Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић отворили су конференцију “ Економист: Свет у 2018.“, на тему шта Србију очекује у наредној години.

У свом излагању министар Ђорђевић поручио је:

„Влада Републике Србије је у претходне три године урадила много на изградњи и функционисању нових институционалних механизама, уз много стручности и знања, као и уз дугорочно пројектовану визију развоја, са јасно дефинисаним стратешким опредељењима у области економије, међународно-економских односа, спољно-политичких односа и других области од значаја за целокупан друштвено-економски развој.

Но, иако је много тога већ урађено, и иако смо најтежи део реформског пута оставили иза нас, то још увек не значи да се можемо препустити благодетима социјалног благостања. Пред нама још увек стоје бројне препреке и значајни задаци које морамо успешно обавити.
Од 1991. године, када је и у Србији започео транзициони период, до 2014. године, односно доласка Александра Вучића на чело Владе, у нашој земљи није постојало јасно политичко опредељење да се прекине са старим начином размишљања. Та колебљивост претходних власти на путу друштвених реформи, оличена у учесталој примени популистичких мера којима се једнократно обезбеђивао социјални мир, а суштински се продужавала агонија грчевитог инсистирања на опстајању превазиђеног и неделотворног друштвеног система, била је толико видљива и манипулативна да су грађани Србије у том периоду одбијали да пруже масовну подршку тим прилично нејасним, недоследним и недефинисаним покушајима реформе друштва.

Чињеница је да се у таквим околностима ,,сналазио” веома мали број људи, и то не захваљујући својој социјалној или било каквој другој интелигенцији, већ само због тога што је био у позицији да, поигравајући се са институцијама система чији се ауторитет урушавао једнако као и достојанство грађана, креира правила игре из које ће, како је планирао, тај мали број људи увек излазити као победник у симулацији друштвено-економске транзиције.

Такозвана ,,друштвена елита”, то јест сви они који су захваљујући друштвеним условима у социјалистичком систему успели да се устоличе на највишим ступњевима друштвене лествице, упорно је одбијала да одустајањем од дела привилегија које је стекла у социјализму пружи и сопствени допринос друштвеним реформама који би био сразмеран њеном положају у друштву, и неретко је некритички охрабривала неделотворне покушаје да се сав терет реформи свали на плећа највећег броја грађана који се, као и држава, задуживао преко сваке мере, у очајничком покушају да се одржи изнад границе сиромаштва.

Такво садејство политичког руководства и једног дела представника стручне и научне јавности у продубљивању социјалних разлика и пооштравању мера према онима које су цинично називали ,,губитницима транзиције”, успело је да створи осећај безнађа и бесперспективности код највећег броја грађана Србије, али и да у једнакој мери акумулира незадовољство код њега.

Управо се то грађанско незадовољство показало као плодно тло за реформски програм који је осмислио и понудио Александар Вучић. Грађани су у њему препознали јасно формулисан предлог једне заокружене и доследно спроведене трансформације друштва према условима тржишне економије и побољшању животног стандарда свих грађана Србије, при чему нико неће бити привилегован нити изузет из тог процеса, а терет реформи ће тако бити равномерно и праведније распоређен.

Поверење велике већине грађана које му је због тога указано 2014. године, а потврђивано на изборима 2016. и 2017. године, и велику енергију грађанског незадовољства учинком његових претходника, Алексадар Вучић је мудро усмерио ка мобилизацији целокупног српског друштва за спровођење коренитих реформи које по својој природи не могу имати популистички карактер, али које за свој епилог имају опоравак српске економије, привреде и животног стандарда, чему и ми сведочимо данас када се усваја развојни државни буџет за 2018. годину.

Влада је за кратко време остварила одрживу равнотежу између реформских циљева и захтева ММФ. Почетне буџетске уштеде зауставиле су даље негативне тенденције и пораст дефицита.

Разлог за даљи оптимизам представљају велики успешни започети пројекти на пољу станоградње, изградње путне и железничке инфраструктуре, гринфилд и браунфилд инвестиција, индустријских паркова, улагања у обновљиве изворе енергије, прераду отпадних вода, велике инвестиције у области српске металургије и електропривреде, на пољу хотелијерства и туризма... Очекујемо да привредни развој таквих размера и интензитета у скорој будућности покрене развој свих осталих сегмената српске привреде и реални пораст животног стандарда.

Када је реч о приоритетима ресорног Министарства које предводим, министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања посебну пажњу посвећује инклузији и старању о грађанима из социјално осетљивих категорија. Што показује и буџет за 2018. годину којим су предвиђена знатно већа издвајања за бригу о најугроженијима. У тој бризи можда најбитнији задатак који стоји пред министартвом јесте израда социјалних карата.
Социјалне карте ће са једне стране помоћи држави да се обрачуна са корупцијом јер ће обезбеђивати преглед имовине и прихода, како појединца тако и повезаних лица, а са друге стране олакшаће борбу против стигматизације у друштву, јер постоје они које је срамота да затраже социјалну помоћ која им припада. Управо они претходни, односно особе склоне корупцији, јесу и највећи противници увођења социјалних карата, јер ће се увезивањем и разменом података између разних државних институција видети ко и са коликом имовином располаже, а то може иницирати даље испитивање како се до ње дошло. Многе земље у региону, као Македонија и Црна Гора, формирале су базе података које могу да користе многе државне институције. То омогућава да се искључе из права они који заправо не би требало да остварују одређено право, а другима би омогућило да лакше остваре своје право.

Социјалну карту у том смислу, за сада, имају само скандинавске земље. Оне имају регистар становништва, добре пореске управе и системе на основу којих у сваком моменту могу имати увид у то ко располаже коликим приходом, односно имовином.

Управо из тих разлога систем социјалних карата Србија уводи с циљем обезбеђења правичне и економичне расподеле социјалне помоћи и других давања чија сврха јесте праведније остваривање социјалних и осталих права грађана. Увођење система социјалних карата води ка подизању ефикасности у домену социјалне политике и помоћи, бржем и лакшем остваривању права грађана, те смањењу евентуалних злоупотреба права и избегавања обавеза. Оне служе сврси остварења Уставом загарантованих људских права.

Потреба израде социјалних карата проистекла је из анализа стања сиромаштва у Р. Србији, стања система социјалне заштите и стања развијености информационих система у Министарству. Та потреба је изражена у експозеу о Програму Владе Републике Србије у Народној скупштини 28. јуна 2017. године, који је представила председница Владе Ана Брнабић, и дефинисана је као приоритет рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Увођењем система социјалних карата спречиће се евентуалне злоупотребе и омогућиће се праведнија расподела тако што ће социјалну помоћ добијати они корисници којима је она заиста и потребна.

Верујем да ће се оваквим приступом на један праведнији начин држави омогућити бољи увид у то коме је заиста потребна одређена врста помоћи и у којој мери, да та одговарајућа помоћ у што бржем року и без непотребних застоја стигне до оних грађана којима је заиста потребна, а да ће, са друге стране, на један ефикасан начин помоћи да се све евентуалне злоупотребе осујете.

Услед упорног опирања представника старог система вредности, који подразумева манипулативни однос и избегавање личне одговорности, излазак из економске и социјалне кризе није нимало лак и једноставан.

Иако сви верујемо у брзо и ефикасно постизање постављених циљева, економски, социјални и други показатељи указују на још увек сложену ситуацију у сфери националне привреде и економије рада. Нови институционални механизми који би требало да замене наслеђене још увек нису потпуно функционални пре свега због тога што смо са старим системима наследили и стару администрацију са старом радном етиком и радним навикама.
Због тога би требало нагласити да креирање и спровођење економске политике у жељеном правцу треба да се одвија паралелно са процесом реформисања система вредности у друштву, уз подстицање промене погледа на свет, који се налази у сталним променама, и редефинисање односа према раду нарочито код оног дела становништва чији посао подразумева и преузимање одговорности за друге људе.

Мислим да нећемо погрешити ако на основу потпуног успеха опште развојне политике од стране Владе Републике Србије сада, на крају 2017. године, изразимо оптимизам и са једнаком вером у боље резултате 2018.-те године приступимо спровођењу зацртаних циљева“, поручио је Ђорђевић и закључио да уколико немамо визију о томе како ће изгледати боља верзија наше будућности онда наша будућност прети да буде пуко понављање прошлости, што никако не смемо дозволити.

Председница Народне скупштине Републике Србије Маја Гојковић истакла је да су мир, стабилност, одржавање фискалне стабилности, економски раст и сарадња са државама региона, Европе и света приоритети Србије и у наредној години.

"Можемо рећи да ће Србија живети боље у 2018. Ми ћемо радити на побољшању привредног амбијента, ту се Србија налази на добром путу. Србија жели да сарађује са својим непосердним окружењем и читавом међународном заједницом, а један од приоритета су добри односи у региону", навела је Гојковић.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић рекао је да је прошле године, на овом истом месту и у исто време, представљена дупла европска круна коју је Нови Сад понео – Омладинска престоница Европе 2019. и Европска престоница културе 2021. године.

„Нови Сад не би био толико успешан да нема тако добру комуникацију са покрајинском администрацијом и да не добија подршку Владе Србије, и то морам посебно да истакнем.
Трудимо се да у свим сегментима будемо ефикаснији, продуктивнији, да стално ослушкујемо потребе тржишта, и покушавамо да прилагодимо образовни систем“, истакао је градоначелник и додао да су највећи планови за 2018. годину наставак градње и унапређивање привредног и пословног амбијента.