јевреји део наше историје и да се кроз сећање на њих сећамо и властите историје.

 

Обиласку гробља присуствовали су и амбасадорка Израела Алона Фишер-Кам као и Данило Медић председник Јеврејске општине Београд.

 

Амбасадорка Фишер-Кам указала је на повезаност два народа који су се заједнички борили у светским ратовима за ослобођење Србије.

 

„Јеврејска заједница је веома дуго интегрални део друштва у Србији. Односи између државе Србије и државе Израел не могу се разумети без доприноса јеврејске заједнице у Србији и зато морамо поштовати то наслеђе. Захвални смо Републици Србији и Граду Београду и представницима јеврејске заједнице у Београду на свему што чине за добробит ове заједнице“, истакла је Алона Фишер-Кам и подсетила да се у сарадњи са надлежнима решавају многа питања важна за Јевреје попут реституције, Старог сајмишта, синагоге у Суботици.

 

„Ово је заиста период када долази до ренесансе наше заједнице у Србији како због низа закона тако и због суштински доброг односа председника државе, републичких и градских власти, који су омогућили да се многе ствари решавају много брже. Симболички, ова година означава 500 година како заједно живимо у Београду, 100 година од како је Србија признала право држави Израел да постоји, 70 година од државности Израела и 25 година од наших дипломатских односа“, истакао је председник Јеврејске општине Београд Данило Медић.

 

Београд има два јеврејска гробља – старо ашкенаско и ново сефардско, а оба су богата уметничким радовима. Сефардско гробље у Рузвелтовој улици датира из 1888. године. Када је генералним планом из 1925. године одлучено да се Старо јеврејско гробље потпуно исели из Далматинске улице, настала је потреба да се даље прошири купљено земљиште за Ново јеврејско гробље. Након тог проширења, Сефардско гробље до данас је задржало исту повшину и функцију. Преко пута Сефардског, у делу Новог гробља одвојеном зидом у Рузвелтовој улици, налази се Ашкенаско гробље које више није у употреби.