Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић одржао је говор поводом ослобођења Београда у Првом светском рату, испред Скупштине Града Београда, који преносимо у целости:

„Данас, 01. новембра 2018. године, навршава се тачно 100 година од ослобођења Београда у Првом светском рату. Српски војници, који су 4 године пре тога извојевали прве савезничке победе у Великом рату на Церу и Колубари, умарширале су у престони град Краљевине Србије. Српски војник је већ на самом почетку рата постао препознатљив као један нарочит тип ратника који је потврђен патриотизмом Драгутина Гавриловића, пожртвовањем браће Сондермајер, херојством Милунке Савић, и многим другим подвизима знаних и незнаних јунака. О томе сведочи споменик браниоцима Београда који је по заузећу наше престонице 1915. године на Бановом брду подигао сам немачки фелдмаршал Макензен у знак дивљења према херојском отпору који му је пружен од стране наших славних предака.

Српска војска, која је 3 године пре него што је ослободила Београд, услед навале у људству и техници вишеструко надмоћног непријатеља, свесно кренула путем Албанске голготе, постала је симбол слободарске идеје и несаломивог духа једног народа, а тај, српски пример послужиће касније Шарлу де Голу када је организовао снаге Слободне Француске и наставио борбу против нацистичког завојевача изван Метрополитанске Француске током Другог светског рата. Па ипак, никада пре и после подвига српских армија у Првом светском рату, историја неће забележити случај да је цела једна војска, уз савршено очуван ланац командовања, у пуном борбеном поретку читаве 3 године наставила отпор агресору са територије друге земље, до коначног слома непријатеља.

А управо то су, даме и господо, учинили српски пешадинци када су, залечени по болницама на Крфу и у Северној Африци, слабо опремани од својих савезника на Солунском фрону, дословно летели испред својих енглеских и француских сабораца који су били на коњима и у борним колима, и без предаха гонили непријатеља, све док нису ослободили и најудаљеније српско огњиште од окупације завојевача.

Тај изванредни подвиг наших предака, надилази значај догађаја важног за историју једног народа, и представља славни преседан у оквирима светске историографије.

Данас је право време да свако од нас појединачно, али и сви ми заједно као српски народ и грађани Србије, својим примером докажемо да високо постављени идеали наших предака нису производ њихове наивности, а свесна жртва коју је наш народ поднео верујући у њих није недовољно промишљен потез. Наши преци су врло добро знали да никакав животни стандард не може заменити стандард живота у слободи, и, исто тако, да људи, па ни читави народи, не могу бити сасвим срећни у својој слободи ако су окружени онима који су поробљени.

Зато вас позивам да, више него икада пре, следимо нашег председника Александра Вучића, да будемо међусобно сложни и солидарни; да, снажније него икада пре, бранимо вредности и принципе који су у нашем интересу, индивидуалном и колективном; да градимо друштво једнаких прилика и поштених правила за све грађане без разлике; да истовремено, бранећи наш државни суверенитет и територијални интегритет одбранимо и међународно право и правду; али и да пружимо руку сарадње и помирења свима који нас окружују, јер су пред свима нама исти изазови и идентични проблеми које намеће живот у савременим условима глобализма.

Речју, дозволите ми да вас данас позовем да будемо прави синови наших отаца, и да будемо достојни жртве наших предака, чија је величина несагледива.

Живела Србија!