Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић предводио је у име Владе Републике Србије, на грчким јонским острвима Крф и Видо, комеморације у знак сећања на око две стотине педесет хиљада страдалих цивила и припадника српске војске.

Министар је одао почаст и положио венце код спомен-костурнице у Маузолеју на острву Видо, код морнаричког крста и у море, „плаву гробницу“ и поручио да српски грађани имају право да буду поносни због тога што су им хероји којима се одаје почаст обезбедили слободу.

"Ово острво чува мир својих становника смештених иза тешких мермерних плоча и у дубини мора. Данас због њихове храбрости и онога што су учинили за нас можемо да будемо поносни, слободни и да ходамо уздигнута чела", рекао је Ђорђевић и нагласио да се свака посета српске делегације Крфу и Виду користи  за разговоре са грчким пријатељима, како би се унапређивали односи два народа.

"Историја нас је научила да волимо једне друге и да бринемо једни о другима", истакао је министар и поручио је да је Србија вечно захвална грчким пријатељима и да то  пријатељство наша два народа треба чувати.

Комеморативним свечаностима присуствовала је висока делегација Министарства одбране и Војске Србије, званичници Републике Грчке, представници града Крфа, представници више српских удружења опредељених за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, као и студенти Војне академије из Београда и студенти Криминалистичко-полицијских академија из Београда и Бања Луке.

***

После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје. После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне одакле се повукла на Крф на којем се до априла прикупило 151.828 војника, у Бизерти око 13.000 војника, а на Корзици и у Француској њих око 5.000. Начелник Врховне Команде генерал Петар Бојовић на Крф је стигао међу последњим ешалонима 5.(18) априла 1916. године. Крфска епопеја представља један од најтрагичнијих и најсудбоноснијих периода новије националне историје. У питању је раздобље великог страдања цивилног становништва и припадника оружаних снага који су, исцрпљени дуготрајним маршевима кроз Косово и Метохију и Албанију, спас потражили на грчким јонским острвима Крф и Видо.